Podaci pokazuju da je u prvoj polovini 2010. ukupan profit poslovnih banaka bio 15,4 milijardi dinara, dok je u istom periodu 2009. iznosio 8,7 milijardi dinara. Od ukupno 34 banke, 12 je ostvarilo negativan rezultat u iznosu od 2,3 milijardi dinara (jedna manje nego prošle godine), dok su 22 banke imale pozitivan rezultat od 17,7 milijardi dinara. Najveće profite ostvarile su Banka Inteza, AIK, Unikredit, Rajfajzen i Komercijalna banka, kao i EFG Eurobanka, u iznosima višim od milijardu dinara. Inteza je zaradila nešto manje od četiri milijarde dinara, dok je prema odnosu profita i bilansne aktive, AIK banka najprofitabilnija u bankarskom sektoru. Najveće gubitke u prvoj polovini 2010. godine ostvarile su Alfa i OTP banka, Kredi agrikol, Vojvođanska, Marfin i Srpska banka. Te banke su imale gubitke od 100 do 540 miliona dinara.

U odnosu na poslovanje u prvih šest meseci 2009. godine, Privredna banka Pančevo i Alfa banka su ostvarile najveći napredak unapređujući svoj rezultat za dve odnosno 1,3 milijarde dinara. Vojvođanska, OTP, Rajfajzen, Hipo Alpe Adrija i Prokredit banka ostvarile su značajnije pogoršanje rezultata smanjujući svoje profite ili povećavajući gubitke od 410 do 870 miliona dinara.

„Kao što je poređenjem postignutih rezultata banaka u 2008. i 2009. godini bilo očito da je svetska ekonomska kriza ostavila jak pečat na njihovo poslovanje, sada se poređenjem rezultata u prvoj polovini 2009. i 2010. godine može jasno potvrditi da su najgori deo krize poslovne banke u Srbiji ostavile iza sebe. Ostvareni rezultati još uvek nisu dostigli nivo iz 2008. godine, ali su na dobrom putu da do kraja godine možda čak i nadmaše te rezultate“, zaključuju analitičari portala Kamatica.

Oni navode da ono što bi trebalo da zadrži menadžment poslovnih banaka na oprezu jeste činjenica da su na pozitivno poslovanje banaka značajno uticale mere Narodne banke i Vlade Srbije, kako u pogledu relaksiranja uslova kreditiranja stanovništva i privrede, tako i kroz programe subvencionisanja kredita od strane države. „Trebalo bi imati u vidu da će ponovnim usponom privrede ove mere postepeno biti ukidane što će otežavati bankama uslove poslovanja, a time usporiti ostvarenje pozitivnih poslovnih rezultata“, podsećaju analitičari Kamatice.