U razvijenim tržišnim privredama odnosi između velikih i malih preduzeća zasnivaju se na kooperaciji i partnerstvu. Isti princip trebalo bi da važi i za agrar, gde bi i „veliki“ i „mali“ trebalo da imaju svoje mesto i u konvencionalnoj i organskoj poljoprivredi. Sa ekonomske tačke gledišta pogrešno je favorizovati jedne na štetu drugih, jer to podseća na neka ranija vremena borbe protiv kulaka, kada smo imali politiku dvostrukih standarda i ideološke ostrašćenosti – izjavio je juče Radovan Pejanović, prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na seminaru „Veliki i mali u agraru – budućnost srpske poljoprivrede“, koji je organizovala Asocijacije medija.
U razvijenim tržišnim privredama odnosi između velikih i malih preduzeća zasnivaju se na kooperaciji i partnerstvu. Isti princip trebalo bi da važi i za agrar, gde bi i „veliki“ i „mali“ trebalo da imaju svoje mesto i u konvencionalnoj i organskoj poljoprivredi. Sa ekonomske tačke gledišta pogrešno je favorizovati jedne na štetu drugih, jer to podseća na neka ranija vremena borbe protiv kulaka, kada smo imali politiku dvostrukih standarda i ideološke ostrašćenosti – izjavio je juče Radovan Pejanović, prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na seminaru „Veliki i mali u agraru – budućnost srpske poljoprivrede“, koji je organizovala Asocijacije medija.
Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, takođe tvrdi da je podela na velike i male u poljoprivredi veštački nametnuta, pa su prilikom primene Zakona o poljoprivrednom zemljištu mali poljoprivrednici bili na neki način pozvani i da otimaju zemlju od kombinata. – Jedina prava podela jeste na tržišno uspešne i neuspešne, dok su upravo povezivanje, kooperacija i klasteri uobičajeni način odnošenja „velikih“ i „malih“ u poljoprivredi svuda u svetu, na dobrovoljnoj osnovi i uz profit kao osnovni kriterijum. Kada je reč o kombinatima, postoje dva rešenja: privatizacija ili ako država u nekim slučajevima oceni da postoji širi društveni interes preobražaja u određenu vrstu javnih preduzeća – smatra Golubović.
Direktor sektora agrara MK Grupe Jaroslav Stupavski rekao je da u poslednje vreme neko pokušava, verovatno iz političkih razloga, da stvori razdor između velikih i malih, a jedino ispravno rešenje je „veliki“ plus „mali“. „Mi želimo da se o nama govori u kontekstu neke nove tehnološki supermoderne poljoprivrede u Srbiji. Već sada je organizacija proizvodnje naših velikih privatnih preduzeća u agraru na nivou Evrope, a u nekim elementima čak i iznad. Mi smo prošle godine na oko 15 hiljada hektara ostvarili prosečan prinos od 9,7 tona suvog zrna kukuruza po hektaru, a naš cilj je da dostignemo 12 tona po hektaru“, istakao je Stupavski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
