– Podaci sakupljeni prilikom izrade ove publikacije izuzetno su važni za izradu strateške i planske dokumentacije i mnoge koristiti vladi, akademiji, stručnoj javnosti i donatorima. Više od 2.000 ljudi je tražilo ovakav dokument, čak smo uradili i verziju na engleskom jeziku. U krugu poslovnih ljudi postoji veliko interesovanje za podatke o tome šta se postiglo ulaganjem, šta se promenilo u poslovnoj infrastrukturi i u kom se pravcu ide, pozitivnom ili negativnom, te šta treba dalje da urade – navodi Mijačić.

On je objasnio svaku od kategorija o kojima se u publikaciji govori, pa je, na primer, kod poslovnih inkubatora problem njihova neodrživost, jer oni nisu napravljeni na osnovu nekih analiza, već sredstvima donatora ili ulaganjem Nacionalnog investicionog plana. Oni sada imaju zgrade zgrade, s kojima ne znaju šta da rade. Zato je potrebno ulaganje u ljudske kapacitete, odnosno u usluge inkubatora koje nisu vezane za smeštaj, kaže Mijačić.

– Kada je reč o klasterima, potrebno je naći zajednički sadržalac između članica i klaster menadžera, jer se te asocijacije često osnivaju zbog traženja sredstava. Ako govorimo o industrijskim zonama, njihovim radom potrebno je da upravljaju parkovi. Na primer, u grad koji ima četiri industrijske zone došli su investitori koji su napravili fabrike, ali se postavlja pitanje ko će zimi održavati puteve u tom prostoru. Taj se problem javio prošle zime kada su u mnogim zonama saobraćajnice bile zavejane, jer opštinska uprava kaže da to nije njihov posao – kaže Mijačić i dodaje da je reč i sitnim problemima koje je potrebno elegantnije rešavati.

Ocenjujući poziciju Srbije, u poređenju sa zemljama Evropske unije, on kaže da smo mi tek na početku i da neki elementi poslovne infrastrukture idu u dobrom pravcu, jer je sve veći broj uspešnih klastera i poslovnih inkubatora, ali da je potrebno još dosta rada.