Foto: Lj. B.

Stihove Beogradskog sindikata, potom Balaševića i Haustora presecali su zvižduci, povici i pokatkad uznemirujući zvuk sirene za uzbunu. Tu su, čekajući da im se neko obrati, već peti dan zaredom. Saša Dimić, koji je ovde kako kaže po ceo dan tvrdi da će se nastaviti dok ih neko ne primi i ne ispuni njihove zahteve koje su Vladi predali još prošle nedelje.

– Sedam ili osam godina traju sudski procesi intezivno, krenu u jednom pravcu, a onda sud zaokrene u drugom. Jedno vreme se usvajaju, a onda krenu pritisci, banke se uspaniče i intervenišu i onda ponovo dolazi do otvaranja već završenih procesa – priča Dimić.

On kaže da je prema nekim poslednjim procenama ostalo još 16.500 kredita u „švajcarcima“, da je svega 10 do 20 odsto predmeta rešeno u korist građana, i da većina čeka rešenje, odnosno odluku Kasacionog suda.

Desno od ulaza u Sud je nekoliko rasklopivih kreveta. Na jednom od njih leži stariji čovek sa natpisom oko vrata „Bolje grob nego rob“. Samo glava mu je pod malim šatorom. Nedaleko od njega sa suprugom je i penzionerka iz Zemuna, koja nam priča da je kredit od 1,2 miliona dinara za renoviranje stare kuće podigla 2006, kada je još radila. Tek što smo završili razgovor, starijem čoveku na krevetu pozlilo je. Pojavila su se kola Hitne pomoći i dvoje bolničara ga je odvelo.

– On je profesor Ekonomskog fakulteta. Juče smo ga upoznali. Kažu ljudi da nije jeo od četvrtka – dobacila nam je penzionerka iz Zemuna.

Opširnije u štampanom izdanju.

Povezani tekstovi