Počinje trka između EPS i privatnih trgovaca strujom

Novi tarifni sistem za obračun utrošene električne energije koji stupa na snagu 1. aprila trebalo bi proizvođačima struje i gasa da omougći poslovanje bez gubitaka, procenjuju u Elektroprivredi. Sa druge strane, u Agenciji za energetiku tvrde da će biti zaštićeni i interesi potrošača, tako što će biti sprečeno da cene i profit tih javnih preduzeća lete do neba. Izvesno je, međutim, da će od 1. aprila električna energija poskupeti. I dok jedni tvrde da će aktuelna cena od četiri evrocenta po kilovat-satu biti povećana za 20 odsto, drugi procenjuju da će kilovat-sat koštati pet evrocenti. Tom korekcijom cena struje u našoj zemlji približiće se cenama u regionu, što je i jedan od preduslova za liberalizuje tržišta električne energije. Stručnjaci tvrde da se, sve dok cena struje koju država propisuje bude nerealna, nijedno preduzeće neće opredeliti da električnu energiju kupuje od privatnih trgovaca jer „robu“ koju potražuje od EPS može dobiti po znatno nižoj ceni. Primer koji najbolje ilustruje ovu konstataciju je da od 350 kvalifikovanih potrošača u Srbiji, a to su svi oni koji troše više od tri gigavata godišnje (reč je o industrijskim potrošačima), dosad niko nije zahtevao da postane kvalifikovani kupac. Za liberalizaciju tržišta u Srbiji veliki problem predstavlja što nijedna vlada nije htela da se oproba u donošenju adekvatnog socijalnog programa koji bi zaštitio najsiromašnije potrošače robe koja je vredna ali nikako nije luksuz. Takav posao ponuđen je Agenciji za energetiku ali njeni eksperti nisu bili voljni da taj „vrući krompir“ uzmu u svoje ruke.

EPS: Dug za struju premašio 28 milijardi dinara

Beograd – Ukupna dugovanja za potrošenu struju u Srbiji dostigla su 28 milijardi dinara, od čega je tri milijarde dinara dug iz prošle godine, objavila je Elektroprivreda Srbije. Dug građana iznosi 15,5 milijardi dinara, dok privreda duguje 12,5 milijardi dinara, izjavio je savetnik u Direkciji EPS za trgovinu strujom Srbislav Lazarević za kompanijski list Kilovat – čas. Na listi najvećih dužnika našli su se Rudarsko-topioničarski basen Bor sa pola milijarde prošlogodišnjeg i dve milijarde dinara duga u otpustu i Matroz iz Sremske Mitrovica sa 700 miliona dinara tekućeg i 650 miliona dinara duga u otpustu. Pola milijarde dinara duguju Železnice Srbije, Infostan iz Beograda 320 miliona, a Zastava-Energetika iz Kragujevca 280 miliona tekućeg i 587 miliona dinara duga u otpustu.

Međutim, novine koje će startovati od 1. aprila a koje između ostalog podrazumevaju obavezu Srbije da postepeno uvede tržišnu cenu električne energije, motivisale su privatne trgovce električnom energijom da registruju svoja preduzeća za prodaju struje kvalifikovanim potrošačima u Srbiji. Među njima se nalaze i firme velikih igrača na „strujnom tržištu“ Balkana, kao što su Vuk Hamović (EFT) i Vojin Lazarević (Rudnap). Otkako su svetski finansijski magnati izbacili parolu da „struja nije opšte dobro već roba“, počela je liberalizacija tržišta koja podrazumeva i privatizaciju u elektroenergetskim kompanijama širom Evrope. Kada je reč o Srbiji, procenjuje se da svojinska transformacija EPS neće krenuti bar za tri godine, odnosno da će to biti poslednje javno preduzeće za čiju će se privatizaciju država opredeliti. Ali, trka između EPS i privatnih trgovaca strujom za kvalifikovane kupce počinje čim cena struje u Srbiji postane realna.
Inače, od 2008.godine svi kupci u Srbiji,osim domaćinstava,biće kvalifikovani, a od 2015. godine taj status dobiće i domaćinstva. To su ciljevi koje se Srbija obavezala da realizuje potpisivanjem Ugovora o osnivanju energetske zajednice Jugoistočne Evrope.