Foto: Nenad Đorđević/FoNet

P { margin-bottom: 0.21cm; }

I dok je prva ocenjena pozitivno, uvođenje PKS kao faktora koji odlučuje da li neko ispunjava uslove da se ovim bavi moglo bi da značajno ugrozi konkurenciju i rad privatnika na tržištu, navode u Komisiji za zaštitu konkurencije.

– Savet Komisije izražava zabrinutost u vezi sa članom 8a dostavljenog nacrta, a koji propisuje da PKS kontroliše ispunjenost uslova i izdaje akt o ispunjenosti tih uslova za obavljanje komunalne delatnosti. Savet to smatra dodatnom barijerom, kako za ulazak novih, tako i za nastavak poslovanja postojećih učesnika na tržištu, sa mogućim ozbiljnim posledicama na rad učesnika na tržištu koji su registrovani za obavljanje komunalnih delatnosti – navodi se u mišljenju Komisije, koje je dostavljeno i resornom Ministarstvu.

Komisiji nije jasno šta su razlozi zbog kojih se PKS kao „samostalna, nevladina, poslovno-stručna i interesna asocijacija pravnih i fizičkih lica koja obavljaju registrovanu privrednu delatnost“ poveravaju poslovi državne uprave. Ovakvu izmenu u zakonu Komisija ocenjuje kao „nepotrebnu i potencijalno negativnu za stanje konkurencije“.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Danas kažu da postoji potreba za liberalizacijom tržišta određenih komunalnih delatnosti, a naročito pogrebnih usluga.

– Potrebno je da se pojasne, odnosno preciziraju postupci kojima se dodeljuje vršenje komunalne delatnosti, kao i da se utvrdi jedinstvena metodologija cena, što se ovim Zakonom želi postići – navode u ovom Ministarstvu.

Predložena rešenja će neposredno uticati na javna komunalna preduzeća, privredna društva i preduzetnike koji obavljaju komunalnu delatnost, ali i na povećanje zainteresovanosti privatnih investitora za ulaganje u projekte razvoja i unapređenja komunalne infrastrukture.

Osim toga, zakon se, kako napominju u Ministarstvu, tiče i korisnika usluga, građana i privrednih subjekata, koji mogu da očekuju postepeno jačanje odgovornosti vršilaca komunalnih delatnosti, odnosno isporučilaca komunalnih proizvoda i usluga, koji, uz primenu principa ekonomske cene zauzvrat preuzimaju punu odgovornost za obuhvat, obim i kvalitet proizvoda i usluge.

Iz Udruženja privatnih pogrebnika Srbije kažu da oni nisu bili pozvani da učestvuju u izradi Nacrta zakona, te da čekaju formiranje Vlade. Prema rečima Dragana Zdjelara, iz ovog Udruženja, apsurd je to da se Privrednoj komori Srbije poveri da odlučuje ko može da se bavi pogrebnom delatnošću.

– Sa sigurnošću mogu da tvrdim da to ne postoji nigde u svetu. Kakve kvalifikacije oni imaju da to rade? Mi smo kao udruženje registrovani u APR, tražili smo da budemo primljeni i u PKS. Međutim, odbijeni smo sa obrazloženjem da ne pripadamo komunalnoj delatnosti. Kako sada mogu oni da dobiju pravo da odlučuju o tome ko može da radi, a ko ne – ističe Zdjelar.

Udruženje se, kako kaže, zalaže da se uredi ova oblast, da se zna ko radi, ko su zaposleni, kako se radi, ali je neophodno da se novim zakonom i ostalim propisima obezbedi da postoji konkurencija na tržištu, jer jedino tako može da se osigura i kvalitet.

Pozitivno

Komisija za zaštitu konkurencije ocenjuje kao pozitivan pomak izmenu odredbe u zakonu kojom je bilo predviđeno da komunalnu delatnost upravljanje grobljima i pogrebne usluge može da obavlja isključivo javno preduzeće ili privredno društvo u kojem je većinski vlasnik od najmanje 51 odsto Republike Srbija ili jedinica lokalne samouprave.

Ukidanjem te obaveze, Komisija smatra, napraviće se pomak u stvaranju uslova za unapređenje konkurentnosti, jer se omogućava poveravanje ove komunalne delatnosti svim učesnicima na tržištu, bez ograničenja u pogledu vlasništva.