Planirana ulaganja u energetiku Srbije 21 milijarda evra

Učesnici Trećeg energetskog samita zemalja Jugoistočne Evrope koji počinje danas baviće se, između ostalog, proširenjem regionalne saradnje u energetici, primenom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, sigurnošću snabdevanja i korišćenja obnovljivih izvora energije. U Ministarstvu rudarstva i energetike podsećaju da Ugovor o pristupanju energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope, koji ja naša zemlja potpisala 2005. godine, omogućava čvršće veze sa energetskim sektorom zemalja zapadnog Balkana i stvaranje panevropskog tržišta struje, na kojem će se slobodno trgovati. Ovaj ugovor reguliše i uvođenje ekoloških standarda, na primer smanjenje emisije štetnih materija u atmosferu kao i smanjenje seče šuma za ogrev.
Pristupanje energetskoj zajednici je još jedan od uslova koje treba ispuniti na putu ka Evropskoj uniji a realno je očekivati povećanje investicija u Srbiju. Sudeći prema najavama u narednih petnaestak godina u elektroenergetski sektor Srbije biće uloženo više od 21 milijarde evra. Procenjeno je da tržište zemalja koje čine energetsku zajednicu obuhvata teritoriju na kojoj živi oko 150 miliona ljudi i da je veoma atraktivno za investiranje.

Od 1. januara tarifni sistem za prenos struje

Beograd – Agencija za energetiku Srbije (AERS) najavila je juče da će 1. januara 2008. godine stupiti na snagu tarifni sistem za prenos struje, čime će se stvoriti uslovi za „otvaranje tržišta“ električne energije. Kako se navodi u saopštenju, veliki kupci koji ispunjavaju uslov da budu kvalifikovani moći će sami da nabavljaju električnu energiju od snabdevača i da prenos plaćaju odvojeno. Uvođenjem tarifnog sistema obezbeđuje se da se usluga prenosa struje obračunava objektivno i da odražava uticaj korisnika na troškove prenosnog sistema, čime se, prema AERS, korisnik podstiče na racionalnije korišćenje prenosnog sistema. U saopštenju se podseća da je Vlada Srbije na sednici 13. decembra usvojila predlog Javnog preduzeća Elektromreža Srbije (EMS) za cene za pristup i korišćenje sistema prenosa struje, kojim se prvi put ta oblast izdvaja kao posebna regulisana usluga, odvojena od drugih energetskih delatnosti.

Portparol Ministarstva rudarstva i energetike Dejan Stojadinović podseća da će od 1. januara 2008. svi veliki potrošači u Srbiji koji imaju status kvalifikovanog kupca imati pravo da biraju od koga će kupiti struju. Na tu privilegiju individualni potrošači mogu da računaju tek od 2015. Eksperti za energetiku ističu da se o liberalizaciji tržišta električne energije može govoriti tek kada realna cena električne energije bude iznad sedam evro centi po kilovat-času. Pojeftinjenje električne energije može se očekivati tek kada i na tom tržištu pravila igre bude diktirala konkurencija koja neminovno donosi bolji kvalitet usluga i niže cene. Neki od analitičara smatraju da je potpisivanje Ugovora o energetskoj zajednici isto toliko važno kao potpisivanje sporazuma iz 1951. o formiranju Zajednice uglja i čelika (preteča Evropske unije). Učešće na samitu u Beogradu prijavilo je oko 90 predstavnika Evropske komisije i Evropskog saveta, Albanije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kipra, Makedonije, Portugala, Nemačke, Grčke, Italije, Moldavije, Crne Gore, Norveške, Slovenije, Slovačke, Ukrajine, Turske, Španije, Francuske i Unmik. Među učesnicima su i evropski komesar za energetiku Andris Piebalgs, srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović, ministar za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose Bosne i Hercegovine Slobodan Puhalac, ministar za ekonomski razvoj Crne Gore Branimir Gvozdenović, kao i ministar za industriju i infrastrukturu Moldavije Vladimir Antosil. Treći ministarski sastanak energetske zajednice održava se u sklopu predsedavanja Srbije Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope.