Narodna banka Srbije najavila je za 5. februar novu emisiju štednih zapisa koji dospevaju 31. januara iduće godine. Ukupna nominalna vrednost emitovanih zapisa je jedna milijarda dinara, a kamatna stopa 14 odsto na godišnjem nivou. Ovo je inače šesta emisija štednih zapisa centralne banke otkako je decembra 2005. godine odlučeno da se i fizičkim licima ponudi mogućnost kupovine hartija od vrednosti koje izdaje NBS. Bio je to prvi takav dinarski proizvod koji je ponuđen na tržištu i to uz veoma stimulativnu kamatnu stopu od 25 odsto na godišnjem nivou (u tom momentu inflacija je iznosila 17,7 odsto).

Zapisi odneli pobedu nad inflacijom

Prve tri emisije štednih zapisa bile su izdate sa rokom dospeća od šest meseci ali kada se krajem avgusta prošle godine krenulo sa trećom emisijom u toj godini, rok dospeća produžen je na godinu dana, a kamata je svedena na 19 odsto na godišnjem nivou. Samo tri meseca kasnije na tržištu se pojavila četvrta emisija zapisa sa kamatom od 17 odsto. S obzirom na to da je ova serija prodata za samo sedam dana, poslednja emisija zapisa u 2006. godini emitovana je u istom mesecu i to sa kamatom od 16 odsto.

Osim toga što je na ovaj način podsticala štednju u dinarima, NBS se na taj korak odlučila i zbog potrebe da povuče višak novac sa tržišta i time smanji inflatornu tražnju. Računice su pokazale da su svi oni koji su poslušali savet guvernera i svoju ušteđevinu uložili u ove hartije od vrednosti dobro zaradili, posebno ako su tu zaradu računali u evrima.
Koliko je guverner bio u pravu kada je tvrdio da se najviše isplati štedeti u dinarima potvrdile su i poslovne banke koje su tokom protekle godine postepeno podizale kamate na dinarsku štednju. Tako, recimo, HVB banka na dinarsku štednju po viđenju daje efektivnu kamatu od dva odsto, na dolare 0,6 odsto, dok je kamata na štednju u evrima 1,2 odsto. Štednja u evrima oročena na godinu dana nosi kamatu od 4,5 odsto, kamata na dolare od 6,8 odsto, dok je dinarska štednja oročena maksimalno na šest meseci i okamaćena sa 4,9 odsto. U Rajfajzen banci kamatna stopa na dinarsku neoročenu štednju iznosi jedan odsto, a na neoročenu štednju u evrima jedan odsto. Ukoliko je, međutim, minimalni pojedinačni ulog 10.000 evra kamatna stopa je 1,6 odsto. Kamatna stopa na dinarsku oročenu štednju na 12 meseci je 15 odsto, a na deviznu oročenu štednju na 12 meseci (uz minimalni ulog od 500 evra) kamatna stopa je četiri odsto. Oročena devizna štednje koja podrazumeva minimalni pojedinačni ulog od 10.000 evra donosi kamatu od 4,6 odsto.
U Komercijalnoj banci, dinarska štednja po viđenju „okamaćena“ je za 2,5 odsto na godišnjem nivou, a ona oročena na godinu dana od 17 odsto. Kamate za devizna sredstva po viđenju zavise od valute, pri čemu najveću zaradu donosi štednja u evrima na koje se plaća kamata od 1,4 odsto na godišnjem nivou, dok je na dolarske iznose nešto manja i iznosi 1,2 odsto. Na depozite u evrima oročene na 12 meseci Komercijalna banka isplaćuje godišnju kamatu od pet odsto, dok je kamata na dolarske depozite 3,7 odsto. I u Sosijete ženeral banci različite su kamate na dinarska i devizna sredstva po viđenju. Dok se na dinare plaća kamata od tri odsto na godišnjem nivou, štednja u evrima i dolarima donosi zaradu od samo jedan odsto. Kamata na depozite oročene na godinu dana zavisi od visine uloga i valute u kojoj se štedi i kod depozita u evrima kreće se od 4,4 do pet odsto, a kod dolarskih depozita od pet do 5,3 odsto. Na dinarsku štednju (minimalno 50 hiljada dinara) oročenu na godinu dana kamatna stopa je 12,5 odsto. Ove kamate odnose se na ponudu «Moja štednja».
Očito je da dinarski ulozi donose veće kamate od deviznih, svakako veće od prošlogodišnje inflacije, što znači da su donele realnu dobit. Ukoliko ove godine bude ostvarena i nešto viša stopa inflacije od prošlogodišnje, zarada će u tom slučaju biti zagarantovana, posebno ako se novac ulaže u štedne zapise NBS. Guverner NBS Radovan Jelašić povodom najnovije emisije štednih zapisa zato objašnjava da se i sa kamatnom stopom od 14 odsto isplati ulagati novac u hartije od vrednosti centralne banke, kao i to da se mnogo više isplati štedeti u dinarima nego u devizama. « Dinarska štednja uvek pobeđuje inflaciju», tvrdi guverner i preporučuje bankama da se okrenu dinarskim depozitima kao najatraktivnijem izvoru finansiranja s obzirom na to da je obavezna rezerva na dinarske depozite samo 10 odsto, dok je kod deviznih depozita 40, odnosno 45 odsto.