Održana konferencija o privrednoj saradnji Beograda i Beča

Šef kancelarije Grada Beča u Beogradu Miloš Bogunović kazao je da Beč želi da sa partnerskim gradovima podeli znanje, način funkcionisanja privrede, kao i modele za privlačenje investicija i za pokretanje poslova, kako bi se stvarila povoljnija poslovna klima.

On je ocenio i da je susret predstavnika Beograda i Beča svojevrsna uvertira za očekivano skoro potpisivanje sporazuma o saradnji dva grada.

„Beč je otvoren za svakoga ko želi da proširi svoje poslovne vidike i da se razvija“, rekao je Bogunović.

Član Gradskog veća zadužen za finansije, privredu, digitalizaciju i međunarodne odnose Grada Beča Peter Hanke kazao je da Beograd i Beč povezuje pre svega 110.000 ljudi srpskog porekla koji žive u Beču, ali i to što su kao i mnogi gradovi u Evropi postali ključna mesta za napredak tehnologija.

On je naveo da bi Beč ima višedecenijsko iskustvo pomaganja ekonomiji preko svoje Privredne agencije, koja na mnogo načina podstiče razvoj preduzetništva.

Hanke je objasnio da je uz pomoć te Agencije uspostavljena mreža koja omogućava da preduzeća iz drugih zemalja, koja se odluče za ulaganje u Beč, dobiju pomoć.

Predstavnik Privredne agencije Beča Nikolaj Rodimov je, govoreći o prednostima ulaganja u austrijsku prestonicu, podsetio da je Beč deset godina zaredom biran kao najbolji grad za život na planeti, po oceni svetske konsultantsko-preduzetničke grupe Merser.

Kazao je i da bruto domaći proizvod po glavi stanovnika Beča iznosi 48.600 evra, što je dvostruko više od proseka EU, kao i da se u gradu, gde studira oko 200.000 mladih, od čega su trećina stranci, nalazi 220 sedišta međunarodnih organizacija i preduzeća.

Predstavnica Privredne agencije Beča Nina Jakić ukazala je da ta institucija pomaže pri osnivanju firmi u glavnom gradu Austrije, koji godišnje za stimulisanje privrede izdvaja 35 miliona evra subvencija.

Jakić je istakla da Agencija subvencije daje za proizvodnju, inovativne usluge i kreativne industrije, a da pored ostalog pruža i besplatne savetodavne usluge svima koji žele da dođu u Beč i tu osnuju firmu i to na više od 15 jezika.

„Treba učiti od Beča i ono što je Beč primenio pokušati da se primeni i u Beogradu“, kazao je pomoćnik gradonačelnika Beograda Andrija Mladenović, uz podsećanje da u Srbiji već posluje više od 800 firmi iz Austrije, kao i da je robna razmena dve zemlje prošle godine dostigla milijardu evra.

Dodao je da je Beograd puno toga „učio od Beča poslednjuh godina“, a nekoliko projekata oblasti urbanog planiranja i saobraćaja, kako je rekao, biće predstavljeno ovih dana.

Mladenović je podsetio da u Beču odavno funkcioniše sistem javnih bicikala i da bi Beograd za nekoliko meseci trebalo da dobije prve javne bicikle.

Naveo je da sutra počinje da radi i sistem malih elekričnih autobusa koji će besplatno prevoziti putnike u pešačkoj zoni u centru grada.

„Nadam se i da ćemo krajem 2020. početi izgradnju metroa u Beogradu“, rekao je Mladenović i dodao da će za početak biti izgrađene dve linije, koje će uz pomoć dodatnih linija Beovoza, stvoriti sistem javnog prevoza koji će pomoći razvoj grada.

Prema njegovim rečima, intenzivno se radi i na izgradnji pet fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, a počeće se na levoj obali Dunava u martu 2020. godine.

„Očekujemo i krajem ove ili početkom naredne godine izgradnju fabrike za preradu otpada na deponiji Vinča koja će proizvoditi toplotnu energiju“, naveo je Mladenović i dodao da će se na Savi graditi most početkom naredne godine, a na Dunavu 2021. godine.

Član Gradskog veća Beaograda Dragomir Petronijević predstavio je na konferenciji potencijale Naučno-tehnološkog parka Beograd, koji će danas obići delegacija iz Austrije, kako bi se razmotrila moguća saradnja.

On je kazao da taj centar trenutno ima 70 kompanija koje zapošljevaju oko 700 inženjera, a da su prošle godine ostravarili ukupan profit od 20 miliona evra.

Petronijević je najavio da će Naučno-tehnološki park biti proširen sa trenutnih 11.500 kvadratnih metara na još 30.000 kvadrata.

Na konferenciji su se predstavili i beogradska „Nova iskra“, prvi kreativni hab na Balkanu, kao i firma „Balkan ekspres“ iz Beča, koja pod brendom „BioBalkan“ na tržišta Austrije i Nemačke plasira organski ajvar i drugu zimnicu, koja se proizvodi u saradnji sa socijalnim preduzećem „Radanska ruža“ iz Lebana, gde su uposlene žene sa invaliditetom i samohrane majke.