Očekuju se izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu

Površina zemljišta kojom raspolaže prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji jedva da prelazi tri hektara, što je neuporedivo sa standardima koji u tom pogledu važe u većini evropskih zemalja. Istovremeno, to je sasvim dovoljno da ukaže na veličinu reformi zemljišne politike koje su nužne narednih godina u Srbiji. Nedavno usvojeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu bio je zamišljen kao značajan korak u tom pravcu, ali je ovaj propis u startu izazvao krupne sporove i suprotna mišljenja u javnosti, tako da novi saziv Ministarstva poljoprivrede već priprema njegove izmene.
– Uz neke nesumnjivo pozitivne odredbe novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ima i onih čija je primena izazvala brojne probleme u praksi. Pozitivno je to što su kod nas prvi put urađeni i definisani popisi i katastar državnog poljoprivrednog obradivog zemljišta. Lokalne samouprave su primenjujući ovaj propis ostvarile i značajne prihode. Taj novac će se trošiti saglasno planovima korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje su usvojile jedinice lokalne samouprave, a odobrilo ih Ministarstvo poljoprivrede. Ono što se, međutim, može oceniti kao problematično, jeste nespremnost i sporost koju su prilikom njegove realizacije ispoljile neke opštine, često izazivajući veliko nezadovoljstvo potencijalnih korisnika zemljišta – kaže Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

Veći posed za mlade farmere

Ministarstvo poljoprivrede usvojilo je Uredbu o korišćenju sredstava za obradivo poljoprivredno zemljište dato u zakup. U republičkom budžetu za ove namene izdvojeno je 100 miliona dinara. Uredba predviđa da poljoprivrednici stariji od 60 godina mogu davati u zakup obradivo poljoprivredno zemljište i za to dobiti naknadu od države. Ako zakupac nije stariji od 40 godina iznos sredstava je 4.000 dinara po hektaru godišnje, a ukoliko se njegova zemlja još i graniči sa zemljištem koje se daje u zakup naknada je 8.000 dinara. „Dve su vrste efekata koji se ovom uredbom žele ostvariti. Poznato je da su kod nas brojni poljoprivrednici sa obradivim poljoprivrednim zemljištem u vlasništvu, ali i u starosnoj dobi kada više nisu u mogućnosti da ga kvalitetno obrađuju. Prilikom pripreme uredbe prihvaćena je procena da u ovu kategoriju ulaze poljoprivrednici stariji od 60 godina“, objašnjava Danilo Golubović.

Prema njegovim rečima Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta do sada su sačinile 63 jedinice lokalne samouprave. U centralnoj Srbiji ima više onih koje to još nisu učinile, dok ih je u Vojvodini samo nekoliko. Kod ovoga valja podsetiti da južno od Save i Dunava ima dosta opština koje zapravo nemaju na raspolaganju zemljište u državnoj svojini. Ukupno 43 jedinice lokalne samouprave u Srbiji objavile su oglas, a od toga je 31 dobila saglasnost Ministarstva poljoprivrede.
Dosadašnjim aktivnostima obuhvaćeno je državno zemljište površine oko 73 hiljada hektara, a suma koju treba da plate zakupci na osnovu zaključenih ugovora procenjuje se na oko 1,2 milijarde dinara. Smatra se da je u Srbiji ukupno oko 500 hiljada hektara državnog zemljišta na raspolaganju za zakup.
– U Ministarstvu poljoprivrede ovog časa je u toku opsežna analiza Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojom su naročito obuhvaćeni problemi koji se javljaju prilikom njegove primene na terenu. U najkraćem mogućem roku, koliko to budu dozvoljavali tehnički i pravni aspekti, sačiniće se predlog određenih izmena ovog zakona, pre svega sa željom da se njegova primena uskladi sa realnostima na terenu – najavljuje Golubović.