Foto: Stefana Savić

I građani i firme, iako su imali veća očekivanja, verovatno će se brzo prilagoditi novinama, a veruje se i da će već naredne godine uslediti obimnije izmene. Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog projekta „Reforma poreza na imovinu“, ocenio je za Danas da će poreski obveznici sada imati pravedniji tretman nepokretnosti, i zemljišta i kod definisanja korisne površine objekata, što se u praksi pokazalo kao najčešći povod za žalbe građana.

– Najznačajnija izmena je mogućnost opština da na svojoj teritoriji donesu odluku da neizgrađeno građevinsko zemljište koje se koristi za gajenje biljaka, sadnica, šuma i slično, sada oporezuje kao poljoprivredno ili šumsko. Ovo je do sada bio veliki problem u celoj zemlji, obzirom na to da se zemljište oporezivalo prema nameni uvedenoj u Katastar nepokretnosti, a ne prema stvarnoj upotrebi, te su mnogi građani plaćali prevelike iznose poreza jer poseduju zemljište koje se koristi kao njiva, a upisano je kao građevinsko. Ovom zakonskom izmenom će ova nepravednost biti ispravljena – kaže Grunauer i ističe da zakonskim izmenama nisu menjane visine poreskih stopa, ni način utvrđivanja prosečnih cena.

Dodaje da je u kategorizaciju uveden pojam „drugo zemljište“, kojim je olakšana kategorizacija posebno za parcele koje su vodne, namenjene za deponovanje otpada, ili sve druge površine koje se ne mogu svrstati ni u građevinsko, ni u poljoprivredno ili šumsko. Međutim, izostala je kategorija „pomoćni objekti“ iako bi se njom značajno rasteretila kategorizacija, kako je to učinjeno kod zemljišta. Nije regulisana ni mogućnost olakšica za redovne platiše, kao ni ukidanje progresivne poreske stope kod fizičkih lica radi izjednačavanja poreskog tretmana sa pravnim licima. Izostalo je i priznavanje amortizacije za kompanije kao i mogućnost umanjenja poreske osnovice i do 40 odsto za sportske i sajamske hale.

– Precizirano je šta se smatra korisnom površinom zemljišta i objekta, pa se nepokretnosti koje se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji vode kao objekti, za oporezivanje će imati status sastavnog dela zemljišta. Tako se za staze, ograde, fontane, septičke jame ili dečja igrališta, neće primenjivati osnovica kao za objekat. Uz to, lokalne samouprave više neće moći da koriste podatke o cenama graničnih zona drugih lokalnih samouprava – objašnjava naš sagovornik i ukazuje da će poreza na imovinu biti oslobođene organizacije Crvenog krsta, ali u nekim slučajevima i objekti koji su predmet privatno-javnog partnerstva.

Značajna novina je i mogućnost da se poreska prijava podnese preko notara, prilikom overavanja ugovora o kupoprodaji, ali stranka ima mogućnost da to ne prihvati i da sama podnese dokument u roku od 30 dana. Ipak, obaveza je notara da o toj opciji, uz overen ugovor o kupoprodaji, obavesti poresku administraciju, a ona katastar nepokretnosti, nakon čega će stranka dobiti povratnu informaciju da je ugovor evidentiran.

– Novim rešenjima uspostavlja se veza između poreske administracije i Katastra, čime će biti olakšano evidentiranje obaveza. Takođe, nakon više sastanaka sa privrednicima i jedinicama lokalnih samouprava, prihvaćeno je da se umesto prema zoni, osnovica za oporezivanje pravnih lica formira prema fer vrednosti. To znači da poreske uprave više neće moći određuju visinu fiskalne obaveze prema zoni u kojoj se nalazi privredni objekat, a da pri tom ne gledaju u kakvom je stanju i koje namene. Omogućeno je da se oporezivi iznos umanji za iznos amortizacije, a preciziran je i trenutak nastanka poreske obaveze, koji u prethodnom zakonu nije bio jasno utvrđen – kaže za Danas Jasmina Radovanović, savetnica za regulativnu reformu u NALED-u.

Porez i na divlju gradnju

– Novim rešenjima predviđeno je da pre donošenja rešenja o ozakonjenju, vlasnik dostavlja dokaz da je podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovnu za nezakonito izgrađen objekat. Ovim se dopunila i obaveza razmene podataka od značaja za oporezivanje između poreskih administracija, javnih preduzeća i ostalih nadležnih ovlašćenih institucija. Zakon sada uvodi oporezivanje objekata koji nisu legalizovani i koji nisu završeni površine preko 500 kvadrata, za zgrade u izgradnji, dogradnji i nadogradnji – kaže Aleksander Grunauer i dodaje da je zakonodavac ovde vodio računa o ekonomskoj snazi poreskih obveznika, povećavajući donju granicu oporezive kvadrature.