Foto: Srbijagas

Ovo je utvrdio Radio Slobodna Evropa (RSE) uvidom u zakon usvojen krajem 2018. u Skupštini Srbije. Ugovori su potpisani skoro tri meseca pre nego što je iz evropskog regulatornog tela Energetske zajednice stiglo mišljenje o tom projektu.

Za kredite koje će „Srbijagas“ uzeti od banaka garantovaće država, kako stoji u tekstu Zakona o davanju garancije Republike Srbije, koji su poslanici Skupštine Srbije usvojili na sednici 7. decembra 2018. Ovim zakonom Srbija se obavezala da će „neopozivo, bezuslovno, bez prigovora i na prvi poziv garantovati“ izmirenje duga zajmoprimca („Srbijagasa“) prema bankama, ukoliko to javno preduzeće ne izmiri svoje obaveze.

Upravo zahvaljujući aktiviranim bankarskim garancijama, nakon čega država preuzima dug javnog preduzeća, pa samim tim postaje njegov poverilac – prema podacima Fiskalnog saveta Srbije – dug „Srbijagasa“ krajem 2017. godine iznosio je 1,3 milijarde evra.

„Nešto preko milijardu evra – zapravo predstavlja dug ‘Srbijagasa’ prema državi. Suštinski dug ‘Srbijagasa’ je bio krajem 2017. oko 250 miliona evra, to je ono što je ‘Srbijagas’ dugovao bankama, a ostalo u ukupnom dugu je dug prema državi, koji će verovatno jednog dana da se otpiše“, kaže u izjavi za RSE član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković.

„Srbijagas“ je vlasnik 49 odsto u preduzeću „Gastrans“ koje bi trebalo da gradi novi gasovod, dok većinski paket od 51 odsto drži ruska državna kompanija „Gasprom“. Zajedničko rusko-srpsko preduzeće je odlukom koju je potpisao jedan od direktora Dušan Bajatović, ujedno i prvi čovek „Srbijagasa“ u februaru 2019. dokapitalizovano za 137,7 miliona evra.

„Srbijagas“ do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa – u kom iznosu je u dokapitalizaciji učestvovala srpska strana, koliko je trenutno na ime kredita zaduženo to javno preduzeće i koliko će na godišnjem nivou iznositi kamate koje će na ime kredita za izgradnju novog gasovoda bankama plaćati „Srbijagas“.

Svi dugovi ‘Srbijagasa’

Zaduživanje „Srbijagasa“ praktično je počelo 2008. godine, kaže za RSE član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković. Prema njegovim rečima, dugovanja ovog javnog preduzeća su se nagomilala zahvaljujući „populističkoj politici“.

„‘Srbijagas’ je u periodu do 2014. godine lošije poslovao nego što je to danas slučaj. Nije mogao da plaća sve svoje obaveze i onda su se aktivirale državne garancije koje su izdavane nekoliko godina u periodu pre 2014. godine. Osnovni problem je bio taj što je Srbijagas prodavao gas po nižoj ceni od nabavne cene gasa i ta populistička politika je dosta koštala“, kaže Vuković.

Drugi problem u poslovanju ovog javnog preduzeća jeste to što „Srbijagas“ ne naplaćuje u potpunosti isporučeni gas, pre svega državnim preduzećima.

„Mnoge toplane, mnoga državna preduzeća nisu plaćala gas ‘Srbijagasu’, to je onda prebacivalo njihove gubitke na ‘Srbijagas’, pa je opet budžet morao da uskoči da pokrije te gubitke“, objašnjava Vučković i kaže da „Srbijagas“ u protekle tri godine posluje pozitivno, ali da je potreban oprez.

„Ukoliko se bude vodila populistička politika i opet držala nerealno niska cena gasa i opet gas isporučivao, a da se ne naplaćuje od toplana i državnih preduzeća, ponovo će poreski obveznici morati da plaćaju stotine miliona evra umesto ‘Srbijagasa’. To se ne vidi, to je skriveno, jer te pare idu iz budžeta, ali na kraju krajeva, kada se podvuče crta, to znači da umesto da država ulaže u puteve, u škole, u bolnice, u infrastrukturu, imaćemo pokrivane gubitaka ‘Srbijagasa’ i to da siromašni građani ove zemlje plaćaju račune jednog državnog preduzeća. To po svaku cenu treba da se izbegne“, zaključuje Vučković.

Energetska zajednica za RSE: Novi gasovod krši zakon EU

I dok se pripremni radovi za izgradnju novog gasovoda nastavljaju, iz Energetske zajednice ponovo upozoravaju da projekat nije u skladu sa pravilima Evropske unije (EU).

„Trenutna situacija predstavlja ozbiljno kršenje evropskog zakona“, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle i dodaje:

„Žalimo zbog toga što je Agencija za energetiku Srbije propustila šansu da ovaj projekat dovede u skladu sa evropskim zakonom. Takođe žalimo zbog toga što će tržište u Srbiji ostati zatvoreno na štetu srpskih potrošača. U ovoj situaciji možemo samo da apelujemo na ’Srbijagas’ da prihvati odgovornost kao javna kompanija i proaktivno pomogne da se tržište gasa u Srbiji otvori.“

U Energetskoj zajednici navode da to zahteva momentalno otvaranje interkonektora kod Horgoša, na granici sa Mađarskom, za gas iz drugih izvora, a ne samo iz Ruske Federacije.

Novi gasovod u većinskom ruskom vlasništvu kojim bi Rusija dopremala gas do Srbije preko Turske i Bugarske, izazvao je zabrinutost Energetske zajednice nakon što je Agencija za energetiku Srbije 5. marta 2019. donela konačno rešenje kojim se novi gasovod izuzima od pravila Evropske unije i u kome nije ispoštovala sve uslove koje je postavila Energetska zajednica kao evropsko regulatorno telo.

Primedbe Energetske zajednice odnosile su se na to da novi gasovod na način na koji ga je odobrila Agencija za energetiku neće omogućiti konkurenciju, čime će se dodatno ojačati monopol ruskog „Gasproma“ i „Srbijagasa“ na tržištu Srbije.

„Turski tok“ je gasovod kojim je planirano da se prirodni gas iz Rusije doprema do Turske preko Crnog mora. Ovaj gasovod je naslednik projekta gasovoda „Južni tok“, od čije izgradnje je Rusija odustala u decembru 2014. godine, jer nije mogla da ispoštuje pravila Evropske unije, po kojima jedna kompanija ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda.

Kako je u intervjuu za RSE u martu 2019. pojasnio zamenik direktora Sekretarijata EZ Dirk Bušle, gasovod „Turski tok“ je napravljen iz delova; jednim delom gasovod prolazi kroz članice EU, Bugarsku i Mađarsku, gde Energetska zajednica nema nadležnosti, dok je za gasovod koji prolazi kroz Srbiju rusko-srpska kompanija „Gastrans“, koja bi trebalo da gradi gasovod, zatražila izuzetak od pravila sadržanih u Trećem energetskom paketu EU, koja se odnose na omogućavanje konkurencije (pravilo pristupa treće strane, prim. aut.) i na obavezu razdvajanja vlasničkog razdvajanja delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa.

Bušle je tada naglasio i da je teritorija Srbija jedini deo rute novog gasovoda gde ruski „Gasprom“ hoće da izgradi infrastrukturu sam.

Povezani tekstovi