Panel 1. Internet ekonomija – Neiskorišćeni investicioni potencijal

Ljubomir Rajšić

Direktor Funkcije Strategije Telekom Srbija

Telekom se ne plaši konkurencije

„Veliko mi je zadovoljstvo da u ime Telekoma Srbija kažem šta smo učinili u pogledu Internet ekonomije. Siguran sam da u ovoj oblasti mi ne zaostajem za svetom kao u drugim oblastima, a Telekom Srbija sigurno je jedna od okosnica Interneta u Srbiji. Telekom Srbija nedavno je napravila reorganizaciju koja je imala cilj da se pripremimo za deregulaciju, odnosno ukidanje monopola i jedan potpuno drugi pristup tržištu. Izabran je i nov menadžment sa ciljem da Telekom Srbija bude lider na tržištu u ovom području. Što se tiče unutrašnjeg potencijala broj zaposlenih je nešto iznad 9.000, po čemu smo negde u sredini u odnosu na Evropu. Finansijski gledano, Telekom Srbija spada u verovatno najuspešnija javna preduzeća. Do 2008. godine ostvaren je prihod od 940 milijardi. Značaj naše kompanije takođe je veoma bitan i na prihod u budžet Srbije. Investicije su takođe velike, oko 300 miliona evra godišnje investiramo. Infrastruktura nije prepreka našem razvoju. Doneli smo plan razvoja do 2012. godine i ono što je bitno da naglasim je to da želimo da korisnik bude „kralj“, u čemu ćemo se maksimalno truditi. Infrastruktura kojom se koristimo sigurno je među najboljima, a sama tehnologija koju imamo spada u vrh. Kada je u pitanju penetracija fiksnog i mobilnog broadbanda u Evropi vidno je da mobilna telefonija i te kako raste. Stopa Internet penetracije u EU je 42 odsto, a u Srbiji nešto više od 26 odsto. Može se reći da zaostajemo za Evropom, ali ne toliko mnogo. Napredovanje ka broadbandu u Srbiji još uvek nije u potpunosti moguće s obzirom i na to da je Telekom javno preduzeće i ima zadatak da svima obezbedi servis. Ali, sve više i više se upotrebljava broadband Internet i mi sve više agresivno nastupamo u prodaji ADSL-a, ali i drugih tehnologija. Upotreba Interneta zavisi i od znanja i obrazovanja. Zato mislim da bi uporedo sa razvojem Interneta trebalo raditi i na obrazovanju ljudi. Mlada populacija više koristi Internet i sa njima nije problem, oni odrastaju kroz Internet i u školi i kod kuće. Internet je njima prirodan, dok starijima uglavnom predstavlja problem. Dial-up je i dalje izuzetno rasprostranjen pristup Internetu. Što se tiče zadovoljstva pretplatnika, najmanje je kada je u pitanju Dial-up konekcija, a najveće za druge vidove povezivanja na Internet. Telekom Srbija najviše će raditi na 3G mreži što će dodatno povećati korišćenje broadbanda. Kada je u pitanju ono za šta koristimo Internet ne treba mnogo da se sekiramo zbog toga, jer su i svetski trendovi korišćenja Interneta prvenstveno za zabavu. Ona je na prvom mestu i tako će to i ostati. Što se tiče potencijala našeg društvenog razvoja, Telekom Srbija ulaže u edukaciju, u elektronsko opismenjavanje, web bukvar, kvalitetan Internet u školama. Što se tiče unutrašnje efikasnosti i menadžmenta ERP sistemi moraju da se osavremene u Srbiji. Loše koristimo znanja menadžera, a isto tako naši menadžeri se ne školuju uvek adekvatno. Kada je u pitanju konkurencija, ona naravno dovodi do pada cena, a mi smo potpuno spremni na tržišnu utakmicu. Podržavamo uvođenje i novih fiksnih operatera. Verujemo da će i pored toga Telekom ostati osnova, jer mi smo ipak ovde mnogo godina, a ko god da dođe ovde imaće problema u postavljanju sistema. Jako je lepo videti, da se sada malo i pohvalimo, da Telekom Srbija kao mobilni operater, u izuzetnoj konkurenciji uglednih kuća kao što su Telenor i VIP, i dalje uživa najveće poverenje kod građana. Ipak, što se globalne finansijske krize tiče, po prvi put napominjemo da bi i Telekom mogao da ima probleme ukoliko se ona produbi i nastavi.“

Jovan Radunović

Predsednik UO Republičke agencije za telekomunikacije

Internet je mera razvoja društva

„Moj zadatak je da vam predstavim rezultate Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) kao jednog regulatornog tela koje postoji većtri godine. Ukupna struktura prihoda po servisima za 2008. godinu treba da bude urađena ovih dana, tako da ću vam sada predstaviti struktura prihoda iz 2007. godine. Ono što upada u oči je da ukupna struktura prihoda od Interneta svega četiri odsto u ukupnom udelu. Najveći udeo, natpolovičan i dalje ima mobilna telefonija. Za 2008. godinu sigurno je da će ukupna struktura prihoda od Interneta biti veća.

Zadaci i ciljevi RATEL-a su najpre stvaranje slobodnog i otvorenog tržišta, uz garantovanje ravnopravnosti svih učesnika. Zatim podsticanje svih učesnika na telekomunikacionom tržištu da deluju u pravcu stvaranja uslova za razvoj informacionog društva. Postavljanje interesa telekomunikacionih usluga treba staviti u prvi plan, kao i racionalno i efikasno korišćenje svih ograničenih resursa. Naravno jedan od glavnih ciljeva i zadataka je harmonizacija propisa, standarda, tehničkih normi i prakse sa odgovarajućom regulativom EU. Ako želite da podstaknete razvoj telekomunikacija neophodna vam je regulacija tržišta. Bitno je isključite ponašanje koje diskriminiše potrošače ili ponašanje protivno pravilima, a podstaći konkurenciju između malih i velikih operatera.

Što se tiče rasta Interneta u Srbiji, možemo ga posmatrati kroz broj pretplatnika, penetraciju, broj Internet provajdera i ukupan prihod od Interneta. Gledajući rast kroz 2005, 2006, 2007. godinu on je konstantan i sasvim solidan, mada uvek se može podstaći da bude još brži. Broj provajdera je veoma skočio, sa 66 provajdera 2005. godine, na 160 provajdera 2007. godine, a za prošlu godinu podaci kažu da se pojavilo još 44 novih. Veliki broj novih provajdera ukazuje na liberalizaciju tržišta. Evo kako izgleda broj korisnika prema načinu pristupa Internetu: broj Dial-up korisnika iz godine u godinu pada, dok se broj ADSL korisnika značajno povećava. Kablovski i bežični pristup Internetu takođe beleže zavidan rast. Još interesantniji je pristup putem mobilnog telefona, odnosno 3G mreže, gde je 2006. godine broj korisnika bio 9.000, a 2007. godine čak 257.000. Tome je generalno doprinela i konkurencija u ovoj oblasti jer su cene pristupa Internetu preko mobilne telefonije najjeftinije u EU. Kada pogledamo cene značajno je da je ADSL u 2006. godini činio sedam odsto izdatka u prosečnoj zaradi, a u 2007. godini 3,8 odsto s obzirom na to da ova usluga nije poskupljivala. Podaci o upotrebi Interneta za 2008. godinu govore da 40 odsto domaćinstava poseduje računar, ali da samo 33 odsto ima Internet priključak. Najveći broj ima Dial-up priključak, 51 odsto. Preduzeća u mnogo većoj meri koriste računar, čak 97,7 odsto, a od toga 91 odsto ima Internet priključak. To znači da su preduzeća u mnogo većoj meri prepoznala mogućnosti Interneta, što je logično. Što se tiče načina korišćenja Interneta od strane privatnih korisnika nažalost statistika govori da je najveći broj onih koji ga koriste za zabavu. To je slanje i primanje poruka preko e-maila, traženje informacija o robama i uslugama i igranje ili preuzimanje muzike i filmova. Mi smo kao Agencija u vidu poboljšanja usluga Interneta učinili korake ka liberalizaciji veleprodaje Interneta, poboljšanja 3G mreže, uvođenje CDMA tehnologije i liberalizaciju javne govorne usluge. Internet se nametnuo kao mera razvoja društva i samim tim društveni faktori koji utiču na stepen implementacije Interneta su ekonomski, socijalni i politički.“

Branislav Dobrosavljević

Direktor informatike i razvoja Agencije za privredne registre Republike Srbije

Nedostatak registara uzrokuje milionske gubitke

„Agencija za privredne registre nastala je pre četiri godine kao rezultat velike donacije Švedske vlade, kao projekat administriran od Svetske banke. Ona ima 13 filijala širom Srbije sa centralom u Beogradu, oko 300 zaposlenih i punopravni je član od samog početka međunarodnih organizacija, odnosno sa „obe noge“ je u Evropi. Ukratko, registri koje Agencija trenutno vodi su Registar privrednih subjekata, zatim Registar finansijskog lizinga i Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, za koji mislim da još uvek nije dovoljno iskorišćen. Planira se uvođenje i novih registara kao što su Registar podsticajnih sredstava, Registar turizma, kao i Registri stečajnih masa, medija, sudijskih zabrana i tako dalje… Rezultati na koje smo ponosni su ti što je Internet strana Agencije za vrlo kratko vreme postala jedna od najposećenijih u Srbiji. Mi još uvek radimo u lošim infrastrukturnim uslovima što bi ove godine trebalo da se promeni. Mi smo sebe shvatili pre svega kao izvršioca onoga što treba da se reguliše. Postoji čitav niz društvenih uloga Agencije. Ona je nosilac društvene reforme registracije privrednih subjekata, pouzdan izvor podataka, informaciono čvorište s obzirom na to da smo povezani sa nizom institucija. Najveći uspeh, po meni, je primer široko korišćenih elektronskih servisa. Imamo i Školu Interneta za građane i privredne subjekte za koju svi znaju. Tu je i uloga potvrde funkcionalnosti javne agencije. Mi smo i primer uspešne donacije. Sve što se uradi u Agenciji urađeno je „domaćom pameću“, a od stranih donacija, odnosno para, što je verovatno najbolja kombinacija. I na kraju uloga primera uspešne saradnje sa Evropom i svetom. Što se tiče okruženja i onoga gde smo sada napominjem da redovno ažuriramo bazu podataka o privrednim subjektima, imamo uspešnu saradnju sa brojnim partnerima u javnom i privatnom sektoru. Za okruženje je bitno da sada imamo kvalifikovane elektronske sertifikate čime u osnovi primenjen Zakon o elektronskom potpisu. Tek u poslednje vreme sazrela je svest u javnom sektoru o potrebi uvođenja E-uprave. Mi smo ranije gledani popreko gde god se pojavimo zbog toga što hoćemo da ukidamo papire, a sada maltene ne možemo da se odbranimo, svi nas jure i hoće da sarađuju ne bismo li nešto radili zajedno.“

Majkl Hartman

Biznis i Marketing direktor za Centralnu i Istočnu Evropu, Majkrosoft

Cloud computing kao buduća dekada razvoja Internet ekonomije

„Ovo je velika prilika prilika za Srbiju, ne samo da bude deo Internet ekonomije, veći ravnopravni učesnik u njoj. Ovde sam da izložim kako Majkrosoft vidi razvoj Interneta u budućnosti, odnosno u sledećoj dekadi. Svi znamo da vremena nisu dobra, da je celokupna svetska ekonomija u krizi, ali ipak verujemo da napredne tehnologije mogu da pomognu u prevazilaženju mnogobrojnih problema. U Internet tehnologijama konstantno se odigravaju procesi inovacija i transformacije. Početkom 90-ih godina prošlog veka, pojavom široke upotrebe PC računara ekonomija je doživela značajan napredak. Sredinom 90-ih došlo je do ekspanzije upotrebe Interneta i ljudi su počeli da dele informacije bez ikakvih granica. Onda se od 2000. godine Internet koristi kao sredstvo usluga, tražnje, razmene informacija i dobara. Ljudi su počeli da koriste Internet za konstantnu komunikaciju. Verujemo da će doći do nove transformacije koju nazivamo Cloud computing. To će značiti da će korisnik izvući maksimalnu korist koju Internet može da mu pruži. Danas i dalje imamo određena ograničenja bez obzira da li smo privatni ili biznis korisnik. Sa ovom tehnologijom moći ćemo da maksimalno koristimo Internet u svim oblicima, bilo na PC računaru, laptopu, I-telefonu… Sve aplikacije, sve ono što se nalazi na raznim računarima moći ćemo da koristimo putem jednog medija, putem Interneta. Cloud computing omogućiće privatnom ili biznis korisniku stalnu vezu sa svim uređajima koji koriste Internet. Na primer, kada dolazim u Beograd i u avionu sam, u tom momentu nemam Internet konekciju. Ipak, kažem da ću u procesu Cloud computinga imati mogućnost Internet konekcije ne samo svuda, veći da ću tim putem imati kompletnu moćnad mojim PC uređajima. Za kompanije će nastati mogućnost komuniciranja preko Interneta, ali opet će istovremeno moći i da sakriju podatke za koje ne žele da budu dostupne drugim licima. Ovo će posebno značiti Vladama u pogledu E-governmenta. Softver će takođe napredovati u velikoj meri. On će omogućavati putem Interneta istovremenu upotrebu i upravljanje I-pod uređajem i PC računarom. Office outlook će umnogome napredovati. Doći će do promena i kod Internet servisa poput Google pretraživača. Napredan softver će omogućiti sinhronizaciju svih podataka u jednu tačku i to sa različitih vrsta kompjutera. Outlook će moći da se koristi bilo gde da se nalazite. Možete biti negde na odmoru, daleko od kuće, a opet nećete zavisti od toga da li imate u blizini PC računar, odnosno moći ćete svojim podacima, svom e-mailu, da pristupite sa bilo kog uređaja koji ima i najmanju mogućnost korišćenja Interneta. Moći ćete da razmenjujete poruke, podatke, bilo šta. Slobodno mogu reći da će to biti jedno veliko iskustvo. Imaćemo mnoštvo izbora. Dakle Internet će omogućiti sinhronizaciju svih podataka sa bilo kog uređaja, bez obzira da li je to mobilni telefon, PC računar ili nešto treće. Samo zamislite kakav će to imati uticaj na rast i razvoj celokupne svetske ekonomije. Zašto su ovih dana svi toliko na jedan način uzbuđeni zbog Cloud computinga? Razlog je što se on neće koristiti samo za pojedinačne usluge većće njegova primena biti mnogo šira, uticaće kako na širenje weba, tako i na investicije.“

Vladan Živanović

Generalni direktor Majkrosofta Srbija

Jaka konkurencija donosi napredak

„Internet je najmodernija tehnologija koju možete da imate i dostupna je u svakom trenutku i na svakom koraku. Kod sebe uvek imam jedno četiri, pet uređaja koji koriste Internet. Imamo jako mnogo primera velikih kompanija, pored Majkrosofta, čak i ovde, koje su svoje poslovanje bazirale na Internetu. One koriste mogućnosti koje Internet nudi, da uvek budu povezane i da uvek budu na liniji sa svojim kolegama. Podsetiću na nekoliko stvari koje su za nas veoma bitne. Najpre to su realni kapaciteti domaće informatičke industrije. Majkrosoft je ovde pre šest godina kada je započeo biznis imao pet, šest do desetak partnera. Sada imamo pet stotina kompanija koje su u funkciji sa našom tehnologijom i koje rade dobro. To je pokazatelj koliko informatika funkcioniše u našoj zemlji jednako dobro. Sa druge strane, ponosni smo na rezultate kojima smo i mi doprineli, a to su kapaciteti domaćih mladih stručnjaka iz informatike koji svake godine na takmičenjima postižu veoma značajne rezultate. Prethodnih godina, ali i decenija, jako mnogo mladih stručnjaka otišlo je inostranstvo i tamo uspelo. Oni se sada i vraćaju i u beogradskom Razvojnom centru Majkrosofta postižu značajne rezultate. Rezultati beogradskog Razvojnog centra Majkrosofta su neprocenjivi. Stručnjaci koji ovde svakodnevno putem Interneta sinhronizuju mnogobrojne podatke sa centralom kompanije Majkrosoft. Dobro je što se većsada prave strategije razvoja Interneta ovde, da budemo unapred pripremljeni za dalje implementacije tih stvari i koliko dugoročno moramo da radimo. Što se tiče našeg razvoja, mi smo od pet, šest zaposlenih, pre pet godina, sada porasli na kompaniju od 140 zaposlenih u Beogradu. Sa treće strane dovoljno je pogledati kako se stvari detaljno, dobro i kvalitetno odvijaju kada imate tržišnu konkurenciju. Sada ovde imate sve svetske brendove u ovoj oblasti. U oblasti telekomunikacija imate tri operatera koji se takmiče u pružanju kvalitetnijih usluga. Rezultati se naravno ne postižu preko noći, ali očigledno je da konkurencija i jako okruženje to veoma podstiču.

Moramo se i stalno menjati da bi postigli rezultate. Majkrosoft je kompanija koja traje 30 godina, a mi smo samo u poslednjih šest godina napravili niz kvalitetnih promena. Kompanija se uvek, ponekad i burno menjala, u skladu sa uslovima. Majkrosoft će biti presrećan da vidi još 500 kompanija koje će ovde praviti softver, a koji će biti plasiran na inostrano tržište. Postoje jaki razlozi da tako nešto može da se desi. Bitno je što bi razvoj ove industrije privukao još više stranih kompanija i investicija. Većse i uveliko dešava da nove kompanije dolaze. Sa druge strane bitno je ukrupnjavanje biznisa na regionalnom nivou. Sada više nemate kompanije koje rade samo u Srbiji. Dešava uglavnom takozvano Istočnoevropsko udruživanje u informatičkom svetu, što je za nas jako bitno da u tome učestvujemo. Majkrosoft je i jedan od partnera u Telekomovoj akciji uvođenja Interneta u svim školama. To je jedna stvar koju podržavaju i ministarstva, koja je vrlo široka akcija. Takvih akcija treba da bude još više i da budu još šire. Kada naša deca u školama budu imala ADSL konekciju, budu imale pravu vezu i da mogu Internet da koriste na pravi način, budite sigurni da će ona izrasti u prave stručnjake, verovatno i mnogo kvalitetnije i bolje od onih koje danas imamo.“