Sezona godišnjih odmora počinje od narednog meseca, što pored mnogo toga drugog, sa sobom povlači i interesovanju građana za aranžmane turističkih agencija. Stručnjaci upozoravaju da mnogi zapostavljaju jedan aspekt, a koji bi verovatno trebalo da bude prvi na listi prioriteta prilikom planiranja putovanja – putno zdravstveno osiguranje.
Ono omogućava da u slučaju bilo kakvih medicinskih problema u inostranstvu, turisti mogu da se leče u lokalnim bolnicama, bez plaćanja tamošnjih, često izrazito visokih, računa za pružene medicinske usluge.
Kako u svom pregledu stanja na tržištu osiguranja navodi portal Kamatica.com, nezavisno od uplate privatnog putnog osiguranja, svi građani Srbije imaju pravo na zvanično državno zdravstveno osiguranje, čak i kada su u inostranstvu.
Ali, da bi se ovo osiguranje moglo koristiti na putu, potrebno je izvaditi potvrdu o osiguranju koja važi u inostranstvu u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Pritom, problem s ovim osiguranjem nije samo to što je potrebno obići niz institucija dok se ne pribavi potrebna dokumentacija za dobijanje potvrde, već i to što će Lekarska komisija odbiti da izda potvrdu svakom ko boluje od hronične ili akutne bolesti. Drugo, čak i onima koji nemaju ovakvu bolest i koji istraju u prikupljanju svih potrebnih papira, potvrda državnog osiguranja pokriva samo hitnu medicinsku pomoć i to samo u zemljama sa kojima RZZO ima potpisan sporazum. Zato je neophodno unapred proveriti da li je mesto letovanja obuhvaćeno programom RZZO.
Ako građani Srbije letuju u nekoj od zemalja sa kojima Fond nema sporazum, moraće da budu spremni da sami plate sve medicinske usluge koje im zatrebaju, pa da po povratku u Srbiju podnesu zahtev za refundiranje sredstava, koji odobrava Lekarska komisija ako ustanovi opravdanost hitnog medicinskog stanja koje je iziskivalo medicinske usluge.
Onima koji ne žele da prolaze kroz sve ove muke pred put na more i ne žele da rizikuju da Lekarska komisija proglasi bol u stomaku, trovanje hranom ili posekotine, medicinskim stanjem koje nije zahtevalo hitnu intervenciju, pa da onda odmor završe sa ogromnom rupom u džepu, kao alternativa ostaje privatno putno osiguranje.
Troškovi putnog osiguranja variraju od nekoliko evra, do nekoliko desetina evra u zavisnosti od destinacije i stepena pokrivenosti, ali standardne polise koje građanima omogućavaju svu negu koja im najčešće može zatrebati na putu (poput lečenja trovanja hranom, lomova i slično) dostupne su po ceni od pedesetak evra za celu porodicu.
Odlaskom u neku od osiguravajućih kuća, putnik bira osiguranu sumu, teritoriju pokrivenosti polisom, paket pokrića i svrhu osiguranja.
Kod većine osiguravajućih kuća postoje dva ili tri paketa putnog zdravstvenog osiguranja, i to standardni i vip, odnosno standardni, srednji i vip paket.
Suma od oko 55 evra, koliko u proseku košta premija porodičnog osiguranja, koja uključuje dvoje odraslih i dvoje dece za boravak u inostranstvu u trajanju od 15 dana sa osiguranom sumom do 30.000 evra, u najvećem broju slučajeva je dovoljna za pokrivanje lečenja svih povreda i bolesti do kojih tipično dolazi na letovanjima.
Procedura
U slučaju potrebe za medicinskim uslugama, neophodno je da osiguranik odmah pozove Centar za pomoć svoje osiguravajuće kuće, na broj naznačen na polisi osiguranja, a ako nije u mogućnosti da to uradi, potrebno je da doktoru pokaže polisu osiguranja. Budući da osiguravajuće kuće uglavnom imaju ugovore sa određenim bolnicama, operater u Centru za pomoć upućuje osiguranika kom lekaru da se javi. Kako navodi Kamatica, istraživanja pokazuju da su osiguranici koji su imali potrebe za medicinskom pomoći zadovoljni ovom uslugom, jer je većina vrlo brzo i u skladu sa polisom osiguranja dobila potrebnu pomoć.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
