Foto: Fonet

Kako se napominje u saopštenju Narodne banke Srbije, posebna pažnja u razgovorima koji bi trebalo da traju do 7. novembra biće posvećena merama za sprovođenje važnih strukturnih reformi, kao i merama za unapređenje ekonomske efikasnosti.

S obzirom da je ova godina već na isteku i da će biti završena dobrim fiskalnim rezultatima i budžetskim suficitom Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije smatra da se ocena MMF-a neće mnogo razlikovati od one iz jula ili septembra.

„Sa fiskalnom konsolidacijom će MMF biti zadovoljan, ali će upozoriti da je potrebno istrajati na toj politici. Sa strukturnim reformama neće i pozvaće na njihovo ubrzanje. Ne bi me iznenadilo i da upozore na probleme sa monetarnom politikom, jer se inflacija ubrzava, doduše ne zabrinjavajuće, dok kurs jača, opet privremeno, i u svakom slučaju monetarni režim je sve sličniji fiksnom kursu, a sve manje ciljanoj inflaciji“, ističe Gligorov.

Sličan pogled na predstojeće razgovore ima i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji ističe da će osnovna tema biti budžet za narednu godinu, dok restrukturiranje javnih preduzeća koje je bilo jedan od ciljeva aranžmana neće biti urađeno do njegovog isteka.

Glavno pitanje u stvari je da li će Srbija nastaviti saradnju sa MMF-om i nakon februara 2018. godine kada istekne aktuelni aranžman. Mada su neki glasovi u Vladi, a pre svega premijerka Ana Brnabić izjavljivali da nema potrebe za novim aranžmanom ministar finansija Dušan Vujović je nedavno rekao da postoji novi savetodavni program MMF-a koji ne uključuje finansijska sredstva, takozvani Instrument koordinacije politika (PCI). Ovaj program uspostavljen ove godine služi da zemlje kojima nisu potrebna finansijska sredstva pokažu spremnost da sprovedu reforme, kao i da privuku finansiranje iz drugih izvora. Na sajtu Fonda se navodi da iako ovaj program ne obuhvata kreditiranje, zemlje koje ga potpišu moraće da ispune uslove kao i kod finansijskih aranžmana. PCI je dizajniran za rok od dve do tri godine, sa šestomesečnim revizijama, a za Srbiju bi bio besplatan.

Gligorov očekuje da će vlada ući u novi aranžman sa MMF-om kako bi ohrabrila strane investitore.

„Investicije se suviše sporo oporavljaju, usled čega se i ne ubrzava privredni rast. Inače, MMF nema neki značajniji uticaj na privrednu politiku ukoliko se od njega ne traže krediti, a eventualni novi aranžman ne bi imao finansijsku stranu. Ali može da podrži vladu i u domaćoj i u stranoj javnosti. Tako da mislim da je neki novi sporazum verovatan“, ocenio je Gligorov.

I Arsić takođe očekuje novi sporazum kojim bi bili postavljeni ciljevi da deficit u dužem roku ne ide preko jedan odsto BDP-a, da se restrukturiraju javna preduzeća, ali i sprovedu reforme za unapređenje privrednog ambijenta.

„Iako se time bavi Svetska banka, može i MMF pomoći savetima, a i Evropska komisija će biti za to zainteresovana. Međutim, vladavina prava je stvar političke volje i to niko ne može spolja da uradi za nas, niti može da nas natera. Neke zemlje su ušle u EU fingirajući rešavanje ovih problema, ali im to nije pomoglo“, ocenjuje Arsić dodajući i da MMF može pomoći u privlačenju investitora jer svaka njihova pohvala utiče povoljno, a kritika nepovoljno na eventualne ulagače.