Iz Ministarstva za poljoprivredu SAD poručuju da će već naredne godine cene mleka, jaja i mesa porasti iznad uobičajene stope inflacije, odnosno do četiri odsto (govedina bi mogla da poskupi i do pet odsto), jer je suša, najteža u prethodnih pet decenija, povećala troškove stočne hrane. Vlada, čini se s razlogom, zabrinuta je da bi ta poskupljenja mogla da utiču na cene u drugim zemljama, s obzirom na to da su SAD jedan od najvećih izvoznika kukuruza (obezbeđuju 40 odsto svetskih potreba), soje i pšenice u svetu. Psihozu straha dodatno podgrejava izveštaj Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), čiji stručnjaci predviđaju da će cene hrane nastaviti da rastu, uprkos činjenici da je indeks cena koji je počeo da se beleži 1990. na najvišem nivou (oboren je i rekord iz juna 2008. godine). Osim prirodnih nepogoda, poput suše, kao glavni „krivci“ za ovakav trend, pominju se Kina i Indija, gde je registrovan rast tražnje za osnovnim životnim namirnicama. Prema oceni Žarka Galetina, direktora Produktne berze u Novom Sadu, rekordne cene koje beleže žitarice nisu iznenađenje i taj trend će biti nastavljen i u narednom periodu.

– Najnovije procene referentne institucije USAID govore da će prinosi soje i kukuruza biti drastično smanjeni. Tako će, recimo, prinos kukuruza biti za oko 15 miliona tona niži od očekivane potrošnje i ovo će biti treća godina zaredom da se beleži pad zaliha. Pad prinosa očekuje se i kad je reč o soji, tako da su bilansi žitarica prilično „nategnuti“, što će sigurno opredeliti tržišna dešavanja u narednom periodu – ističe Galetin i dodaje da će, po svemu sudeći, i 2013. biti godina skupe hrane.

Suša uzima danak

– Nesklad između ponude i tražnje izazvan pre svega povećanjem broja potrošača, jedan je od osnovnih razloga konstantnog rasta cena poljoprivredno- prehrambenih proizvoda na svetskom tržištu. Taj trend prate i promene kupovne moći stanovnika u najmnogoljudnijim zemljama, pre svega u Kini, koja beleži brzi ekonomski razvoj. Drugi, takođe značajan aspekt jesu klimatske promene i vremenske nepogode – kao najdrastičniji primer pomenuću kontaminaciju zemljišta izazvanu nuklearnom katastrofom u Japanu. Zabrinjavajuće deluju i procene da je na desetine hiljada hektara obradivog zemljišta u Kini devastirano zbog ubrzane industrijalizacije. Devastirani su pre svega rečni tokovi pa tako, recimo, čuvena Žuta reka, Jang Ceng Jang, sve češće presušuje. Činjenica je, naime, da 1.000 metara kubnih vode upotrebljenih u poljoprivrednoj proizvodnji donosi prihod od par stotina dolara, a u industrijskoj proizvodnji prihod od oko 10.000 dolara – kaže za Danas Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Naš sagovornik ističe da veliki problem predstavlja i to što je moderna poljoprivredna proizvodnja visoko industrijalizovana, što znači da cene hrane sve više zavise od industrijskih inputa. Praktično, učešće poljoprivrednih proizvođača, koji su „samo protočni bojler“, u gotovom proizvodu svedeno je na 10 do 15 odsto. Zato bi, smatra Ševarlić, trebalo ispitati marže proizvođača inputa, „jer ako u nekim slučajevima marže premašuju 50 odsto, to znači da je naše tržište monopolizovano“. On upozorava na još jednu opasnost sa kojom će se za nešto više od godinu dana suočiti poljoprivredni proizvođači u Srbiji. Reč je o odredbama Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, kojim je precizirano da će, počev od 2014, i u Srbiji važiti iste carinske stope za uvoz poljoprivrednih proizvoda kao i u EU, „što znači da naši proizvođači neće biti konkurentni ni na domaćem tržištu“.

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, smatra da je rast cena hrane na svetskom tržištu neminovnost. Osim suše koja je desetkovala prinose ovogodišnjeg roda, on kao razlog za poskupljenja navodi i promenu kulture ishrane u najmnogoljudnijim zemljama Kini i Indiji, čije je stanovništvo počelo više da koristi proizvode poput mesa i mleka, što je izazvalo rast tražnje.

Vruća jesen i u Srbiji

Sudeći prema procenama analitičara Narodne banke Srbije, zbog poskupljenja primarnih poljoprivrednih proizvoda, inflacija bi do kraja godine mogla da dostigne 10 odsto. Iako bi prinosi suncokreta koji je zasejan na oko 150.000 hektara trebalo da se kreću oko dve tone po hektru, što je u okvirima očekivanih, proizvođači ulja već najavljuju korekciju cena. Slične najave stižu i od proizvođača mesa. Da je situacija sve dramatičnija, na to ukazuje i zahtev proizvođača hrane za životinje koje od vlade traže da zabrani izvoz žitarica, pre svega, kukuruza, soje, suncokreta, ali i pšenice. Oni upozoravaju da se zbog nedostatka sirovina za proizvodnju stočne hrane, stočarska proizvodnja uništava, dok istovremeno raste uvoz mesa sumnjivog kvaliteta. Predsednik Grupacije proizvođača stočne hrane PKS, Dragoslav Milisavljević, procenjuje da kukuruza, ukoliko se ne stopira njegov izvoz, neće biti dovoljno za održavanje, inače, skromnog stočnog fonda. Pored toga, potrebno je da PDV u ovoj delatnosti ostane na nivou od osam odsto, kako bi se stočarska proizvodnja, koja je dovedena na rub propasti, koliko-toliko stabilizovala. U suprotnom, preti pokolj stoke.

Komentarišući podatak da ovogodišnji prinosi pšenice nisu podbacili, ali da će rod kukuruza, prema grubim procenama, biti sveden na trećinu od planiranih 6,2 miliona tona, Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, podseća da se te dve kulture prepliću i da su proizvođači procenili da će cena kukuruza biti viša pa su smanjili površine pod pšenicom. „Nije sporno da se površine smanje ali bi, s druge strane, to trebalo kompenzovati povećanjem prinosa jer to je jedina garancija da ćemo ne samo obezbediti prehrambenu sigurnost već i da ćemo moći da obezbedimo količine za izvoz na šta nas na neki način obavezuje i CEFTA sporazum“, ističe Cvijanović. On naglašava da važnu ulogu u kretanjima na domaćem tržištu hrane igraju robne rezerve koje bi, kad dođe do poremećaja, trebalo da intervenišu „kako se ne bi dogodilo da junice koje smo uvezli budu zaklane posle prvog telenja. To bi bio katastrofalan potez, jer nema razvoja poljoprivrede bez stočarske proizvodnje“, zaključuje Cvijanović.

I mada nova vlast pokušava da ulije malo optimizma tvrdeći da neće dozvoliti nagli skok cena osnovnih životnih namirnica, sve ukazuje na to da i potrošače u Srbiji čeka vrela jesen. Ako je za utehu i naši susedi Hrvati su u sličnom sosu. Barometar cena Supermarketa.info pokazuje da su u avgustu, u odnosu na jul, najviše poskupeli meso, brašno i ulje. Preciznije rečeno, mešano mleveno meso poskupelo je u proseku 20,7 odsto, brašno za 9,5 odsto, a suncokretovo ulje za 2,63 odsto. Osim kafe, koja je u proteklih godinu dana u nekoliko navrata beležila skok cene, zabrinjava i poskupljenje sira, jer bi to mogao biti indikator skorijeg poskupljenja mleka i mlečnih proizvoda, naročito posle primene novog zakona o ukidanju nulte stope PDV-a na mleko.

Posebno obeshrabruju procene da bi se ovakva kretanja na svetskom tržištu hrane mogla nastaviti bar do 2015. godine, da će to nepovoljno uticati na sve zemlje, dok će najvišu cenu platiti najsiromašniji čiji se broj uvećava i uskoro bi mogao da premaši milijardu. Na taj problem upozoravaju i analitičari Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, ali i predsednik Svetske banke Robert Zelik, koji je apelovao na svetske političke lidere da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se zaustavilo divljanje cena. Ovo utoliko pre što su se predstavnici bogatih evropskih zemalja dogovorom obavezali da će 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda izdvajati za najugroženije delove sveta. Taj dogovor je, očigledno, ostao mrtvo slovo na papiru s obzirom na to da su se samo Holandija i Norveška ispoštovale prihvaćene obaveze.

Najpre bilansi, pa zabrana izvoza

– Zabrani izvoza žitarica trebalo bi da prethodi pravljenje bilansa prehrambenih potreba, što između ostalog znači da se izdvoje količine neophodne za popunjavanje robnih rezervi. Jer, treba podsetiti da su od deset godina u proseku samo dve godine povoljne za proizvodnju žitarica, tri su na granici, a ostale su nepovoljne. Ali sve količine koje preteknu trebalo bi usmeriti u izvoz i tek u krajnjem slučaju, kad su sve druge mogućnosti iscrpljene, moglo bi se razmišljati o zabrani izvoza – komentariše za Danas Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Nacionalni program spasavanja agrara

Bezbolnije rešenje od zabrane izvoza žitarica, i sličnih administrativnih mera, bilo bi određivanje kvota. Moglo bi i da se stopira sklapanje novih ugovora dok se prethodno ne utvrde posledice suše čije će žrtve, osim stočarstva, biti i voćarstvo, naročito vinogradarstvo. Zato bi hitno trebalo usvojiti nacionalni program spasavanja poljoprivrede koja je uz tekstilnu industriju, gde je bez posla ostalo čak 63.000 radnika, najveći gubitnik tranzicije. Koliko je situacija alarmantna, govori i podatak da je u prethodnoj deceniji bez radnih mesta ostalo oko 55.000 ljudi angažovanih u agrarnoj proizvodnji, pa bi se moglo dogoditi da se Srbija uskoro suoči sa krizom poljoprivrednika – upozorava Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.