Odlučno "ne" protekcionizmu

Stiče stiče se utisak da bi on mogao da izbavi državu iz ćorskokaka zbog kojeg su političke institucije SAD, u proteklih šest godina, bile paralisane. Ali, američka ekonomija ne funkcioniše u nekom izolovanom prostoru, što znači da će Trampu, ukoliko želi da ostvari ambiciozne ciljeve koji se odnose na uspostavljanje visoke stope rasta i finansijske stabilnosti, trebati pomoć iz inostranstva. Novi predsednik je kao okosnicu strategije za unapređenje ekonomije postavio investicije u infrastrukturne projekte, reformu poreskog sistema i uklanjanje različitih prepreka za razvoj. Uveren da se njegov plan može ostvariti, Tramp je zacrtao visoke ciljeve, uključujući rast stope bruto domaćeg proizvoda za gotovo četiri odsto na godišnjem nivou.

U ovom trenutku izgleda kao da je uspeo da ubedi investitore da poveruju u takvu priču, pa je povećana količina novca na tržištima kapitala, što je omogućilo Federalnim rezervama da osnaže monetarnu politiku i da 14. decembra podignu ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, nagovestivši da će sličnih povećanja biti i u narednoj godini. Kao rezultat svega, predstavnici tržišta su sve uvereniji da Sjedinjene Države izlaze iz perioda prevelikog oslanjanja na nekonvencionalnu monetarnu politiku i da se okreću „nesputanijim“ fiskalnim merama i strukturnim reformama kojima se podstiče rast. To je nalik politici bivšeg predsednika SAD Ronalda Regana, mada je i odlazeći šef države Barak Obama zagovarao sličan pristup, ali nije uspeo da ostvari rezultate u praksi zbog velike podeljenosti u Kongresu.

Ipak, ne smemo izgubiti iz vida i ostatak sveta. Činjenica je, naime, da se i druge velike ekonomije, naročito u Evropi i Aziji, suočavaju sa mnogo većim teškoćama nego Amerika u pokušaju da „redizajniraju“ ekonomiju, čije obeležje i dalje predstavljaju nedovoljno snažne monetarne mere, neadekvatne strukturne reforme, kao i u pojedinim slučajevima suviše rigidna fiskalna politika. S druge strane, iako su Sjedinjene Države u znatno povoljnijoj poziciji, još nisu na dovoljno zdravim nogama da bi mogle da prežive dug period u kojem bi suviše snažan dolar ugrozio konkurentnost te države na međunarodnoj sceni. Dakle, ako se Trampova administracija bude služila protekcionističkom retorikom, biće narušeno poverenje tržišta i poslovnih krugova u Vašingtonu. U takvim okolnostima, ključne države, pre svega Nemačka, ekonomski najsnažnija i najuticajnija evropska država, te Kina i Japan, druga i treća ekonomska sila, morale bi da usvoje proaktivnu ekonomsku politiku, odnosno da sprovedu brze strukturne reforme. Na Trampovu žalost, izgleda kao da ostatak sveta u ovoj fazi nije spreman da učini tako velik zaokret. Stoga, novoimenovani članovi njegovog ekonomskog tima treba da uspostave direktan kontakt sa nemačkim, kineskim i japanskim kolegama, kako bi se se unapredila međunarodna saradnja.

Nemačka, Kina i Japan imaju valjane razloge da usvoje navedene principe, s obzirom na to da bi podrška Sjedinjenim Državama da dostignu zdrav i održiv rast predstavljala podstrek i za razvoj njihovih sopstvenih ekonomija. Takođe, moramo sprečiti scenario koji bi podrazumevao da Trampova administracija uvede protekcionističke mere, čime bi se povećao rizik od trgovinskog rata od kojeg niko ne bi imao koristi. Uprkos osećanju nesigurnosti koja prati predsednički mandat Donalda Trampa, jedno je sigurno, bar na papiru – on ima veliku šansu da poveća ekonomski rast Amerike. U tom kontekstu, njegov ekonomski tim mora da ukloni potencijalne međunarodne barijere za ostvarivanje uspeha.

Autor je glavni ekonomski savetnik osiguravajuće kuće Alijanc.