Procena NIS-a prst u oko Rusima

a imati samo malu prednost u transportnim troškovima, što nije bogzna šta, a imaće i rafinerije koje su u lošem stanju. Treba, takođe, podsetiti da se u već potpisanom protokolu, kao i u dokumentima koji su pripremljeni, nigde ne pominje obaveza NIS-a da plaća naftu koju vadi iz bušotina u Srbiji. I mada nisu neke velike količine, ipak je reč o nacionalnom bogatstvu koje država ne može da proda, jer Gasprom kupuje preduzeće, a ne prirodne resurse – ocenjuje u razgovoru za Ekonometar ekonomista Boško Bijatović.
Komentarišući novo procenjivanje vrednosti NIS-a, Mijatović ističe da tu ima nejasnih stvari i da se izgleda pošlo od toga da bi nova procena na neki način trebalo da zameni tender, što je nemoguće.
– Procene nikad nisu potpuno valjane jer se zasnivaju na pretpostavkama i očekivanjima šta će se desiti u budućnosti. To dobro znam pošto sam kao konsultant radio neke procene. Da li se NIS namešta nekome drugome? Na taj deo pitanja mogao bih da odgovorim da je to moguće, mada, ako je tako, ne razumem logiku od koje se polazi. Sa Rusima se simultano pregovara o nekoliko stvari, pa ispada kao da u našoj vladi ne postoji svest o tome. Na primer, s Fijatom se sklapa ugovor, između ostalog, i zbog izvoza na rusko tržište, a istovremeno se gura prst u oko Gaspromu koji je jedna od najvećih svetskih firmi u ovoj branši i ima veliku podršku Vlade Rusije – naglašava Mijatović.