Foto: FoNet/Nenad Đorđević

U saopštenju za javnost, Udruženje navodi da je Ustavnom sudu već podneta inicijativa za ocenu zakonitosti te obaveze, ali kako ona stupa na snagu 1. januara naredne godine, traži se privremena mera koja bi, pre odlučivanja o tome, sprečila posledice primene nove regulative.

– Pred Ustavnim sudom se od 1. novembra 2016. godine, ne nalazi više samo inicijativa za ocenu ustavnosti Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) obaveznog članstva u Privrednoj komori, već predlog iza koga je stalo 47 narodnih poslanika. Takođe, veliki broj privrednika javno je podržao projekat UZUZ „Borba za slobodu preduzetništva“. Nakon medijskog pritiska, Privredna komora je izašla sa saopštenjem da će smanjiti članarinu i promeniti način obračunavanja plaćanja članarine. Međutim, nakon više od mesec i po dana od javnog obećanja, takva odluka nije objavljena, što izazivu opravdanu bojazan da je obećanje bilo iznuđen potez ne bi li se amortizovala pobuna privrednika – navodi UZUZ u saopštenju i podseća da je i sadašnji ministar privrede izašao sa obećanjem da se članarina neće plaćati nakon prve godine obaveznog članstva, čime se obavezao na iniciranje promene postojećeg zakona, pošto takva garancija mora biti zakonski utemeljena.

U tom udruženju, izračunali su da će nova obaveza, ukoliko Ustavni sud privremenom merom ne zaustavi primenu do odlučivanja o njenoj usklađenosti sa zakonom, čak i prema najavljenom smanjenju članarine privredu koštati 2,2 miliona dinara dinara.

UZUZ ističe da se inicijativa koju su podneli zasniva na članu 55 Ustava, koji garantuje „pravo da se ostane izvan svakog udruženja“. Takođe, Udruženje se poziva i na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i sloboda, ukazujući da Komora nije formirana da zaštiti javnopravni već privatni interes svojih članova, koji stoga imaju pravo da sami odluče da li im je takva zaštita potrebna ili ne. Ograničenje koje se privrednicima nameće u suprotnosti je sa proklamovanom slobodom preduzetništva, navode u UZUZ-u.

– Obavezno članstvo u PKS može dovesti do toga da određeni privrednici procene da je dalje poslovanje neisplativo, te mogu zatvoriti firme, kompanije iz IT industrije, na primer, mogu preseliti sedišta iz Srbije u zemlje poreskih rajeva a smanjena finansijska rentabilnost može dovesti i do otpuštanja radnika. Takođe činjenica da privrednici ne žele obavezno članstvo generiše potencijalnu društvenu krizu i podseća na reformu pravosuđa kojoj su se protivile sudije i tužioci, kao i reformu advokature koja je produkovala štrajk advokata i paralizu pravosuđa. Obe „reforme“ neslavno su propale uz ogromnu društvenu nestabilnost – naglašavaju u UZUZ-u i očekuju da osim Ustavnog suda reaguje i ministar privrede koji ne snosi odgovornost za uvođenje te obaveze, ali ima odgovornost u sprečavanju buduće krize.