INDUSTRIJA KABLOVA JAGODINA (Ilustracija)

Jedan od primera je slučaj oko 2.000 bivših zaposlenih i penzionera jagodinske Industrije kablova (IKS) kojima je Privredni sud u Kragujevcu potvrdio pravo na naplatu zaostalih zarada i drugih prihoda, ali je nalog neupotrebljiv jer Narodna banka Srbije nije sa računa tog preduzeća „skinula“ zabranu prinudne naplate. Tu meru odredio je Privredni sud u Kragujevcu zbog procedure usvajanja UPPR-a, ali ona po zakonu ne može trajati duže od šest meseci.

– Nijednom odredbom propisa koji regulišu postupak vršenja prinudne naplate, nije propisana obaveza NBS da prati vremensko važenje mere obezbeđenja koja je određena rešenjem nadležnog suda. Postupak vršenja prinudne naplate sa računa dužnika se ne nastavlja automatski, već kad se od izdavaoca rešenja, odnosno suda primi akt o ukidanju mere obezbeđenja ili akt kojim se konstatuje da je mera istekla – rečeno je Danasu u centralnoj banci.

Advokat Vladimir Todorić, koji zastupa grupu radnika IKS-a, ističe za naš list apsurd da je zbog takvog stava NBS od suda morao da zatraži posebno rešenje kojim se potvrđuje da je mera doneta na šest meseci 22.12.2017. istekla protokom tog roka, odnosno prestala je da važi 22. juna prošle godine. Iako je to rešenje odneo u NBS očekujući da će zabrana biti skinuta, odgovor iz Sektora za prinudnu naplatu NBS glasio je da dokument mora da im stigne od suda. Todorić ukazuje da takav stav nije imala Agencija za privredne registre, koja je po dostavljanju rešenja sama, po službenoj dužnosti, evidentirala da je zabrana prinudne naplate istekla.

– Fabrika je već tri godine u predstečajnom postupku. Prvo je početkom 2016. predat jedan UPPR i sud je tada odredio meru zabrane prinudne naplate. Potom je taj UPPR povučen a odmah potom predat drugi, posle izvesnog vremena treći, sada se odlučuje o četvrtom. Za svaki je bila uvedena i zabrana naplate. U međuvremenu, deo potraživanja radnika zastareva, što je verovatno i cilj – kaže za Danas Nenad Lazarević, predsednik Udruženja penzionera i bivših radnika IKS-a.

On dodaje da su bili prinuđeni da osnuju udruženje, koje sada okuplja oko 2.000 članova sa potraživanjima koja ukupno premašuju tri milijarde dinara. Reč je o dugu od po tri zaostale zarade, koju nisu dobili uz otpremninu po socijalnom programu, zatim o razlici između isplaćene i zarade određene granskim ugovorom, kao i neisplaćenim putnim troškovima.

Radnici ukazuju da je sve manje nade da će uopšte uspeti da naplate svoj novac. U udruženju bivših radnika, koje okuplja i znatan broj inženjera i rukovodećeg kadra, tvrde da fabrika ima budućnost jer i sada može da radi signalne, energetske i negorive kablove koje koriste železnice, termo i hidroelektrane, rudnici, ali da postojeće rukovodstvo te mogućnosti nije iskoristilo. Ukazuju i da ako se zabrana koja sprečava prinudnu naplatu skine, to neće mnogo pomoći, jer je račun fabrike već duže od dve godine u neprekidnoj blokadi za više od 130 miliona dinara. Nekada moćna fabrika koja je upošljavala gotovo 10.000 radnika, sada je postala radionica sa nešto više od 200 zaposlenih. Pogoni koje je imala u okolnim mestima, Ćupriji, Despotovcu, Rekovcu i Dragocvetu, odavno su zatvoreni i zatravljeni, a na dve centralne lokacije u Jagodini radi tek po neka mašina. Objašnjavaju da je već 15 godina u kontinuitetu direktor IKS sada 72-godišnji Ratko Vučurović a da se i u Nadzornom odboru nalazi više fabričkih penzionera od kojih su neki duboko zašli u osmu deceniju. Svi oni, sudeći po dokumentaciji iz UPPR-a, primaju prosečnu mesečnu zaradu ostvarenu u fabrici.

– Sve je u skladu sa zakonom, fabrika radi, otplaćuje obaveze, poslovanje je pozitivno – kaže za Danas direktor Vučurović. Na pitanje kako se otplaćuju obaveze ako je račun u blokadi, ponavlja: „Račun funkcioniše, sve funkcioniše, radnici su zadovoljni“ i poručuje da neće odgovarati na pitanja koja su otvorili neki nestručni bivši radnici.

Još uvek društveno preduzeće

Unazad nekoliko godina poslovanje IKS-a je u crvenom, i to 2015. (kada je predat neispravan završni račun) je iznosio 1,9 milijardi, naredne godine više od četiri milijarde, a prvi pozitivan rezultat, dobit od 170 miliona dinara, upisana je 2017. kada je i broj prosečno zaposlenih smanjen sa nešto manje od hiljadu na 355 radnika. Društvena svojina preduzeća, više od 99,3 odsto, još nije preimenovana u državnu pa ni predstavnika tog kapitala nema u organima upravljanja. Kako se u takvim uslovima konstituiše i održava skupština IKS, ko imenuje poslovodstvo, ko odlučuje o narednim koracima – nismo saznali. Direktor Vučurović kaže da je sve to regulisano četvrtim po redu UPPR-om, koji je usvojen u prvom stepenu a on se nada da će uskoro biti potvrđen i u drugostepenom postupku.

Povezani tekstovi