Podaci pokazuju i da se u prodavnicama i hotelima u inostranstvu sa kartica „skidaju“ najmanje sume, dok se najveći iznosi povlače podizanjem keša na bankomatima i šalterima banaka. Tako je ove godine prosečan račun za kupovinu van zemlje bio 75 evra, dok je uobičajena svota podignuta na bankomatu bila 131 evro, a na šalteru čak 174. Zanimljivo je da se iz godine u godinu smanjuje prosečan iznos transakcije karticama u inostranstvu, što ne deluje u skladu sa rastom standarda u Srbiji. Međutim, kada se zna da je 2005. kartičarstvo na domaćem tržištu bilo tek u povoju i da su „plastični novac“ koristili uglavnom samo poslovni ljudi i bogatiji slojevi društva, podatak o padu vrednosti prosečnog računa zapravo ukazuje na to da sve više građana iz ostalih društvenih slojeva može sebi da priušti izlazak van granica Srbije, ali i na to da se upotreba kartica napokon „odomaćila“ među našim stanovništvom.

Tome u prilog govori i činjenica da je, prema podacima portala kamatica.com, broj transakcija u inostranstvu skoro utrostručen od 2005. godine, tako da je prošle godine premašio cifru od 1,8 miliona, od čega je 1,5 miliona činila kupovina u prodavnicama i ugostiteljskim objektima. Zbirno posmatrano, građani Srbije su u prethodnih pet godina obavili oko 6,5 miliona transakcija karticama u inostranstvu.

Osim dina kartice i nekih ko-brending kartica, gotovo sve ostale, iz asortimana vize, masterkarda, dajnersa i amerikan ekspresa, mogu se koristiti u inostranstvu. Međutim, za razliku od upotrebe u Srbiji, u inostranstvu se naplaćuje provizija čak i pri običnoj kupovini i to u iznosu od jedan odsto, dok većina banaka uzima provizije od tri do pet procenata za podizanje novca na bankomatima i šalterima u inostranstvu bez obzira da li se radi o kreditnoj ili debitnoj kartici. Budući da je često određen i minimum bankarske tarife od dva ili tri evra za ovakve transakcije, jasno je da pri korišćenju kartica u inostranstvu treba biti oprezan.