Odakle 1,4 milijarde evra za novi paket pomoći? 1Foto: BETA/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/MO)

Prvih dva, tri meseca sledeće godine biće veoma teški za privredu s obzirom da su smanjeni prihodi, a osim tekućih troškova, čeka ih sve ono što je odlagano tokom ove godine, a pre svega porezi i doprinosi na zarade.

Zato kažu da je dobra vest najava ministarke privrede Anđelke Atanasković moguće odlaganje ovih obaveza do juna sledeće godine.

Ipak, u obrazloženju predloga budžeta za narednu godinu koji je pre nekoliko dana upućen u Skupštinu nigde se ne spominje ovo odlaganje, a jedino u vezi naplate ovih poreza se navodi da je konzervativno računato da će 95 odsto tih obaveza biti naplaćeno.

S druge strane, nedoumicu ostavlja njena izjava da će sledeće godine biti namenjeno 160 milijardi dinara (1,4 milijarde evra) pomoći preduzećima.

„Morali smo jednu stavku da stavimo u budžet kako bismo mogli da pomognemo svim tim malim privatnim preduzećima i preduzetnicima. Za tu pomoć je izdvojeno preko 160 milijardi dinara“, izjavila je Atanasković u njenom prvom pojavljivanju na televiziji kao ministarka dodajući da će deo toga biti podsticaji, a deo povoljni dugoročni krediti.

Ona nije precizirala u kojoj meri će to biti subvencije, a u kojoj krediti i da li se tu misli na kredite komercijalnih banaka ili Fonda za razvoj.

Ona je najavila i da bi država mogla opet da pomogne preduzećima sa isplatom minimalaca.

Zanimljivo je da se, prema njenim rečima, ne planira selektivna pomoć najpogođenijima nego će mere važiti za sve.

„Ne možemo izdvajati samo ugostiteljstvo. Pomoć će morati da pokrije celokupnu privredu. Najverovatnije ćemo sesti i odlučivati po prioritetima kako budu stizale prijave“, poručila je ona.

U vezi pomoći od 160 milijardi dinara, zatražili smo dodatno objašnjenje Ministarstva (koje nismo dobili do zatvaranja broja), jer je u budžetu za 2021. godinu za subvencije privredi predviđeno 20,55 milijardi dinara, a ukupne subvencije računajući i poljoprivredu, železnicu, puteve, za privlačenje stranih investicija će iznositi 120 milijardi dinara.

Poređenja radi, državu je u ovoj godini isplata minimalnih zarada za ukupno pet meseci, kod velikih preduzeća isplaćivana je plovina minimalca, koštalo 130 milijardi dinara, a ukupni paket mera koji je obuhvatao i 600 miliona evra koji su podeljeni građanima je iznosio 235 milijardi dinara.

Kada se radi o povoljnim kreditima iz garantne šeme, kojih je isplaćeno oko 1,3 milijarde evra iako je program predvideo ukupno dve milijarde evra, Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ističe da se pokazalo da na njih ne mogu da računaju oni kojima su pare najpotrebnije zbog strogih kriterijuma banaka.

„Zbog kreditne politike banaka kredite su mogli da dobiju oni koji imaju odgovarajuće obezbeđenje. Ta politika je dovela do toga da nenaplativi krediti padnu na četiri, pet odsto, ali zato ona preduzeća koja su u najvećim problemima ne mogu d dobiju sredstva. Što se tiče pomoći od 160 milijardi dinara nisam siguran da je to sve uračunato u budžet za narednu godinu“, napominje Atanacković.

On dodaje da su se nakupili odloženi troškovi i da će biti veoma teško u januaru uz smanjene prihode to izdržati.

„Sve zavisi od toga šta će biti sa virusom. Ako se privredniku smanje prihodi, a troškovi ostanu na istom nivou, jasno je da ga pre ili kasnije čeka stečaj. U prvom koraku može da smanji troškove otpuštanjem zapsolenih, ali ako to nije dovoljno sledi zatvaranje firme“, objašnjava Atanacković.

On se i kritički osvrnuo na povećanje zarada u javnom sektoru.

„Od naših, zajedničkih para povećavaju zarade u javnom sektoru, koje su inače veće nego u privatnom. A mi u privatnom bićemo zadovoljni ako uspemo da isplatimo plate iste kao prethodne godine“, napominje Atanacković.

Ni Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku nije siguran na šta bi mogle sa se odnose tolike milijarde, ali ističe da se pre svega mala preduzeća nalaze u problemima i već razmišljaju o privremenom zatvaranju ili gašenju firmi i preduzetničkih agencija tokom januara i februara.

„Sektor usluga i to posebno intelektualnih usluga koje pružaju mikro firme kao što su prevođenje, konsultantske usluge, obuke su izgubile i 50-60 odsto prihoda. Prvi meseci 2021. godine pokazaće stanje u privredi, a počeo je da se oseća nedostatak novca za obrt. Manje je novca od doznaka, od investicija, od izvoza, a ko je imao rezerve već ih je potrošio“, ocenjuje Rajić.

On je istakao i da je za državu nezgodno da pomaže samo jednom sektoru jer je to protivustavno i mogla bi se naći pred tužbama u Strazburu koje bi je posle koštale milijarde evra.

„Mnogo bolje je da se odredi prag pada prometa u odnosu na prošlu godinu i da se svima koji se tu nađu pomogne oslobađanjem dela poreza ili na neki drugi način. Ipak, nisam siguran koliko je administracija sposobna za takve mere. Ali država bi mogla da uradi nešto drugo, a to je da suspenduje uvođenje novih ili podizanje postojećih nameta. Počele su da stižu uplatnice za naknadu za zaštitu životne sredine, malim preduzećima je onemogućeno plaćanje poreza na imovinu po fer vrednosti što će značiti povećanje poreza za 200-300 odsto. Pa onda fiskalizacija koja je dala tačno nula efekta u Hrvatskoj, a njeno uvođenje koštaće 150 do 200 miliona evra privredu, pored osam milijardi koje je država izdvojila u budžetu. Sve to je trebalo da sačeka dok se ne izađe iz krize“, poručuje Rajić.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Odakle 1,4 milijarde evra za novi paket pomoći?”

  1. Jednostavan odgovor na pitanje odakle pare: „Štedelo se i pare nisu odlazile u privatne džepove nosiocima funkcije, kao onima od 2000-2012. koji su koristli svaku priliku da višak para uzmu za sebe“. Zato ih glasači neće više na čelnim mestima. Potrebno je da se pojavi neko kao gospodin Stanivuković u Republici Srpskoj.

    • Od budžeta za sledeću godinu ne može se štedeti u ovoj godini.
      Da li su svi članovi SNS-a, istog ranga obrazovanja kao ti?

      • Niko nije ukrao 619 m. evrića, ugradio se u mostić, kupovao 35 stanova (za sada) pa se uštedelo.

  2. Ako ne objasnis gde svaki dinar ide ,KRADES BEZ OGRANICENJA.
    Respiratore smo kupovali iz. CRNIH FONDOVA ,KOJE SRBIJA IMA,rekao vucic.
    Moj muz i. ja NEMAMO CRNI FOND ,A NI JEDNA EVROPSKA DRZAVA.
    STA ,KOLIKO I GDE JOS IMAMO SAKRIVENIH NJIHOVIH PARA ,crnih fondova ??????

  3. Pitanje nad pitanjima. Znamo da su kradene pare od zajma za preporod, štednje gradjana i iznošenje aktive velikih kompanija, preduzeća i kombinata, koji su kasnije privatizovano po Djindjićevom zakonu, a koji je uvod u najveću pljačku ikada sprovedenu u svetu. Znamo zašto su konzervirane, a ne ukinute 4 banke u Srbiji, jer su preko njih išli medjunarodna zajmovi privrede kod banaka Londonskog kluba poverilaca, koji su osigurani tapijama na imovinu i koji su pripali „šinjeldžijama“, koji su kupili dugove po 11.centi za dolar, i postali najveći poverioci u privatizaciji preduzeća.
    Ako se neko usudi da krene tragom novca doći će do činjenice da novca ima na pretek i da služi za nova kreditiranje kao „medjunarodni zajmovi“ koji će korisnici pokrivati intabulacibama. Poznat krug. Tada će gradjanima biri jasno koliko je nevembarska oligarhija iz ’43.g.moćna i koliko je radila na duge staze.
    Neka nam je Bog u pomoći.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.