carinskih bravura neće. Tako udesio život. I ovi što do juče ni o čemu pojma nisu imali. Gospođa Borka Vučić, njenom srećom, o svemu je vodila urednu dokumentaciju. I ona zna (Novosti od petka) da je Kertes od 1997. godine preko saradnika slao pare carine na Kipar, a kasnije je čula da su kupovani i helikopteri i druga oprema za vojsku. “ Nakon uvedenih sankcija, poslovanju u uslovima embarga, posavetovali su nas Amerikanci“. Moram da kažem da novinarska informacija ne obavlja svoj posao ako nije kompletna, blagovremena i istinita.Tako moram da se pitam zašto se sada serija vesti o iznošenju para na Kipar prikazuje kao senzacionalno otkriće. Koje, namerno ili ne, služi kao topli zec za neke koji bi hteli da zadrže ključna mesta u finansijskoj sferi države. Pa onda gledam pismo Mlađana Dinkića kiparskom ministru inostranih poslova do koga su novinari mukotrpnim radom došli. A to pismo ima svaki ozbiljniji ekonomski novinar u ovoj zemlji. Od početka 2001. godine. Jedan policijski funkcioner nam sa TV organa tvrdi da on nije čuo za spisak lica koja su Narodnoj banci Jugoslavije uputili kiparski državni organi, sa iznosima deviza koje su od 1991. do 1994. godine izneli na Kipar. Ako me sećanje ne vara, neka od lica sa tog spiska su se i oglašavala u javnosti. Uglavnom je reč o imenima nepoznatim širem građanstvu. Meni su, recimo, poznata samo dva: Slobodana Aćimovića, bivšeg direktora Beogradske banke na Kipru i jednog biznismena za koga ne bih čula da nije usred Beograda demonstrirao za naše uslove neviđenu galantnost plativši ceo koncert Beogradske opere u čast rođendana jedne dame. Bio je sjajan koncert. Bila sam tamo. U 21 navrat oni su iz zemlje izneli oko 34 miliona nemačkih maraka, 8,4 miliona dolara i još raznih drugih valuta. Možda su to bile i njihove pare, ali sad čujem da neki od njih ne bi mogli da plate još jedan koncert. I sad, ako ja već šest godina imam taj spisak, nije li vama smešno da ga tek sad senzacionalno otkriva policija. Ovu ću izjavu aktuelnog ministra policije, koji na tom mestu nije bio i 2001. godine, da upotrebim još jednom, ali nije na odmet i sada: “ Ne znam da li ima stvari koje policija ne može da sazna“, arhiva jednih nedeljnih novina svedoci da je to rekao Dragan Jočić.
JAO ŠTO JE SMEŠNO: Ni meni ne izgleda ozbiljno da je Horija Simu, lica kao pun mesec ili što bi se moderno reklo vlasnik jednog bejbi fejs, kupio onu firmu čiji su radnici na pripeci držali satima putnike namernike na niškom autoputu. Kad su blokade bile u modi. A njemu je skroz smešno što je on smešan našim novinarima. Nesporazum kompletan. Na konferenciji za štampu održanoj prošle nedelje u Beogradu, Horija Simu se sit ismejao. Pitanjima naših novinara.Posle vidim da je smešno i našoj Agenciji za privatizaciju i našem Ministarstvu privrede. Nekoliko su puta dopunjavali svoj komentar nasmejane privatizacije. Ali, iz iskustva znam, da ta okrugla, nasmejana lica ne treba potcenjivati. Niti smejati im se.Naročito ako iza njih stvarno stoje američka Meril Linč i nemačka Dojče bank. Čemu se smejao Simu? Pitanju da li će RTB Bor platiti kreditom dobijenim zalaganjem imovine tog istog Bora. Hoće, nego šta će. Ko je još čuo da je nešto skuplje od 10 miliona dolara plaćeno kešom. I hoće li prvi u vađenju rude koristiti novu hidrotehnologiju. Hoće, nego šta će, ali ne kao prvi, nego kao treći. Koliko vidim u Boru su nezadovoljni najpre zato što se firma uopšte prodaje a potom i zato što se prodaje ovom kupcu. Oni bi ponajviše voleli da ih kao kafanu Znak pitanja usvoji država. A posle može da ih da i Zoranu Drakuliću na upravu, ali da je prvo u reukama države. Jer, to je nacionalno blago i ne može se rasprodavati. E, možda će vam biti zanimljivo da vas podsetim da su ta nacionalna blaga i pre drugog svetskog rata u velikoj meri posedovali stranci. Kod Vladimira Dedijera stoji da je u ekstraktivnoj industriji (tu valjda spada i vađenje rude bakra) bilo 77,9 odsto stranog kapitala, u metalurškoj (tu valjda spada železara Smederevo) 90,9 odsto, u hemijskoj industriji 73,6 odsto, u tekstilnoj industriji 61,4 odsto, u industriji prerade metala 51,4 odsto, u drvnoj industriji 51,4 odsto , u električnim centralana 43,5 odsto…A u drugima manje.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.