Porezi podelili demokrate

Uz pregršt političkih, stranke su potencijalne birače zasule i ekonomskim obećanjima, a pravi „rat“ unutar demokratskog bloka vodi se oko poreza. dok DS najavljuje ukidanja poreza na kupovinu prvog stana, G17 Plus igra na smanjenje poreza (za tri odsto) na prenos apsolutnih prava, odnosno poreza na bilo koji kupljeni stan uz obrazloženje da bi prihvatanje predloga DS moglo da poveća malverzacije, dok bi se linearnim spuštanjem poreza tako nešto izbeglo. Zaboravlja se pri tom da se upravo recept koji predlažu demokrate ni po čemu suštinski ne razlikuje od recepta koji je G17 Plus već primenio prilikom odobravanja povoljnijih kredita mlađima od 45 godina za kupovinu stana.

BISIĆ: Stopa PDV razumno visoka

Milica Bisić, saradnik Centra za liberalno-demokratske studije kaže za Danas da je poreska politika nije dobro utemeljena ukoliko politički lideri smatraju da većim poreskim opterećenjem mogu da nadomeste eventualne gubitke u državnoj kasi.

– Svaki porez ima svoj kapacitet tako da nije dobro rešenje prebacivati opterećenje sa jednog na drugi poreski namet. Nisam zagovornik kako pozitivne tako ni negativne poreske diskriminacije jer to uvek proizvodi drugačije efekte od očekivanih. Tako, recimo, poreskim rasterećenjem poslodavca koji zapošljava mlađe od 30 godina narušava se ekonomska logika. Jer, logično bi bilo da se radna mesta popunjavaju prema potrebi i sposobnostima radnika, a ne zbog toga što će poslodavac ukoliko uposli neku od povlašćenih kategorija biti na dobitku – kaže Bisić i dodaje da je stopa poreza na dodatu vrednost već razumno visoka, te da bi bilo pametnije revidirati poreske olakšice nego povećati stopu PDV.

Uz ova obećanja ređaju se i još neki predlozi o smanjenju poreskih stopa, recimo za računare, zatim kod dobiti na ostvarene besplatno podeljene akcije, ili na deo dobiti koja se ulaže u kulturu i umetnost. Demokratska stranka Srbije obelodanila je da bi građane Srbije moglo da snađe i povećanje poreza na dodatu vrednost za jedan do dva odsto, što su ekonomisti, ali i predstavnici dočekali sa negodovanjem, ukazujući da bi to automatski dovelo do rasta inflacije a uslove poslovanja učinilo manje aktivnim.
Naravno, u predizbornoj kampanji sve je moguće, ali svojevrstan presedan je kada Ministarstvo finansija demantuje prvog čoveka tog ministarstva, makar on bio samo koordinator, tvrdnjom da „neće doći do povećanja PDV ako buduća skupština bude usvojila predlog budžeta koji je pripremila ova vlada“. Na pitanje kako će biti popunjena rupa u budžetu koja će nastati zbog smanjenja poreza na zarade od dva odsto uz dodatno uvođenje neoporezovanog cenzusa od 5.000 dinara, Ministarstvo finansija nema odgovora. Ali, kažu da uveliko rade na promenama Zakona o PDV kako bi „u postojećem zakonu popravili ono što se u protekle dve godine primene pokazalo kao nedorečeno i kako bi se uspostavio dodatni mehanizam kontrole, pri čemu će verovatno doći i do promene visine cenzusa od dva miliona dinara ostvarenog prometa, karte za ulazak u sistem naplate PDV“.
Ulazak u izborni ciklus obično znači zamrzavanje aktivnosti na pripremi nove zakonske regulative, ali kako ova vlada ne prihvata činjenicu da je pala, ministarstva se ponašaju kao da se ništa nije promenilo činom raspisivanja izbora. Šakom i kapom dele sredstva iz budžeta, donose uredbe koje obavezuju buduću vladu, drugim uredbama stvaraju sebi prostor da ne čine ono što je nužno, ali pred izbore nije popularno. Tako se dolazi u paradoksalnu situaciju da i stranka koja je izašla iz vlade, poručuje penzionerima da su im baš oni „isplatili stari dug“, dok su zdravstveni i prosvetni radnici dobili “ božićne bonuse“.
Zaboravlja se da će izborna podela karata zapravo odlučivati o tome kakva će ekonomska politika zemlje biti vođena, da će u zavisnosti od toga ko vladu bude činio i sa kakvim odnosom snaga u nju ušao zavisiti i budući budžet i još što šta drugo, pa i realizacija Nacionalnog investicionog plana. U svakom slučaju, onaj ko bude preuzeo kormilo vlade, a naročito Ministarstvo finansija moraće ozbiljno da se pozabavi činjenicom da će budžetski prihodi u odnosu na prošlogodišnje samo po osnovu smanjivanja poreza na zarade biti manji za oko devet milijardi dinara, dok će ukupan rashod po osnovu povećanja zarada biti veći za 32 milijarde dinara. Činjenica je, takođe, da su unapred određeni transferi lokalnim saoupravama od oko 30-ak milijardi dinara, što je za 11 više nego prethodne godine, dok će Vojvodina dobiti sedam odsto ukupnog budžeta, što je prema grubim računicama oko 17 milijardi dinara više nego lane. Sve to budžet u startu uvodi u deficit od oko dva odsto GDP, a kada se u to uključe i otplate javnog duga, onda taj manjak dostiže čak 3,8 odsto GDP. U takvoj situaciji računati na to da će se naplatom PDV ove godine prikupiti 40 milijardi dinara više nego 2006, kada je inače naplata PDV bila loše procenjena i zato rebalansom smanjena za 18 milijardi dinara u odnosu na originalni budžet za 2006. godinu, iluzorno je, a budžet dovodi u deficit od čak 4,5 odsto GDP. S druge strane, obećavati dalje snižavanje stopa PDV, makar samo i za neke proizvode ili usluge, ozbiljno dovodi u pitanje sva predizborna obećanja, ma koliko ona lepo zvučala. Jedino rešenje za kojim će morati buduća vlada da posegne ako zaista želi da obezbedi makroekonomsku stabilnost jeste smanjenje javne potrošnje. No, to nisu predizborna obećanja koja privlače birače, i zato ih neće ni biti u kampanji. A posle izbora, šta bude. Ionako se na predizborna obećanja kasnije malo ko osvrće.