Stečaj u Srpskoj fabrici stakla nije rešio višegodišnje zavrzlame i sudbinu nekadašnjeg paraćinskog giganta, ako se izuzme stalno smanjenje broja zaposlenih.
Agonija dugo najpoznatije i najuspešnije fabrike stakla na ovom području još je jedan dokaz o, blago rečeno, inertnosti nadležnih republičkih institucija kada su Paraćin i njegovi građani u pitanju.
Poslednja informacija, aktuelna već godinama, potvrđuje da najveći problemi Fabrike proističu su nerazrešenih vlasničkih odnosa i da, sve dok se ne utvrdi i ozakoni faktičko imovinsko pravo, neće biti ključnih promena koje i zaposleni i grad priželjkuju.
Trenutno radi nešto više od 500 radnika, što je petina nekadašnjeg broja, radi Pogon ambalaže, a oprema za mašinsku proizvodnju je u fabrici, ali ne i u funkciji.
Naime, posle odlaska kontroverznog bugarskog vlasnika Cvetana Vasileva Staklara je od 2015. zvanično u rukama Kompanije CPR Impeks Petra Crnogorca, koja se inače bavi trgovinom naoružanja.
Prema informacijama CRP-a, fabrika je preuzeta sa dugom, prijavljenim i neprijavljenim potraživanjima od 95 miliona evra, „u predstečajnom stanju, sa zapuštenom proizvodnjom i potpuno izgubljenim tržištem“.
Deo nasleđenih problema je dug prema „Srbijagasu“ i EPS-u – koji se može konvertovati u državno vlasništvo, kao što je učinjeno u nekim drugim preduzećima-dužnicima. Drugi, čini se veći deo problema koji koče Staklaru, proističe iz činjenice da je od bugarske firme „Glas industri“ preuzeta direktnom kupovinom, ne na berzi, što se izazvalo spor na relaciji stari-novi vlasnik.
U Paraćinu kao rešenje agonije vide definisanje mogućeg državnog udela, a onda pronalaženje strateškog partnera po modelu „Fijata“.
No, opština nije nadležna za rešavanje tog problema, a država uprkos ranijim obećanjima ne čini ništa da se problem reši.
Što je, blago rečeno, čudno pošto su i poznati proizvođači ambalaže zainteresovani za saradnju, a staklo će, sa nadolazećom zabranom plastike, svakako biti sve značajniji proizvod.
Nastavak agonije, kao što je Danas već pisao, diktiran je i sukobom unutar nadzornog odbora Fabrike koji se formalno temelji na nerazrešenom vlasništvu, odnosno sporu o tome ko je otkupio dugove, Veksilum, koji je zatražio stečaj, ili CPR Impex.
Riplijevski zvuči da su u Nadzornom odboru visoki funkcioneri Srpske napredne stranke, ali iz dve struje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
