Neizvesnost, politička i ekonomska, odsustvo reforme javnog sektora, duge i komplikovane birokratske procedure, veliki nameti, samo su neki od problema na koje su ukazali učesnici panel-diskusije „Makroekonomski trendovi – kako uspešno poslovati u nestabilnom okruženju”, koju je protekle nedelje u Užicu organizovao Poslovni klub zapadne Srbije.
Sa skupa je poručeno da država ne bi trebalo da se meša u ekonomiju, već da stvara dobar poslovni ambijent i da reformiše javni sektor, da je potrebno ulagati u kvalitetno obrazovanje i uskladiti obrazovni sistem sa potrebama tržišta rada, ali i jačati institucije kako bi Srbija privukla pažnju investitora, a njena privreda postala konkurentnija. U punoj sali Skupštine grada, govorili su i na pitanja prisutnih privrednika odgovarali Goran Pitić, profesor i predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i predsednik UO banke Sosijete ženeral Srbija, Mihailo Crnobrnja, profesor FEFA, kao i uspešni privrednici Ninko Tešić, direktor Impol Sevala u Sevojnu i Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe iz Gornjeg Milanovca, dok je moderator bio Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik Danasa.
Istakavši da su neizvesnost, neefikasnost, problematično korišćenja resursa i birokratija ključni problemi za poslovanje u Srbiji, te da je jedna od mogućih šansi za oporavak naše privrede ulaganje u obrazovanje, Goran Pitić je naveo da deo problema ipak može da reši država, tako što će iskazati istinsku spremnost za reforme, dok bi domaće kompanije doprinele poboljšanjem svojih organizacijskih, finansijskih i kadrovskih resursa. Osvrnuvši se na predložene ekonomske mere, on je rekao da „do sada nismo videli previše“ i da je „dobrim delom potrošena naredna godina“, za koju je procenio da će biti teška.
– Problem je u tome što nema jasnih poruka iza kojih će slediti akcija, kako bi se podigao kredibilitet onih koji vode ekonomsku politiku da bi investitori poverovali da ova zemlja ide napred – ocenio je Pitić poručivši da je slamanje otpora birokratije jedan od preduslova za optimističnije prognoze.
Rekavši da je rezervisani optimista, jer u ovom trenutku postoji deklarativna odlučnost kreatora ekonomske politike da pokrenu reforme, ali da bi u narednih nekoliko meseci predložene mere trebalo pretočiti u odgovarajuće norme, Mihailo Crnobrnja je naveo da će, najverovatnije, biti potrebne i dodatne mere, prvenstveno za reformu penzijskog fonda.
– Verovatno će nekoliko meseci naredne godine biti teški, ali smatram da će od sredine iduće godine biti bolje, iako neće biti naglog skoka, niti ćemo imati stopu rasta koja nam je potrebna. Potrebno je da se vratimo na stopu od 1,5 do dva odsto, a za nekoliko godina da dostignemo četiri do 4,5 odsto, što nije neizvodljivo – ocenio je dr Crnobrnja, upozorivši na to da je konačno došlo vreme da se socijalna politika izmesti iz kompanija.
On se založio za reindustrijalizaciju, ali je upozorio na opasnost od političkih i stranačkih uticaja.
– Reindustrijalizaciju ne bi trebalo sprovoditi kroz centralno planiranje, niti kroz državne investicije, već skupom mera koje će delimično podsticati ili one sektore u kojima smo ranije bili konkurentni, poput proizvodnje tekstila i nameštaja, ili nove sektore, poput informacionih tehnologija – naveo je Crnobrnja i ukazao na problem partokratije, poručivši da će Srbija postati normalna evropska država ukoliko bude jačala institucije, a ne moć pojedinaca na javnim funkcijama.
Ninko Tešić, generalni direktor Impol Sevala u Sevojnu, fabrike koja je uspešno privatizovana 2002. godine, kada je većinski vlasnik postala slovenačka kompanija Impol, na pitanje o uspehu tog preduzeća, odgovorio je lakonski: „Svih ovih godina, mi smo jednostavno radili, investirali u ljude i u opremu i taj proces ne sme da stane.“
– Kriza je stalno, ali bez posvećenosti poslu i menadžera i svih zaposlenih, nema uspeha. U opremu smo do sada investirali oko 65 miliona evra, a do 2020. godine planiramo da investiramo još 27 miliona evra, jer da bismo bili konkurentni na svetskom tržištu, moramo da investiramo – objasnio je Tešić, a potom ukazao na problem neusklađenosti školskog sistema sa potrebama tržišta rada, te da toj fabrici nedostaju valjači, livci, topioničari…
Iskusni i takođe veoma uspešni menadžer Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe iz Gornjeg Milanovca, istakao je važnost ulaganja u obrazovanje zaposlenih, za koje je rekao da su „motorna snaga“ te kompanije, koja je uspela da proizvede konkurentan proizvod. Metalac danas ima 35 miliona evra sopstvenih obrtnih sredstava i ne mora da se zadužuje kod banaka, istakao je Vukadinović i dodao da je za privredu i celokupan razvoj zapadne Srbije od izuzetne važnosti izgradnja autoputa do Požege.
– Predsednici opština Pećinci, Stare Pazove, Inđije i drugih nisu ništa sposobniji od čelnika Gornjeg Milanovca ili Užica, nego su te opštine blizu autoputa, imaju infrastrukturu i zemljište i to nude investitorima uz subvencije – poručio je Vukadinović, istakavši da je potrebno izjednačiti domaće i inostrane investitore.
Izrazivši „umereni pesimizam“ o merama Vlade Srbije, Vukadinović je rekao da one predstavljaju „gašenje požara“ i kompromis sa Svetskom bankom i MMF, a potom dodao da ne veruje da će predložene mere imati očekivane efekte.
– Sve što je najavio ministar privrede veoma je dobro, ali ne možemo ući u reformu privrede a da ne reformišemo zdravstvo, prosvetu, penzijski fond, javna preduzeća. Ne vidim izlaz iz krize dok se ne bude uradila sveobuhvatna reforma. To mnogo košta i boli, ali posle toga ne morate da se dodvoravate stranim investitorima, nego će i domaći i inostrani investitori poslovati u uređenom sistemu. Političari treba da smognu snage i da kažu da zbog takvih reformi neće sledeći put biti izabrani na izborima, kao što se je to svojevremeno učinio premijer Slovačke – poručio je Vukadinović.
Inače, Poslovni klub zapadne Srbije osnovan je pre nekoliko godina s ciljem da omogući razvoj privatnog sektora i unapredi uslove poslovanja. Okuplja ugledne i iskusne privrednike, vlasnike ili menadžere uspešnih kompanija zapadne Srbije u kojima radi oko 800 radnika, koje ostvaruju godišnji promet od oko 30 miliona evra, a vrednost njihovog izvoza u prošloj godini bila je oko 13,6 miliona evra.
Obrazovanje
– Verujem u mnoštvo malih projekata, u inicijativu, inovaciju i preduzetništvo, a osnova za to su obrazovani ljudi, ne samo doktori nauka, nego odlični kvalifikovani radnici. Potrebno je i da se promovišu najbolji studenti, ljudi sa inovacijama, uspešni privrednici, da se ljudi pripreme za promene, koje su nam neophodne – rekao je dr Goran Pitić.
Racionalizacija
– Tvrdim da u javnom sektoru ima 30 do 40 odsto viška zaposlenih. Ne mislim da to treba da se reši za jedan dan, već je potreban dobar program. Potrebno je i da se uvedu principi odgovornosti prema radu i nagrađivanja i da sve to bude jasno svakom zaposlenom – poručio je Ninko Tešić.
Nameti
– Potrebno je da se smanje doprinosi i porezi, što će sivu ekonomiju uvesti u legalne tokove. Tako će se stvoriti i veća baza poreskih obveznika i to mora jedanput da dođe do ušiju vlade. Ako svi budemo glasni oko smanjenja doprinosa i poreza, političari će morati da učine početne korake – smatra Dragoljub Vukadinović.
Izvoz
– Treba više da radimo za izvoz, a mogućnost za to su tržišta Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, na koja, osim Rusije, jedva da izvozimo. Potrebno je da mladi i obrazovani ljudi ostanu u Srbiji, jer smo među prvima u svetu po „odlivu mozgova“ – upozorio je dr Mihailo Crnobrnja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
