Foto: Beoinfo

Naime, Mali je u izjavi za Hepi televiziju izjavio da su javni dug i obaveze po kreditima koji su zajedno sa kamatama na kraju 2013. godine bili 662 miliona evra. „Na to dodajem da bih građanima pokazao pravo stanje stvari i sve obaveze gradskih opština od 18,2 miliona, obaveze javnih komunalnih i javnih preduzeća čiji je vlasnik Grad Beograd od 337 miliona“.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je odgovarajući na pitanje novinara objasnio da je po međunarodno priznatoj metodologiji koju primenjuje i Republika Srbija taj dug na kraju 2013. godine iznosio 410 miliona evra, a na kraju 2016. 363 miliona evra.

„Gradonačelnik je tu uračunao i kamate, ukupne obaveze javnih komunalnih preduzeća, od čega nešto jeste, ali većina nije uopšte dug. Ako bi se ovako računao dug Srbije i ako bi se samo dodale obaveze najvećih državnih preduzeća, RTB-a, Železnica, Epsa, Srbijagasa, javni dug Srbije bio bi veći od 100 odsto BDP-a. Ta metodologija nije međunarodno prihvaćena“, objasnio je Petrović dodajući da jeste istina da je od 2013. do 2016. godine smanjen dug za pedesetak miliona evra i da je procenjeno da je još za toliko otplaćeno obaveza koje su dospele.

Petrović je pozivajući se na izveštaj Fiskalnog saveta iz juna ove godine istakao i da su u periodu 2013-2016. bile manje javne investicije grada nego u prethodnom periodu.

„Tu se radi samo o javnim, ali nismo računali privatne investicije. Smanjenjem investicija su delom i stabilizovane gradske finansije. Nužno je povećati nivo javnih investicija i to najosnovnijih, kao što je vodovod, kanalizacija, jer sada su investicije ispod neophodnog nivoa. Tri su izvora tih sredstava. Prvo da se reformiše javni transport za koji grad godišnje izdvaja 100 miliona evra. Zatim bolja naplata poreza na imovinu i treći faktor je rast prihoda zbog privrednog rasta“, objasnio je Petrović dodajući i da je ovoj vlasti na ruku išao pad cene gasa zbog čega su toplane mogle da vrate dugove i još i uplate dividende gradu.