Potrebno oko tri milijarde evra grinfild investicija

Prethodnih godina ulagali smo velike napore da se obezbedi zakonski okvir pogodan za priliv stranih investicija, a sada nam predstoji borba za primenu zakonskih propisa. Takođe, obrazovni nivo stanovništva, što nam je pre petnaest godina bila prednost u odnosu na okruženje, mora da se prilagodi novim tehnološkim zahtevima – izjavio je juče na savetovanju „Svetski i regionalni trendovi u investiranju i preporuke za Srbiju“ Boško Kostić, predsednik Saveta stranih investitora.
Srbija se još uvek ne nalazi na listi zemalja koje su atraktivne za inostrane grinfild investicije, jer je sve do prošlogodišnjeg preokreta kojim je u domaću privredu uloženo oko četiri milijarde dolara, klima bila nepovoljna za investicione poduhvate. Ekonomisti su na skupu istakli da je, uprkos relativno visokom i stabilnom rastu bruto društvenog proizvoda koji je u poslednjih šest godina rastao po prosečnoj stopi od 5,3 odsto, privreda Srbije u prošloj godini dostigla tek oko 53 odsto dohotka koji je ostvarivala 1989. godine. Prema tvrdnjama ekonomista, to znači da bi bez priliva stranih investicija, privredi bilo potrebno 25 do 30 godina da dostigne nivo od pre dve decenije, odnosno Srbija kaska za razvijenim zemljama pet do šest tehnoloških godina. Za stabilan i održiv rast ekonomije kojim bi se u narednih nekoliko godina dostigao nivo srednje razvijenih zemalja, neophodan je kontinuirani priliv od dve do tri milijarde stranih grinfild ulaganja, ocenjuju ekonomisti, a jedan od zaključaka skupa jeste da je, nakon izvršenih promena poslednjih godina, sada pravi trenutak da Srbija preispita svoju strategiju privlačenja stranih investicija.
Najveći priliv stranih direktnih investicija (oko 59 odsto) ostvaren je u razvijenim zemljama, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Kini. U zemlje u razvoju uloženo je 334 milijarde dolara, ili 30 odsto svetskog investicionog kapitala, dok su u privrede nerazvijenih zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike strani investitori usmerili oko sedam odsto kapitala. Zemlje u tranziciji, u koje se ubrajaju države jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, sa ulaganjima od 40 milijardi dolara, dobile su četiri odsto investicionog kolača. Najviše grinfild investicija, gotovo tri četvrtine, realizovano je u Ruskoj Federaciji, Ukrajini i Rumuniji.
Skup posvećen svetskim i regionalnim trendovima grinfild investicija, koji su organizovali Savet stranih investitora, Multilateralna agencija za garancije investicija Svetske banke i Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), okupio je oko stotinak domaćih i stranih učesnika.