Slažem se sa konstatacijom da će povećanje penzija doprineti rastu inflacije, ali je sigurno takođe da država neće dodatno štampati novac za isplatu penzija i pustiti ga u potrošnju. Specifičnost Srbije je veliki broj penzionera u odnosu na broj zaposlenih. Jer, poznato je da je za izdržavanje jednog penzionera potrebno 3,5 zaposlenih, koji redovno primaju plate, a prema statističkim podacima u Srbiji sada oko dva miliona zaposlenih izdržava 1,6 miliona penzionera – kaže Zoran Popov, saradnik Ekonomskog instituta.
Slažem se sa konstatacijom da će povećanje penzija doprineti rastu inflacije, ali je sigurno takođe da država neće dodatno štampati novac za isplatu penzija i pustiti ga u potrošnju. Specifičnost Srbije je veliki broj penzionera u odnosu na broj zaposlenih. Jer, poznato je da je za izdržavanje jednog penzionera potrebno 3,5 zaposlenih, koji redovno primaju plate, a prema statističkim podacima u Srbiji sada oko dva miliona zaposlenih izdržava 1,6 miliona penzionera – kaže Zoran Popov, saradnik Ekonomskog instituta. Sudeći prema izjavi Jovana Krkobabića, potpredsednika republičke vlade 60 odsto penzionera prima penzije čiji iznos ne premašuje 19.000 dinara.
– Vanredno povećanje penzija nije sporno, ali taj potez traži odgovore na neka pitanja, pre svih kako obezbediti potrebna sredstva. Jedan od načina je korišćenje budžetskih rezervi, s obzirom na to da se ne može računati na naknadno uvećanje doprinosa. Sledeća mogućnost je da država zaposlenima u javnim preduzećima smanji zarade i „višak“ prebaci u penzijski fond. Ipak, treba podsetiti da će penzioneri prvu isplatu uvećane penzije primiti tek u novembru, što znači da do kraja godine treba obezbediti sredstva samo za isplatu dve penzije – kaže Popov. Na pitanje da li je linearno povećanje dobar sistem, imajući u vidu veliki raspon između minimalnih i maksimalnih penzija, naš sagovornik podseća da je kad je reč o malim penzijama značajan broj penzionera to pravo ostvario sa stažom koji nije duži od 15 godina. “ Na drugoj strani su penzioneri koji su odradili ceo radni staž od 40 godina (za muškarce) i sada bi im, prema nekim mišljenjima, trebalo umanjiti penziju i taj novac isplatiti onima koji su pravo na penziju ostvarili sa 15 ili 20 godina radnog staža. Reč je, dakle, o moralnoj dilemi,“ ističe Popov i dodaje da poslodavci zakidaju državnu kasu plaćajući doprinose na umanjene zarade.
Naš sagovornik podseća da su prilikom revizije penzijskog sistema koja je urađena 2003. godine korišćena iskustva drugih evropskih zemalja. On naglašava da ni penzijski sistemi evropskih zemalja ne funkcionišu besprekorno, ali da njihove „nedostatke „, među kojima su i izrazito niske penzije iz državnog penzijskog fonda, ispravljaju privatni penzijski fondovi. Drugi pak reformišu penzijske sisteme, povećavajući starosnu granicu za odlazak u penziju, jer je očito i da se produžio ljudski životni vek.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
