Proizvođači vina krče put ka kineskom tržištu

U prvih deset meseci ove godine, vrednost robne razmene između Srbije i Kine ostvarena za deset meseci dostigla je iznos od 900 miliona dolara, a procenjuje se da će do kraja godine premašiti milijardu dolara. Prema tim pokazateljima, Kina je peti spoljnotrgovinski partner Srbije, ali, problem je što se najveći deo tog iznosa odnosi na uvoz kineske robe, dok je izvoz iz Srbije simboličan i iznosi samo 3,6 miliona dolara. To je malo, i sa obe strane se čine napori da saradnja postane ravnomernija i da se na kineskom tržištu promoviše srpski proizvod. Nedavno su vlade dve zemlje potpisale i Memorandum o razumevanju koji bi trebalo da olakša ekonomsku saradnju. Takođe, kineska ambasada u Beogradu je, preko Privredne komore Srbije, pozvala srpska preduzeća na Sajam privrede koji je održan prošlog meseca u Pekingu, a okupio je predstavnike firmi iz jugoistočne Evrope, Azije i Latinske Amerike. Od šest srpskih preduzeća koja su predstavila svoje proizvodne programe, prvi korak na uspostavljanju konkretne saradnje načinili su proizvođači vina – izjavio je za Danas prvi sekretar Ambasade Narodne Republike Kine u Beogradu, Jang Čunmin.

Tehnička roba dominira u strukturi uvoza

– U strukturi uvoza iz Kine, na prvom mestu nalazi se tehnička i elektronska roba, tekstil i obuća su na drugom a roba široke potrošnje na trećem mestu. Treba imati u vidu da su standard i kupovna moć stanovništva u Srbiji na niskom nivou, pa kineska roba koja je jeftinija u odnosu na druge proizvođače lako pronalazi put do potrošača. Nisu u pravu oni koji tvrde da je to posledica sive ekonomije – ističe Jan Čunmin, prvi sekretar Ambasade narodne Republike Kine u Beogradu.

Naš sagovornik kaže da se za razliku od privrede bivše Jugoslavije, koja je bila uređena i relativno razvijena, proizvođači u Srbiji suočavaju sa nedovoljnom količinom robe koju imaju da ponude inostranom tržištu.
– Još nismo pronašli robu koja se proizvodi u dovoljnim količinama da bi mogla da zadovolji potrebe na tržišta Kine. Ali, verujemo da šansa postoji, posebno u poljoprivredi, u proizvodnji pšenice, dok je u industriji potrebno mnogo toga uraditi kako bi proizvodnja postala masovna. Kineski privrednici zainteresovani su i za ulaganja u modernizaciji proizvoda u nekoliko srpskih fabrika, neke ideje i projekti već su uobličeni, a u toku su i pregovori o realizaciji konkretnih investicija. Razmatraju se i mogućnosti zajedničkog nastupa u trećim zemljama, a početkom januara u Pekingu će boraviti delegacija koju će predvoditi zamenik direktora Agencije za privatizaciju, a tema razgovora biće privatizacija Fabrike automobila Zastava – ističe Čunmin.
On podseća da je jedna grupa kineskih poljoprivrednih stručnjaka realizovala prvu grinfild investiciju u leskovačkom kraju, gde je po posebnoj metodologiji organizovana proizvodnja ranog povrća a istovremeno je uspostavljena i uspešna saradnja sa domaćim proizvođačima.