Planum: Mi glinu nismo stavljali u autoput 1Foto: Fonet/ Ljiljana Stojanović

Ko je kriv za loše urađenu deonicu Koridora 11 Ub – Lajkovac treba da utvrdi nadležni sud, međutim veliko je pitanje da li će to zbog sistemskih propusta uopšte biti moguće ostvariti, kaže za Danas arhitekta Mahmud Bušatlija.

– Odmah da se razumemo. I u ovom i svim drugim slučajevima kada se posao uradi rđavo i time načini šteta onaj ko je to skrivio mora da odgovara bez obzira da li je reč o projektantu, izvođaču radova ili nadzornom organu. Tvrdi se da je u konkretnom slučaju stavljana glina u asfalt puta Ub – Lajkovac. Glina na bilo koji način ne sme da bude prisutna u asfaltu i ako je do toga došlo reč je o velikom propustu za šta treba da usledi sankcija – navodi naš sagovornik. Međutim, on izražava sumnju da li krivac može biti jasno identifikovan kako u ovom tako i u mnogim drugim slučajevima kada je reč o izgradnji puteva u Srbiji.

– Problem je naime u tome što ne postoje zakonski utvrđeni standardi i norme na koji način treba graditi puteve da do ovakvih propusta ne bi dolazilo. Na žalost takvi standardi u Srbiji u poslednjih petnaestak godina ne postoje, nijedan ministar nije vodio računa o tome niti insistirao da se donese set zakona koji regulišu tu oblast i veliko je pitanje, ako je zaista reč o subjektivnim greškama u izvođenju posla, da sud uopšte može da presudi da se neko nije pridržavao standarda. Do propusta je definitivno došlo, ali razlog što se to desilo je što nema adekvatnih normi koje bi trebalo da budu ugrađene u projekte, kada bi se jasno znalo ko je odgovoran – navodi Bušatlija.

Prema njegovim rečima ovakvim pitanjima ne treba da se bavi ministar kroz podnošenje krivičnih prijava.

– Smatram da u potezu ministarke građevine Zorane Mihajlović ima i dnevnopolitčkih motiva. Bolje bi bilo da se zalagala za donošenje standarda koji bi onemogućili ovakve propuste ili bar definisali kriterijume po kojima se utvrđuje krivica i odgovornost. Takođe da je odmah po završetku deonice o kojoj govorimo došlo do nastavka radova možda se ovaj problem ne bi pojavio ili bi mogao da bude uočen na vreme i otklonjen. Nesporno je da krivac za propuste mora da odgovara i da se šteta nadoknadi. Međutim, ne može da se konstatuje da u konkretnom slučaju ne postoji odgovornost i aktuelnog resornog ministarstva koje takođe kao i njegovi prethodnici ne čini ništa da se oblast izgradnje puteva jasno reguliše – smatra Bušatlija.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije ističe da će nakon analize stručnjaka Zavoda za veštačenje biti utvrđeno da li je reč o objektivnoj ili subjektivnoj krivici.

– U slučaju da je reč o takozvanoj „višoj sili“ trebalo bi da postoji osiguranje iz koga će se finansirati popravka. Ukoliko je neko napravio grešku taj je dužan da obezbedi sredstva za njenu ispravku. Ono što treba reći je da ne postoji bilo kakva krivica preduzeća Putevi Užice koje je gradilo mostove na toj deonici i CIP-a koji je vršio nadzor tog dela poslova. Tu nisu napravljeni nikakvi propusti. Do grešaka je došlo prilikom izgradnje puta koji je gradilo preduzeće Planum, a nadzor Institut za puteve. Do toga što se cement raspao je moglo da dođe i zbog toga, primera radi, što su 2014. godine Srbiju zadesile velike poplave. Međutim, da li je bilo propusta i ko ih počinio utvrdiće sud – objašnjava Rodić.

Prema njegovim rečima nije uobičajeno da se problemi ovog tipa rešavaju tako što nadležno ministarstvo podnosi krivičnu prijavu.

– Greške se dešavaju svugde. Kada do toga dođe ceh plaća onaj ko ih je napravio. Ne vidim razlog zašto slučaj ovog tipa mora da završi na sudu. Nigde se to tako ne radi. Glina je mogla da dospe u podlogu puta i tokom saniranja poplava, ne mora da znači da je ugrađivana kao materijal u put. Naglasiću da su tu deonicu gradile velike i poslu vične firme koje rade u inostranstvu, poput Planuma. Država je finansirala 30 odsto tog posla a ostatak su Planum i Putevi Užice obezbedili iz kredita. Reč je dakle o eminentnim izvođačima, a nadgledanje je vršio Institut za puteve. Opet kažem, da li postoji objektivna krivica utvrdiće nadležni sudski organ – kaže Rodić.

Ratomir Todorović, generalni direktor građevinskog preduzeća Planum kaže za Danas da ne može da komentariše bilo šta u vezi krivične prijave ministarke Zorane Mihajlović jer još uvek nije stigla u firmu kojoj je na čelu.

– Kada dobijemo krivičnu prijavu proučićemo je i onda ćemo moći da reagujemo i iznesemo naš stav. Najverovatnije ćemo tim povodom organizovati konferenciju za medije. Ono što definitivno mogu da kažem je da je Planum radio deonicu na Koridoru 11 Ub – Lajkovac na osnovu projekta koji smo dobili. Sve što je navedeno u projektu mi smo ispoštovali. Ugovor koji smo potpisali je takav da smo dužni da nadoknadimo štetu ako je bilo propusta sa naše strane. Ponavljam da smo se mi striktno držali zadatog u projektu. Ako je projekat bio loš to je već nešto što nema veze sa nama. Što se tiče pominjanja gline odgovorno tvrdim da Planum nije stavljao glinu u put koji je izgrađen. Priča o glini ugrađivanoj u put je čista izmišljotina. Uostalom postojao je nadzor koji bi ustanovio bilo tu bilo koju drugu nepravilnost – tvrdi Todorović.

Danas je juče poslao pitanja i nadzornom organu koji pominje Todorović, Institutu za puteve, ali do zaključenja ovog broja odgovori nisu stigli.

Podsećanja radi, Zorana Mihajlović, ministarka građevine podnela je krivičnu prijavu tužiocu za organizovani kriminal protiv 14 lica, među kojima su Milutin Mrkonjić i predstavnici izvođača radova i nadzora, a u vezi sa izgradnjom dela puta na Koridoru 11 dužine 12,5 kilometara, od Uba do Lajkovca. Ta deonica koštala 70 miliona evra i da u delu od 4,5 kilometara mora da se gradi ponovo. Analize stručnjaka utvrdile su da je u put ugrađivana glina, da se cement raspao zbog čega je potrebno u dubini od tri do četiri, a negde i do 11 metara podići put u dužini od 4,5 kilometara, a to će koštati najmanje 1,07 milijardi dinara.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

6 reagovanja na “Planum: Mi glinu nismo stavljali u autoput”

  1. Много нејасноћа да би се донео валидан закључак. На крају се каже:Analize stručnjaka utvrdile su da je u put ugrađivana glina, da se cement raspao zbog čega je potrebno u dubini od tri do četiri, a negde i do 11 metara podići put u dužini od 4,5 kilometara, a to će koštati najmanje 1,07 milijardi dinara. Значи, материјал за израду насипа није био одговарајући!? Масе из ископа иду у насип, барем по пројекту. У случају да није одговарајући материјал, он се одвози и налази се позајмиште за израду насипа. То не ОДРЕЂУЈЕ извођач, већ надзор и инвеститор. Ако се стабилизација ради са неким материјалом (шљунак, туцаник) опет, надзор одређује који је материјал употребљив, а не извођач. Да ли је по неком критеријуму "морао" да буде уграђен неадекватан материјал је питање за суд. Ту се долази до решења, неко близак власти је, вероватно, био тај који је испоручивао лош материјал а неко од надзора је МОРАО то да "аминује"! То је та такозвана "буразерска економија", која на крају кошта све нас. Бојим се да ће и овај пут бити неко крив ко нема везе са проблемом а да ће се, по обичају, извући главни кривци. Да се вратим опет на цитат. Дизање пута и до 11 метара? У том случају се мења нивелета пута и зашто? Да ли је терен глиновит, да ли постоје клизишта, подземне воде….Даље ми није јасно, каква је то цементна стабилизација од неколико метара?? Ако је надзор установио да има колоидних честица (глиновитих), зашто је дозволио стабилизацију са тим материјалом. И на крају асфалт. Ко је испоручивао туцаник и да ли је у туцанику било глиновитог материјала? То се може одредити и голим оком тако да, вероватно, ни то није разлог. Закључујем ПОЛИТИКА, она је проблем, због овакве наопаке политике и лоших министара, и пре и сада, долази до оваквих проблема. Ко ће бити крив, ваљда ћемо некада видети.

  2. Ником ништа. Све ће ово да се испегла у ““““кафани““““. Све ће ово да плати становништво Србије.

  3. Mozda je politika umesala prste jer je poznato da se traze rezultati a ponovni rad i trosenje para na sanaciju vec uradjenog koridora je nazadovanje u resoru sadasnjeg ministarstva.Ipak,prebacivanje loptice na bivse politicke garniture i ubacivanje u sudske institucije je trenutno dobijanje vremena.Bolje bi bilo da se predlozi zakon koji ce regulisati standarde koji ce obuhvatiti sve segmente,projekta,finansiranja,kontrole i izvodjaca radova.To je pravi put gde ce sudovi konkretno utvrdjivati propuste i odgovornost,ovako ostaje veliki prostor za reci koje donose jeftine politicke poene a krivice nema.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.