Foto: Stefana Savic

Ovaj sporazum trebalo je da zameni tri bilateralna trgovinska sporazuma sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom i pored toga da uključi Jermeniju i Kirgistan. Nekoliko dana pre dolaska najavljeno je da je ostalo da se dogovore samo još bescarinski izvoz specijalnih vrsta sireva, cigarete, alkoholna pića, šećer…

Međutim, sporazum nije potpisan zato što, kako za Danas kaže Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, članice Evroazijske unije nisu između sebe došle do dogovora.

„Dogovorili smo opšti tekst sporazuma i neke važne stvari za trgovinu. To su pre svega pravila o poreklu proizvoda, zaštitne mehanizme, o direktnoj prodaji, što će biti od značaja za naša preduzeća. Nismo usaglasili stavove o nekoliko carinskih tarifa“, kaže Ljajić dodajući da su predstavnici Evroazijske unije dozvolili bescarinski izvoz voćnih rakija.

„Tražili smo kvotu od 2.000 tona bescarinskog izvoza cigareta, 1.000 tona posebnih vrsta sireva i 50.000 litara vinjaka. Oko ovih stavki se nismo usaglasili, jer nam je rečeno da je na primer Jermenija protiv bescarinskog uvoza vinjaka pošto oni imaju svoj konjak. Zatim, Belorusija se protivi bescarinskom uvozu sira. Za bescarinski izvoz šećera nisu hteli ni da čuju“, napominje Ljajić.

On kaže da se danas održava redovni sastanak Evroazijske unije na potpredsedničkom nivou na kome će se raspravljati i o sporazumu sa Srbijom.

Ukupan izvoz Srbije u ovih pet zemalja je nešto preko milijardu evra od čega 995 miliona u Rusiju. S druge strane uvoz Srbije iz ovih zemalja je 1,8 milijardi dolara od čega 1,58 milijardi je uvoz i Rusije. Tržište ovih pet zemalja ima oko 185 miliona stanovnika i predstavlja veliki potencijal za izvoz posebno srpskog agrobiznisa. Prema trgovinskim sporazumima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, već je skoro 99 odsto proizvoda na bescarinskom režimu, a pregovara se o ukidanju uvoznih dažbina na preostale proizvode.

Povezani tekstovi