Petrović: Životni standard u Rumuniji 60 odsto viši nego u Srbiji 1Pavle Petrović Foto: Fonet/ Aleksandar Levajković

On je u intervjuu za magazin „Biznis“ rekao da Srbija ima potencijal za privredni rast od pet odsto godišnje što bi omogućilo da se smanjuje zaostatak za tim zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), ali da „sada jedva uspeva da dobaci do 3,5 odsto“.

„Tačno je da je Srbija sa rastom BDP-a od 4,8 odsto u trećem kvartalu imala drugi najbrži rast u CIE, iza Mađarske, ali zato je u prvoj polovini godine, zajedno sa Albanijom i BiH, bila na samom začelju“, rekao je Petrović.

Dodao je da se „javnost slabo izveštava“ da je do ubrzanja privrednog rasta u drugoj polovini 2019. došlo prvenstveno zbog izgradnje gasovoda Turski tok i zbog toga rasta građevinarstva od čak 35 odsto.

Svi drugi sektori privrede, kako je rekao, zadržali su sličan rast kao u prvoj polovini godine, što znači da će privredni rast Srbije kada se završi najveći deo radova na izgradnji gasovoda, do kraja 2019. godine, najverovatnije ponovo vratiti ka svom uobičajenom trendu koji iznosi najviše 3,5 odsto godišnje.

Na pitanje da li to znači da se neće ostvariti planirani privredni rast od četiri odsto u 2020. godini Petrović je rekao da „za sada tako izgleda“.

Ocenio je da je moguće da se tokom 2020. pojavi neki pojedinačni projekat koji će značajno da doprinese rastu BDP-a poput, na primer, najavljene investicije kineskog Ziđina u novi rudnik bakra u Boru što bi ad hoc (zbog toga) ponovo uvećalo stopu rasta, ali da se razvoj jedne zemlje ne može oslanjati na pojedinačne projekte, ma koliko oni bili veliki.

„Uloga Vlade, pre svega, jeste da obezbedi uslove za brz ekonomski rast koji je rasprostranjen na sve delove privrede, ali ona to godinama ne uspeva. Stvaranje uslova za dugoročno snažan i rasprostranjen privredni rast mnogo je važnije pitanje od toga kolika će biti stopa rasta u jednoj godini ili jednom kvartalu“, rekao je Petrović.

Istako je da privredni rast zavisi od više činilaca, ali da se dva naročito izdvajaju, visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava.

Srbija je, kako je rekao u istraživanju Svetske banke po ovim indikatorima među najlošije ocenjenim zemljama u Evropi.

„Visoka korupcija daje podsticaj privatnom sektoru da novac ulaže u kanale koji će mu omogućiti dobijanje privilegovanog položaja na tržištu, umesto da ta sredstva usmerava u osvajanje novih tehnologija, kupovinu savremene opreme, obuku zaposlenih i drugo, što bi onda jačalo konkurentnost i pokretalo rast čitave ekonomije“, rekao je Petrović.

Dodao je da domaći privatni sektor nije stimulisan da investira u zemlji u kojoj vladavina prava nije na odgovarajućem nivou i ne štite se efikasno ugovorne obaveze prilikom obavljanja poslovnih aktivnosti.

Petrović je rekao da plate u javnom sektoru rastu brže od BDP-a i da je sporno to što se povećanja ponovo vrše proizvoljno po različitim sektorima, bez čvrste analize koja govori kojim poslovima i u kom iznosu je potrebno povećati zaradu.

„Možda je jedino opravdano iznadprosečno povećanje zarada u zdravstvu, medicinskih sestara od 15 odsto, a lekara od 10 odsto jer i naše analize, kao i tržišni signali pokazuju da su medicinski radnici u Srbiji zaista slabije plaćeni, nego na primer, zaposleni u prosveti“, rekao je Petrović.

U budžetu za 2020. bilo je, prema njegovim rečima, „prostora za dvostruko veće smanjenje poreza na zarade od onog koje je usvojeno, ali i za nešto snažnije povećanje investicija, pre svega u komunalnu infrastrukturu, kanalizaciju, vodovod, deponije otpada, prečiščivače otpadnih voda, ali je „Vlada populistički odlučila da ta sredstva iskoristi na povećanje zarada“.

Budžetom za 2019. godinu plate u javnom sektoru su, kako je rekao, povećane mnogo brže od privrednog rasta, u proseku za oko devet odsto, a da je Vlada u 2019. i 2020. povećavala plate onoliko koliko je ekonomski opravdano, odnosno u skladu sa rastom privrede, poresko opterećenje zarada moglo je da se smanji sa 63 odsto neto zarade na 58 odsto neto zarade, umesto sa 63 na 61 odsto.

Na pitanje šta pokazuje analiza poslovanja Elektroprivrede Srbije (EPS) kao najvećeg preduzeća od koga zavisi privredni rast Petrović je rekao da to preduzeće mora da poveća investicije za 50 odsto u odnosu na sadašnji nivo i da godišnje ulaže oko 600 miliona evra umesto 350-400 miliona evra.

„Investicije se moraju povećati zbog rasta proizvodnje i potrošnje električne energije, a drugi razlog je to što EPS previše zagađuje životnu sredinu.

Petrović je rekao da je netačna tvrdnja Antića (ministra energetike Aleksandra Antića) da je Fiskalni savet koristio stare podatke o zagađenju EPS-a iz 2016. godine, a da se u međuvremenu stanje popravilo.

„Stanje se nije popravilo. Upravo je objavljena nova komparativna studija o zagađenju koja potvrđuje da je termoelektrana Kostolac „B“ i dalje najveći zagađivač sumpor-dioksidom u Evropi, uprkos izgradnji postrojenja za odsumporavanje 2017. i da su te emisije deset puta veće od dozvoljenih“, rekao je Petrović.

Istakao je da EPS mora da se reformiše, a najpre bi „konačno morao da se reši viška zaposlenih radnika“, ali i da uredi sistem zarada i nagrađivanja u preduzeću.

Prosečna plata u EPS-u je, prema njegovim rečima, „nesporno previsoka jer će u 2020. godini premašiti 100.000 dinara“.

„Plata nekvalifikovanih radnika u EPS-u je 20 odsto veća od prosečne plate u zemlji i iznad je plate fakultetski obrazovanih radnika u prosveti“, rekao je Petrović i dodao da s druge strane, maksimalna zarada od 1.500 do 2.000 evra teško da može da privuče najbolje stručnjake koji bi odgovorno donosili ključne odluke u EPS-u sa godišnjim prihodom od preko dve milijarde evra.

Takva raspodela zarada, kako je rekao, stimuliše zapošljavanje manje kvalifikovanih i manje produktivnih radnika, tako da sada problem nije samo preveliki broj ukupno zaposlenih već i njihova neodgovarajuća struktura.

Ukazao je da treba smanji tehničke gubitke na mreži, sprečavati krađu struje i povećavati stepen naplate isporučene električne energije jer, na primer struju ne plaćaju GSP „Beograd“, Resavica, Jumko.

Petrović je rekao da na sve te probleme „EPS u poslednjim godinama preuzima gubitaška preduzeća“ koja su ranije bila već izdvojena iz EPS-a, poput „Kolubara građevinara“ koje ima prosečan godišnji gubitak veći od 500 miliona dinara, a proizvodi, između ostalog PVC stolariju, nameštaj i ima svoj voćno-lozni rasadnik.

„Nije potpuno jasno zašto se EPS-u toliko gleda kroz prste, tim pre što ovakvo njegovo poslovanje vuče preduzeće iz godine u godinu u sve dublju provaliju. Mi smo se u Fiskalnom savetu iz prve ruke uverili u posebne privilegije koje ima EPS u odnosu na ostatak javnog sektora kad smo ustanovili da ovo preduzeće jedino nije ispoštovalo zakonsku obavezu o umanjenju zarade svojih zaposlenih u 2015. godini“, rekao je Petrović.

On je ocenio i da su velika izdvajanja države za plaćanje kazni i penala i da je u 2020. godini za to namenjenoi 22 milijarde dinara u budžetu Srbije, a da „poblematične subvencije investitorima, iznose pola od toga“.

„Najveći deo ovih davanja odlazi na odštete koje država mora da plati zbog povreda različitih ugovora. Neki od ranijih slučajeva su plaćanja za neizvršenu obavezu koncesije za izgradnju autoputa Horgoš – Požega (1,6 milijardi dinara), ili oko četiri milijarde dinara grčkom Mitilineosu koji je imao spor sa RTB Borom“, rekao je Petrović.

Dodao je da bi država morala da napravi evidenciju svih ugovora koji su doveli do plaćanja kazni i penala i da utvrdi i poveća odgovornost zaposlenih koji u njeno ime prave i sprovode ugovore sa privatnim kompanijama, kao i da preispita kako se zastupa država u međunarodnim sporovima i zašto se ti sporovi gotovo po pravilu gube.

Petrović je rekao i da Skupština Srbije više od 15 godina nije raspravljala i usvajala Zakon o završnom računu budžeta, a da Vlada Srbije poslednje tri godine nije dostavlčjala završne račune Skupštini.

„Završni računi su pokazali da u praksi dolazi do velikog odstupanja između plana i izvršenja, pa je tako u 2018. godini čak 850 miliona evra potrošeno drugačije od plana predviđenog budžetom“, rekao je Petrović.

Glavni razlog za to je, kako je rekao, intenzivno korišćenje tekuće budžetske rezerve, koja omogućava preraspodelu sredstava budžetskih korisnika tokom godine.

„Ta praksa zakonski je omogućena izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz 2014. i 2015. godine nakon čega je budžetska rezerva povećana preko četiri puta u odnosu na prethodne godine i sada se u završnim računima ta zakonska mogućnost veoma intenzivno koristi u praksi.

Dodao je da završni računi i dalje ne sadrže neke veoma važne informacije, poput spiska korisnika državnih subvencija za investicije, uključujući i tačna sredstva koja su im odobrena.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.