Novi krah kriptovaluta izbrisao 700 milijardi dolara

Na svakoj berzi za kupovinu bitkoina ili bilo koje druge kriptovalute trebalo bi da stoji upozorenje „nije za početnike“. Ruku na srce u svakom tekstu koji govori o kupovini bitkoina tako nešto i stoji odmah uz savet „ne ulažite više od onoga od čega možete da se oprostite“. Ali ko još čita uputstva.

Zar većina ne počne da sklapa nameštaj sama, pa kad negde zapne tek onda otvore uputstvo za sklapanje. Doduše kod kriptovaluta posledice su malo ozbiljnije i primećuju se po praznini u novčaniku gde su nekada stajale dobre, stare papirne pare.

Elem, nakon suludog rasta cene bitkoina (ovo važi i za većinu drugih kriptovaluta tzv. altkoina) od oktobra prošle godine sa nivoa od oko 10-11.000 dolara do sredine aprila kada je dostigla rekordnih 64.000 dolara krenula je prvo u lagani, a zatim strmoglavi pad u kom je do danas izgubila polovinu te rekordne vrednosti i sada košta oko 34.000 dolara, a u jednom trenutku je pala i ispod 30.000 dolara.

Jasno je zašto ovo nije za početnike, jer jedno od zlatnih pravila investiranja u bilo šta, a pre svega u ovako volatilnu imovinu je naoružati se strpljenjem. Odatle je važno i ne kupovati više nego što možeš da priuštiš da izgubiš, jer teško je biti strpljiv ako ti banka ili neki drugi poverilac diše za vratom i traži svoj novac nazad.

Tada, na nivou od 64.000 dolara za bitkoin i oko 4.000 dolara za etereum, drugu kriptovalutu po popularnosti, tržišna kapitalizacija svih kriptovaluta iznosila je preko dva biliona dolara (dve hiljade milijardi). Ovih dana vrednost svih kriptokoina iznosi oko 1,3 biliona. Za oko dva meseca nestala je vrednost od oko 700 milijardi dolara.

Za rane ulagače u bitkoin i one koji igraju na duge staze ovo nije novost već pre nešto što se viša svakih nekoliko godina, recimo 2018. godine, kada je nakon brzog skoka na 20.000 dolara vrednost za nekoliko dana pala na 8.000 dolara za bitkoin. Za njih je ovo čak i šansa da se jeftino dođe do kriptovaluta.

Recimo kompanija Mikrostratedži, jedan od najglasnijih proponenata bitkoina, pre nekoliko dana objavila je da je dokupila 13.005 bitkoina za oko 489 miliona dolara u kešu. Sada u svojoj aktivi ima 105.085 bitkoina za koje je platila oko 2,74 milijarde dolara ili u proseku 26.080 dolara za jedan bitkoin.

Jedan od glavnih motora rasta bitkoina desio se u februaru kada je proizvođač električnih automobila Tesla Ilona Maska kupio bitkoine za 1,5 milijardu dolara. Posle je u aprilu prodao oko 10 odsto bitkoina i zaradio oko 100 miliona dolara, više nego na prodaji automobila do sada. Međutim, sada će u drugom tromesečju kompanija po svemu sudeći prikazati gubitak jer je cena pala ispod nivoa po kojoj je kupovao.

Inače, upravo Mask je postao i jedan od uzroka pada vrednosti bitkoina u aprilu kada je nizom tvitova izrazio sumnjičavost prema bitkoinu i na kraju i prestao da prodaje automobile za bitkoine zbog uticaja rudarenja bitkoina na potrošnju energije i životnu sredinu. Tako je čuveni preduzetnik od ikone, postao jedan od omraženijih likova kod bitkoin fanova.

Ipak, daleko veći efekat na cenu bitkoina predstavlja udarac Kine. Rukovodstvo Kine zabranilo je bankama i platnim institucijama da obrađuju transakcije kriptovalutama, a zatim i faktički zabranilo rudarenje bitkoina na njenoj teritoriji na kojoj su se nalazile ogromne „farme“ računara za otkrivanje bitkoina.

To se posebno odnosi na pokrajinu Sičuan u kojoj se većina električne energije dobija iz hidroelektrana i u kojoj se nalazi oko 90 odsto rudnika bitkoina u Kini. Sada se dešava migracija te opreme iz Kine u zemlje kao što je Kazahstan gde je takođe jeftina električna energija, ali se dobija iz fosilnih goriva, ali i u Teksas čije su vlasti otvorene za kriptovalute, a distribucija električne energije decentralizovana.

S druge strane, parlament centralnoameričke države Salvador usvojio je zakon kojim bitkoin postaje zakonsko sredstvo plaćanja u ovoj zemlji. Svetska banka odbila je da pomogne Salvadoru da implementira bitkoin u svoj finansijski sistem.

U svakom slučaju sada se vodi rasprava da li je tržište kriptovaluta „bear“ odnosno da li prodavci preovlađuju nad kupcima što znači dalji pad cene ili je samo korekcija („dip“) što znači da su oni koji su u panici prodavali kriptovalute već rasprodali i sada kreće rast cene, nakon kog bi sudeći prema ranijim iskustvima novi vrh mogao biti znatno iznad onih 64.000 dolara.

Milijarder traži regulaciju

Tržište kriptovaluta postalo je mnogo kompleksnije nego na početku godine kada je bitkoin činio preko 70 odsto tržišne kapitalizacije svih kriptovaluta. Danas je njegov udeo ispod 50 odsto, a u međuvremenu su se pojavile nove stvari kao što su decentralizovane finansije (DeFi). Možda tehnologije jesu nove, ali neke stvari se ne menjaju kao što je zahtev bogatih investitora da se država ne meša kada zarađuju, ali da ih zaštiti kada stvari krenu nizbrdo.

Naime američki milijarder i vlasnik NBA ekipe Dalas maveriks Mark Kjuban je uložio značajna sredstva u DeFi token Iron čija je vrednost u jednom trenutku pala na nula. Jedni tvrde da su vlasnici mreže pobegli sa novcem investitora, dok oni kažu da se jednostavno desila masovna panična rasprodaja ovog tokena. Elem, poznati investitor i milijarder pozvao je na regulaciju tržišta tzv. stejblkoina kako bi se zaštitili investitori od prevara.