Pre nekoliko dana Komisija za zaštitu konkurencije je najavila izradu analize tržišta maloprodaje u Srbiji, pošto u ovom trenutku ne postoji nikakva evidencija ko se bavi trgovinom, koliki ima promet, da li neko ima dominantan udeo na tržištu.
U razgovoru za Danas vlasnik i direktor zrenjaninskog trgovinskog lanca Gomeks tvrdi da kupci u Srbiji ne plaćaju skuplje nečiji dominantan položaj, ali da su dobavljači u daleko težoj situaciji.
Da li u maloprodaji danas imamo trgovce koji imaju dominantan položaj?
Siguran sam da kupci ne plaćaju robu skuplje zbog nečijeg dominantnog položaja na tržištu. Ali dobavljači jesu u problemu, jer ako hoćete ozbiljno da radite u Beogradu jednostavno morate da radite sa dva, tri trgovinska lanca.
Pre nekoliko godina, u jeku krize, privrednici odnosno dobavljači su se žalili da je privreda pred kolapsom zbog nelikvidnosti, a za to su posebno krivili trgovce koji su imali rokove plaćanja i po godinu dana.
Problem je bio u celom sistemu, a trgovci su apostrofirani i ja mislim sa pravom. Bilo je trgovinskih lanaca koji su to maksimalno zloupotrebljavali. Ali treba reći da su to bili neki, nisu svi imali rokove plaćanja od 150 dana. Tada ste imali ste nerealna obećanja o podizanju plata i penzija, pa se država zaduživala da to plati. Raspisivani su tenderi za, na primer popravku puteva, a kada ljudi urade posao država nema para da plati. Onda se ta firma zaduži da premosti poslovanje, pa ne plati svojim dobavljačima i tako se širio lanac nelikvidnosti.
Sada je to stavljeno pod kontrolu i nelikvidnost se više ne generiše sa državnog nivoa. Sada država ima stabilnu blagajnu što je bitan preduslov za dobro poslovanje. Država bi trebalo da kroz Zakon o ograničenju rokova plaćanja, koji treba popraviti, kroz neki vremenski period da obezbedi povratak u stabilno stanje. Rokovi plaćanja jesu u Zapadnoj Evropi niži, ali je stabilnija i ekonomija i ako uzmete u obzir da ECB mesečno generiše 60 do 80 milijardi evra teško da i mogu imati problem sa nelikvidnošću.
Zašto taj zakon o rokovima plaćanja nije primenjen kako treba?
Zato što nije bio realan. Tamo su propisali da će od sutra svi biti visoki 180 centimetara. Onda dođete u stvaran život i vidite da nije tako. Meta je promašena zato što prema mom mišljenju trebalo je da se bave rokovima plaćanja samo tamo gde neko ima dominantan položaj i može da nametne duge rokove. Imate puno malih proizvođača kojima je čak kompetitivna prednost to što mogu da ponude duže rokove plaćanja. Recimo Gomeks sad ima oko dva odsto tržišnog učešća. Pa nismo mi ti koji mogu da ucene proizvođače. Zato mi imamo rokove do 45 dana. A ako odete kod onih koji imaju rok plaćanja 120 dana videćete da se radi o kompanijama koje imaju preko 15 odsto tržišnog učešća i značajnu pregovaračku moć.
Vidimo sada u Hrvatskoj da je država intervenisala da spasi domaćeg dominantnog maloprodavca Konzum. Da li može biti problem što je najveći deo našeg tržišta maloprodaje u rukama stranih kompanija?
Maloprodajno tržište je resurs. Naše tržište čini 7,5 miliona stanovnika i pitanje je ko ga kontroliše. Nije dobro da ga kontroliše neko izvana ne zato što je stranac već zato što je normalno da strani vlasnik prebacuje dobit na neko tržište gde mu je potreban kapital. Zato je bitno imati i domaće kompanije. Nije ni dobro da sve budu domaće, jer strani lanci donose tehnologiju, kvalitet, znanje. Ali s druge strane činjenica je da dok je Maksi bio u domaćim rukama on je izvozio u Bugarsku, Makedoniju, BiH, CG. Otkad je u stranim rukama, ne da više nema izvoz već uvozi robu.
Kako vam izgleda situacija sa Agrokorom u Hrvatskoj, s obzirom da su oni i vaši konkurenti ovde u Srbiji?
Hrvatska država je napravila jedan zakon koji poništava tržišne postulate. To je s njihove strane opravdano da bi spasili svoje dobavljače, jer da su poverioci ušli u vlasništvo pokušali bi da namire sebe, a ne bi ih bilo briga za domaće dobavljače. Ali formalno pravno najverovatnije to nije u redu i verovatno ćemo imati ozbiljno suđenje u Hrvatskoj. Čini mi se da će na kraju poreski obveznici u Hrvatskoj morati da plate mada ne bih voleo da im se to desi. Taj spekulativni kapital koji se šeta okolo je diskutabilan, dok ovi ljudi koji će ostati na kraju reda su obični ljudi koji će ostati bez proizvodnje i plata.
Vi ste pre dve godine upozoravali na opasnost za srpsko tržište od prodaje Merkatora Agrokoru. Zbog čega?
Agrokorov model u Hrvatskoj je dobro funkcionisao u kom je imao dominantnu trgovinu, a uz to su imali i proizvođače koji su takođe bili kvalitetne kompanije. Ali kad imate na istoj strani i trgovca i proizvođača to nije dobra kombinacija. Ako je Hrvatska tako htela to je u redu, ali mislim da naša država nije trebalo da dozvoli tu vertikalnu integraciju trgovine i proizvođača. Ja sam u tome video potencijalnu opasnost pre dve godine. S druge strane, moglo se videti da Agrokor nema kapaciteta da proguta Merkator. Sada će verovatno kompanije u Srbiji biti prodavane, ali tu se zapravo prodaje tržište Srbije. Ja ne bih voleo da mene kao građana Srbije neko prodaje. Nisam verovao da će doći do ovakvih problema u Agrokoru, nisam ni imao informacije. Ali mislim da su u Frikomu, Dijamantu, Miveli uradili odličan posao, uložili dosta novca i to treba poštovati.
Deluje da je Agrokor imao privilegovan položaj u Hrvatskoj?
To je očigledno. Ako se sećate i Mišković je svojevremeno hteo da kupi Merkator i nije uspeo. Sada ga je Agrokor kupio i to se nije dobro završilo. Moja poruka je da se država ne treba mešati u takve stvari.
S obzirom da ste i potpredsednik NALED-a, kako ocenjujete uslove poslovanja u Srbiji?
Situacija se sada popravlja jer je stabilnost državne kase prioritet da bi se o bilo čemu uopšte razmišljalo. Ono što mislim da je problem je što država nema poverenja u domaći biznis. To se vidi kroz propise. Mi smo formalno pravno svi jednaki, ali kada hoćete da ostvarite neka prava onda ispadne da su neki jednakiji od drugih. Ima i objektivnih razloga jer su strana preduzeća često organizovanija. Država mora da uspostavi red u regulativu, jer s jedne strane imamo propise zaostale iz socijalizma, a s druge strane prepisane evropske zakone, a nijedni nisu primenljivi na nas u ovom trenutku. To je šuma nečitkih propisa. Situacija se popravlja, ali mislim da mora brže i mislim da se moraju smanjiti opterećenja privrede. To je pitanje konkurentnosti. LJudi će kupovati robu iz Indije jer mi ovde nećemo biti sposobni da proizvedemo za pristojnu cenu. Država treba da smanji obaveze, ali da one moraju da se plaćaju. Sada imamo puno obaveza koje formalno moraju svi da plaćaju, ali na kraju ispadne da neki i ne moraju.
Kažete da država nema poverenje u domaći biznis, ali i u javnosti termin domaći biznismen nosi negativnu konotaciju. Ima li tu zasluga biznismena?
U tranzicionom periodu je stvorena slika o privrednicima i ta slika je zaslužena. U tranziciji su neki najlošiji likovi isplivali i oni su poneli epitet tih prvih privrednika. U nesređenom stanju, gde nema dovoljno znanja, onda oni koji imaju srca, želje, agresivnosti prvi krenu. Osim toga imamo da je politika često imala miljenike, pa se ne zna da li se radi o privatnicima ili iza njih neko stoji. Ko god priča o poštenju u tranziciji taj ima problem. Kod nas kad kažete privatnik to ima negativan prizvuk. Sada se to polako menja. Dolazi drugi krug u kom ovi što su privatizovali firme sada ih prodaju jer ne znaju da rade. Ja sam po prirodi posla upoznao mnogo ljudi u Srbiji koji imaju odlične firme i jako dobro rade i u EU, samo što se drže po strani.
Kako vidite budućnost trgovine?
Mi smo na početku nove tehnološke revolucije koja je počela pre 50 godina i očekujem da će eksplodirati u narednih 20 godina. Siguran sam da će prodavnice tehnike, patika, knjiga, svega onog što je tehnički definisano da se presele na Internet. Prodavnice će više biti mesta za pokazivanje robe, ali i biranje i kupovina će ići preko interneta.
Kod hrane je malo drugačija situacija jer ipak ljudi kad kupuju kilogram mesa žele to da vide, mada će se i to menjati. Cela trgovina se seli na internet i u sledećih 30 godina će se broj zaposlenih u trgovini smanjiti za 30-40 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
