Sertić se ovim povodom više ne oglašava, a ćuti i menadžment Grupe Zastava, kao i poslovodstva njenih fabrika. Nezvanično se ipak čuje da, osim u Fabrici automobila koja nakon dolaska Fijata postoji još samo na papiru, ni u jednom preduzeću iz te grupacije ne misle da će završiti u stečaju. U Zastavi kamionima i dalje, prema dostupnim informacijama, veruju da će samostalno, ili u konzorcijumu sa „14. oktobrom“ iz Kruševca i Gošom iz Smederevske Palanke da počne proizvodnju neborbenog vojnog vozila za potrebe Vojske Srbije.

Izvori našeg lista u Grupi Zastava, međutim, tvrde da je fabrika kamiona mnogo bliža stečaju i bankrotu no proizvodnji vojnih vozila. Naime, od tog posla možda bi nešto i bilo, ali kada bi država imala bilo kakvu strategiju privrednog razvoja kojom bi, najverovatnije, bilo sprečeno gašenje proizvodnje kamiona sa tradicijom dužom od sedam decenija.

U lokalnoj štampi se prenose mišljenja pojedinih poznavalaca domaćih privrednih (ne)prilika koji tvrde da su od privatizacije Zastave kamiona odustali svi potencijalni kupci i strateški partneri, jer su pogoni i tehnologija te fabrike zastareli. Zbog toga su, tvrde u tim krugovima, od najavljivanog strateškog partnerstva odustale i kineske kompanije Huang hai i JAK motors. Ipak, bolji poznavaoci ove problematike ističu da je pravi razlog odustajanja Kineza to što država nije prihvatila uslov da carinama zatvori domaće tržište za inostrane proizvođače teretnih i terenskih vozila. Da je to prihvaćeno, oni bi ovde napravili novu fabriku i doneli savremenu tehnologiju. Kako bilo, opstanak Zastavine fabrike kamiona, jedinog proizvođača lakih i srednjih teretnih vozila od Torina do Bliskog istoka, sve je neizvesniji.

Država bi, ali iz drugih razloga, najozbiljnije mogla da ugrozi i doskora izglednu privatizaciju Zastave INPRO, za koju je, ponovimo, zainteresovan najveći proizvođač priključnih vozila u Evropi, francuska kompanija Trigano. Podsetimo, od dolaska Fijata, INPRO posluje u iznajmljenom pogonu Zastave oružje „Sivi dom“. Prema zaključku Vlade, taj prostor je, kako tvrde oružari, za oko tri miliona evra trebalo da se ustupi INPRU. Ta bi fabrika postala vlasnik pogona koje bi Trigano kupio, dok bi Zastava oružje dobila novac za izgradnju jedne proizvodne hale i fabričke energane. Ništa se od toga, međutim, nije desilo, jer Vlada nije realizovala sopstveni zaključak.

U poslovodstvu INPRA tvrde da su Francuzi spremni da plaćaju zakup za „Sivi dom“ još dve godine, do kada bi, kako očekuju, trebalo da bude rešen problem sa proizvodnim prostorom kragujevačke fabrike automobilskih prikolica. Izvori Danasa u INPRU kažu da je opcija sa daljim zakupom „Sivog doma“ sve manje interesantna Francuzima, jer bi oni novcem za dvogodišnji zakup mogli da izgrade novu proizvodnu halu u Kragujevcu.

Predstavnici Zastave INPRO i Triganoa nedavno su sa rukovodstvom Kragujevca razgovarali i o mogućnosti da se Zastavi INPRO obezbedi proizvodni prostor u fabrici „21. oktobar“, koja ima veće dugove prema gradu. Menadžmentu Triganoa bilo je, tom prilikom, obećano da će o mogućnosti preseljenja proizvodnje INPRA u „21. oktobar“ biti obavešten početkom ove sedmice, od čega, naravno, nije bilo ništa. Zbog toga su i čelnici Sindikata INPRA poručili da su sve bliži odluci o organizaciji radikalnih protesta zaposlenih u tom preduzeću.

– Prosto je neverovatno da u ovoj državi ni sa kim ne može da se napravi nikakav ozbiljan dogovor – žale se oni i traže način da se sretnu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem. Žele da ga obaveste da njihova fabrika ima ozbiljnog kupca koji je spreman ne samo da nastavi, već i da unapredi i proširi proizvodnju automobilskih prikolica u Kragujevcu i zadrži na poslu sve radnike angažovane na tom programu.

Kontejneri nisu automobili, ali…

Najizvesnija za sada je, izgleda, sudbina fabrike Zastava specijalni automobili u Somboru, u čijim pogonima grčka kompanija Spajder već duže organizuje proizvodnju kontejnera za održavanje javne higijene. Kontejneri nisu automobili, ali u tranziciji na srpski način ipak je najbitnije sačuvati fabrike i kakvu-takvu proizvodnju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.