Nuklearka na Dunavu posle 2015?

 Kao moguće lokacije pominju se Kostolac, mesto Mladenovo u Bačkoj, ali i Dalj u Hrvatskoj koji bi bio zajednički graditeljski poduhvat Srbije i Hrvatske finansiran novcem zapadnog ili ruskog partnera. Naš sagovornik koji je zahtevao da ostane anoniman tvrdi da će moratorijum o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji biti potpuno obesmišljen u slučaju da se Hrvatska i druge zemlje iz regiona odluče na izgradnju nuklearke.

– Zaista je besmisleno da se Srbija moratorijumom štiti od negativnih uticaja nuklearnih elektrana u uslovima kada bi na samoj granici imali nuklearno postrojenje.Takođe, već sada u našem okruženju ima petnaestak nuklearnih elektrana pa se postavlja logično pitanje zašto i kako bi Srbija bila više ugrožena kada bi učestvovala u realizaciji takvog projekta. Prema tome, ekološki razlozi koji se navode kao argumenti protiv izgradnje nuklearne elektrane na ovim prostorima su potpunosti deplasirani. S druge strane, s obzirom na sve veći nedostatak električne energije ne vidim zašto bi se Srbija odrekla preraspodele struje dobijene iz nuklearne elektrane koja se nalazi na njenoj teritoriji ili u neposrednoj blizini. Stoga smatram da zbog toga vlast u Srbiji treba ozbiljno da razmisli o ukidanju moratorijuma – naglašava naš sagovornik koji nije želeo da se upušta u spekulacije da li je za izgradnju nuklearki na našim prostorima više zainteresovan zapadni ili ruski faktor, ali je naglasio da je „jedina realna mogućnost da Srbija izgradi nuklearnu elektranu učešće u projektu regionalnog karaktera“.

Iako srpski zvaničnici kategorično odbijaju mogućnost ukidanja moratorijuma, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je da je ideja da Rusija pomogne Srbiji u izgradnji nukelarke došla upravo sa srpske strane. Ambasador Konuzin nije hteo da precizira koji srpski funkcioner mu je izneo takvu ideju i kada. Da li je do toga došlo tokom posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu 20.oktobra ili možda ranije, u ovom trenutku ostaje tajna. Dobro obavešteni izvori tvrde da Konuzinova izjava predstavlja ruski odgovor zapadnim lobistima za izgradnju nuklearke u Srbiji. Da nije reč samo o spekulacijama ukazuju saznanja do kojih je došao Danas da je prošle godine u privatnoj poseti Srbiji boravio ekspert blizak francuskoj kompaniji Areva koji se neformalno sastao sa nekim članovima vlade Srbije. Interesantno je da se mogućnost izgradnje nuklearne elektrane ograničava samo na prostor Dunava koji predstavlja prirodnu granicu između Srbije i Hrvatske, a u obe zemlje postoje prilično ambiciozni nuklearni lobiji. Tim lobijima, kažu dobro obavešteni sagovornici, nije toliko bitno da li će pomoć u izgradnju nuklearki pružiti zapadnjaci ili Rusi pa se i jedni i drugi trude da pridobiju njihovu naklonost. Treba obratiti pažnju i na to da u Hrvatskoj moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana ističe 2015. godine, a da srpski zvaničnici tvrde da Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. godine nije predviđena izgradnja nuklearki. Razlog više u prilog saradnji Srbije i Hrvatske, a možda i Mađarske na projektu izgradnje nuklearke je i taj što Crna Gora ni malo ne gleda sa odobravanjem na inicijativu koju su početkom godine pokrenuli albanski premijer Sali Beriša i bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader o tome da dve zemlje zajednički grade nuklearku kod Skadra. Za izgradnju nuklearne elektrane prema međunarodnim konvencijama potrebno je i odobrenje zemalja iz okruženja te je zbog crnogorskog protivljenja taj projekat doveden u pitanje.

Dejan Dimov, tvorac Moratorijuma o zabrani gradnje nuklearki iz 1989. godine tvrdi za Danas da su potencijalne lokacije za izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji određene još sedamdesetih godina prošlog veka, kada su lokaliteti potpuno ispitani i odobreni za tu namenu. Tadašnji stručnjaci su, prema rečima našeg sagovornika, kao potencijalna mesta izabrali područje oko Kostolca, oblast blizu mesta Mladenovo u Bačkoj, dok su na teritoriji Hrvatske određeni Dalj u blizini granice sa Srbijom, zatim Prevlaka kod Zagreba i ostrvo Vir kod Zadra.

– Svi lokaliteti su u potpunosti ispitani i ne postoji potreba za ponavljanjem te procedure i novim ispitivanjima – ističe Dimov.

Na pitaje da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana, on kaže da u proteklih 20 godina nije promenio mišljenje i naglašava da to pitanje zahteva javnu raspravu i referendum, kao što je to bio slučaj u bivšoj Jugoslaviji.

– Moratorijum je usvojen 1989 godine. Njegovom usvajanju je prethodio referendum kao i četvorogodišnja javna rasprava širom bivše Jugoslavije. Političke strukture bile su na strani izgradnje nuklearki, ali je mišljenje stručnjaka i javnog mnjenja preovladalo – kaže Dimov i dodaje da bi Srbija trebalo da se okrene alternativnim izvorima energije i da se u tom pogledu ugleda na Nemačku i Švedsku, koje su na taj način rešile problem nedostatka energenata.

Marković: Bez elektrane još 10 godina

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković izjavio je juče da se u Srbiji u narednih desetak godina neće graditi nuklearna elektrana. On je na konferenciji za novinare istakao da EPS ni sa kim nije razgovarao o izgradnji nuklearne elektrane i da nema planova i projekata za izgradnju takvog postrojenja. Marković je podsetio da je u Srbiji na snazi moratorijum na izgradnju nukelarki, ali je kazao da je nuklearna energetika svetska budućnost i da bi o njoj trebalo razmišljati.

Vojni program

Razloge zbog kojih se u svetu grade nuklearne elektrane, Dimov vidi isključivo u vojnim interesima. „Nuklearke su vojni program. To nema nikakve veze sa strujom, niti sa ekonomijom. Izotopi, kao i plutonijum za pravljenje oružnja nastaju iz procesa sagorevanja goriva. Država koja uloži u izgradnju nuklearke u nekoj drugoj zemlji polaže pravo na uzimanje plutonijuma, nakon čega radioaktivni otpad vraća u zemlju gde je nuklearka izgrađena. Model ugovora je manje više isti, bez obira o kojim državama je reč. Investiciju za izgradnju zemlja u kojoj se gradi nuklearna elektrana trebalo bi narednih 25 godina da otplaćuje kroz izvoz struje“, tvrdi Dimov.