Niska inflacija obara kamate

Sedmi put od septembra 2006. godine Narodna banka Srbije oborila je referentnu kamatnu stopu na dvonedeljne repo operacije, ocenivši da sadašnje kretanje inflacije dozvoljava labaviju restiktivnosti monetarne politike. Tako je kamata po kojoj centralna banka prodaje svoje hartije od vrednosti poslovnim bankama oborena na 10,5 odsto, što je 7,5 indeksnih poena niže nego pre sedam meseci.
Odluka NBS očito je zasnovana na procenama da će, uključujući martovsko kretanje cena, bazna inflacija na kraju prvog tromesečja 2007. na godišnjem nivou biti na donjoj granici ciljanog koridora, koji bi u ovoj godini trebalo da se uvede između četiri i osam odsto. Krajem februara, podsetimo, bazna inflacija bila je 4,7 odsto i prema procenama centralne banke taj nivo bi mogao da bude zadržan i na kraju godine. Međutim, iako je ovogodišnji dvomesečni rast cena bio tek 0,5 odsto i teško da bi martovski mogao da bude na nivou prošlogodišnjih 2,2 odsto, NBS se ipak nije usudila da značajnije spusti referentnu kamatnu stopu pre svega zato što još nema jasno definisane fiskalne politike, ali i zbog rasta cene nafte na svetskom tržištu koja izaziva poskupljenje naftnih derivata na našem tržištu.

Krediti deset odsto jeftiniji

Prema nekim računicama smanjenje kamate za jedan odsto kod odobrenog kredita na 25 godina mogla bi pozajmicu da učini jeftinijom i do 10 odsto. Niža kamata za tri odsto umanjuje ukupnu sumu otplate takvog kredita čak za 30 odsto.

Prethodno snižavanje kamate centralne banke sa 13 na 11,5 odsto, navelo je poslovne banke da brzo reaguju tako što će sniziti kamate na kredite koje odobravaju građanima i privredi. To je u dobroj meri anuliralo efekte povećanja cene kapitala na svetskom finansijskom tržištu koje banke pozajmljuju. Nije stoga pogrešno pretpostaviti da bi i novo snižavanje referentne stope NBS moglo da ima isti efekat.

Iako je NBS novim monetarnim okvirom uvela targetiranje inflacije kao model, koji se pokazao uspešnim kada je reč o obaranju inflacije, jasno je da su učinjeni samo prvi koraci ka njegovoj punoj primeni i tu je potreban dodatni oprez. Centralna banka postepeno smanjuje svoje učešće na deviznom tržištu i ako se izuzme početak godine kada je morala da brani dinar od prevelike devalvacije, u poslednja dva meseca ona je na deviznom tržištu bila aktivna u samo četiri dana. No, i tada je prodala ukupno manje deviza nego što je otkupila od menjača, tako da je stabilnost deviznog kursa praktično održavana usklađivanjem ponude i tražnje na celokupnom deviznom tržištu. NBS, međutim, još ne sme da se u potpunosti povuče sa deviznog tržišta i menjačkih poslova, posebno ne u situaciji kada su po oceni njenih eksperata prisutna velika inflatorna očekivanja koja proističu kako iz visokog rasta mase zarada, uključujući one u javnom sektoru, tako i zbog neutvrđenog budžetskog i okvira ukupne javne potrošnje za 2007. godinu. Prema zvaničnim podacima prvo tromesečje će biti završeno deficitom u javnim finansijama, a ukoliko se privremeno finansiranje nastavi i u drugom kvartalu, to će značiti nastavak ekspanzivne fiskalne politike i nužnost većeg stepena restriktivnosti monetarne. Pri tom, pored rashodne strane budžeta, veoma je bitno realno sagledavanje ostvarivanja planiranih budžetskih prihoda kako onih dosadašnjih tako i očekivanih u drugom kvartalu ove godine, a najveći rizik za projekciju bazne inflacije u narednom periodu, prema ocenama eksperata NBS, ipak predstavlja po ocenama NBS buduće kretanje regulisanih cena što je u ovom trenutku nepoznanica kako kada je reč o njihovom rastu tako i o vremenskom periodu u kome bi eventualne korekcije mogle da budu odobrene. Zbog svega toga, oprez sa kojim NBS smanjuje referentnu kamatu ne predstavlja iznenađenje.
Niža referentna stopa NBS u svakom slučaju će uticati da banke budu aktivnije u odobravanju kredita koje plasiraju klijentima gde su kamate još dosta visoke, nego da usmere sredstava u kupovinu hartija od vrednosti. Bojazan nekih analitičara da će spuštanje referentne kamatne stope centralne banke ispod 11 odsto dovesti do odliva kapitala iz Srbije, za sada nije opravdana, tim pre što NBS ne krije da bi, ukoliko dođe do neplaniranog povećanja inflacije, mogla referentnu kamatnu stopu ponovo da uveća.