Poljoprivredi 14,5 a privredi 3,2 milijarde dinara

Iz ovogodišnjeg budžeta na ime subvencija od privrede do kulture, biće izdvojeno 5,5 odsto ukupnih rashoda ili nešto preko 35,5 milijardi dinara. U odnosu na prošlu godinu to je 4,7 milijardi dinara više. No, neće svi dosadašnji korisnici subvencija moći da računaju na to da će raspolagati sa u proseku 15,1 odsto većim budžetima iz kojih će moći da isplaćuju podsticaje u poljoprivredi, ili recimo plate u propalim društvenim firmama.
Tako će poljoprivreda i ovog puta dobiti najviše – oko 14,5 milijardi dinara i iz tih para bi, kako je najavio resorni ministar Slobodan Milosavljević, već krajem jula ili početkom avgusta svi ratari i voćari ukoliko su registrovani kao individualni poljoprivredni proizvođači mogli da računaju na obećanih 100 evra po hektaru zasejanih kultura odnosno višegodišnjih matičnih zasada. Ostatak sredstava biće namenjen za isplate regresa i premija kao i lane, a valja reći da su subvencije u poljoprivredi ove godine za oko četiri milijarde veće nego u prethodnoj.

Za subvencije Ministarstva ekonomije 4,5 milijardi

Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj raspolagaće ove godine sa oko 4,5 milijardi dinara iz budžeta namenjenih subvencijama. Najveći deo ili preko 2 milijarde dinara namenjeno je za razvoj klastera i kreditiranje privrede preko Fonda za razvoj. Potom, 1,8 milijardi dinara biće usmeren u oblast turizma, pri čemu će najviše para dobiti JP Skijališta Srbije, dok će 706 miliona dinara biti namenjeno za refundiranje zarada invalidnih lica i poboljšanje uslova rada invalida. Na spisku projekata infrastrukture koji će biti podstaknuti i kroz subvencije su Palić, Zlatar, Divčibare, Sokobanja,Stara planina, Golija, Vlasina, Tara, Kučajske planine, kao i Gornje i Donje Podunavlje.

Najveći pojedinačni korisnik subvencija iz budžeta je i dalje železnica za koju je izdvojeno 10,6 milijardi dinara. Ovoga puta za isplatu plata zaposlenih u železnici izdvojeno je skoro dve milijarde dinara više para nego prošle godine, ali su zato subvencije u privredi umanjene u odnosu na 2006. godinu za oko 600 miliona dinara. Upravo to, po oceni ministra finansija Mirka Cvetkovića, pokazuje da se „ova vlada opredelila da kroz proces restrukturiranja i stečaja krene u rešavanje problema večitih gubitaša, a ne da iz budžeta izdvaja sredstva za njihovo veštačko održavanje u životu“.
Zanimljive podatke na tu temu dao je tokom rasprave o budžetu i poslanik DS Dragan Vujadinović. Prema njegovim rečima država je iz para poreskih obveznika do sada kroz otpust dugova i subvencije za Zastavu, IMT, IMR, Prvu petoletku, Gošu, EI i još 60-tak drugih društvenih preduzeća, izdvojila osam milijardi evra u poslednjih nekoliko godina. „Logika je bila da ih treba pripremiti za privatizaciju, pa onda naći strateškog partnera. To se nije desilo a njihov ukupni prihod je bio tek oko 500 miliona evra. Dakle poreski obveznici su u minusu za 7,5 milijardi evra, i ako Srbija zaista ima reformske ambicije u budžetu za 2008. godinu subvencije za privredu bi morale da budu svedene na minimum“, zaključak je Vujadinovića.
To, naravno ne znači da bi subvencije namenjene rehabilitaciji i zapošljavanju lica sa invaliditetom i sredstva Fonda solidarnosti trebalo smanjivati. Ove godine za te namene je predviđeno oko 1,5 milijardi dinara ili skoro 50 odsto više nego prošle godine. Nasuprot tome, subvencije u sportu su praktično prepolovljene i umesto prošlogodišnjih 660 miliona dinara sada je izdvojeno samo 360 miliona dinara, dok su subvencije u kulturi smanjene u odnosu na prošlogodišnje praktično na trećinu. Naime, za rad nekih od institucija kao što su Tanjug, RTS ili neke regionalne novine predviđeno je umesto prošlogodišnjih 1,8 milijardi dinara sada samo 551 milion, ali to je ipak još skoro duplo više nego što su sredstva namenjena za subvencije u oblasti zaštite životne sredine, za šta će biti izdvojeno 329 miliona dinara.