Potrošači u zamci sopstvene procene

Jedna od najinteresantnijih stavki u novom tarifnom sistemu koji na snagu stupa 1. aprila, a izradila ga je republička Agencija za energetiku, jeste uvođenje takozvane niže i više snage opterećenja elektrosistema, od čega će zavisiti visina računa za utrošenu struju. Novi tarifni sistem daje mogućnosti potrošačima da se do 30. juna sledeće godine izjasne da li će plaćati veću snagu ne odričući se navike uključivanja svih aparata u istom trenutku ili će zatražiti manju snagu i tako kućne uređaje uključivati selektivno, što znači racionalniju potrošnju struje. U ovom trenutku ne postoji razlika između tzv. „rasipnih“ i „štedljivih“ potrošača pa su sada svi plaćali istu nadoknadu. U Agenciji za energetiku objašnjavaju da je snaga električne energije u stvari snaga koja je potrebna za rad električnih uređaja i da se svakom potrošaču, prilikom priključenja, odobrava snaga kojom može da optereti sistem. Dosad je za trofazni priključak elektrodistribucija odobravala snagu od fiksnih 17,25 kilovatsati, a za monofazni snagu od 5,75 kilovatsati. Prema novom tarifnom sistemu, građani će plaćati stvarnu snagu koju koriste, a imaće mogućnost da sami odrede kolika im je snaga potrebna. U slučaju da budu loši „matematičari“ i potroše više nego što su planirali računi će im u tom slučaju biti veći. U Agenciji tvrde da je suština uvođenja ove novine da građani paze kad, šta i koliko uključuju od kućnih uređaja.

Francuski model

Rešenje o različitim „paketima“ snage opterećenja elektrosistema koje predviđa novi tarifni sistem nije neki specifičan model prilagođen našim pre svega, tehničkim mogućnostima. Takav model već se primenjuje u razvijenim zemljama, konkretno u Francuskoj. Novina koju uvode kolege iz Agencije za energetiku nije sporna i predstavlja savremeno rešenje koje za cilj ima smanjenje opterećenja elektrosistema. Jedino se postavlja pitanje da li naša elektrodistribucija ima tehničke mogućnosti za merenje snage opterećenja elektrosistema, odnosno da kontroliše da li je potrošač koristio više snage nego što je dogovorio sa elektrodistribucijom – kaže za Danas Slobodan Ružić, direktor preduzeća Enerdži sejving grup i bivši zamenik ministra energetike Srbije.

Ukoliko se, recimo, bojler i peć uključuju samo noću i retko se uključuje rerna i sve četiri ringle odjednom, potrošači će moći da sa elektrodistribucijom dogovore i nižu odobrenu snagu od 17,25 kilovat sati. Potrošači će biti dužni da fiksno plaćaju snagu koju dogovore sa elektrodistribucijom, bez obzira na to da li su je koristili ili nisu. To praktično znači da ukoliko se neko odluči za snagu od, recimo, 20 kilovat sati, a tokom meseca potroši manje on neće moći da plati manji račun za struju.Sa druge strane u slučaju da domaćinstvo potroši više od ugovorenih 20 kilovat sati, osim što će plaćati veći račun, suočiće se i sa opasnošću od iskakanja osigurača i paljenja instalacija – upozoravaju u Agenciji za energetiku.
I mada se do 1. aprila neće znati kolika će biti nova cena električne energije, u Agenciji su pošli od primera da jedan kilovat sat košta 50 dinara i izračunali da bi u tom slučaju domaćinstvo koje bude trošilo šest kilovat sati snage mesečno moglo da uštedi oko 250 dinara, dok će na godišnjem nivou ta ušteda iznositi oko 3.000 dinara.
Novi tarifni sistem zadržava tri zone potrošnje- zelenu do 350 kilovata, plavu od 350 do 1.600 kilovatsati i crvenu – više od 1.600 kilovat sati. Sadašnji odnos između cena ovih zona će biti malo promenjen. Takođe, u okviru svake zone postojaće i dalje jeftina i skupa struja. Zadržane su i stare kategorije kupaca – potrošnja na visokom naponu, potrošnja na srednjem naponu, potrošnja na niskom naponu, široka potrošnja i javno osvetljenje.