Iako nam do okončanja ovog izdanja iz Ministarstva rudarstva i energetike nije stigla potvrda da je to zaista tako, prema našim informacijama radi se o kompanijama iz Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Belgije koje su veoma zainteresovane da ulože u taj, inače unosni biznis. Naime, svi zainteresovani za izgradnju OIE u Srbiji mogu da računaju na podsticajne mere, prema kojima je EPS u obavezi da od tih proizvođača struju otkupljuje po daleko višim cenama od onih po kojima sam EPS proizvodi i prodaje struju na tržištu. Zbog toga su računi potrošača u Srbiji veći, jer EPS već sada kupuje struju od nekih proizvođača OIE.

Međutim, niko od onih koji bi da grade velike OIE u Srbiji, prvenstveno vetroelektrane, dosad nije počeo sa izgradnjom. U početku su bile problem građevinske i druge potrebne dozvole, a posle toga je začkoljica postala nedostatak novca. Naime, da bi se izgradio jedan vetropark potrebno je od 100 do 200 miliona evra te su investitori prinuđeni da uzmu kredite. Banke pak nisu spremne tako lako da daju novac ako nemaju garancije da će se investicija u Srbiji koja se još uvek smatra nesigurnom zemljom za poslovanje povratiti, što bi garantovalo i izmirenje kredita. U međuvremenu, tačnije rečeno prošle godine Vlada Srbije je donela Uredbu o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije. Te mere treba da budu garant investitorima da će uspeti da ostvare profit i da vrate dobijene pozajmice. To je i uzrokovalo da nekoliko kompanija ubrza pripreme za izgradnju vetroparkova u Srbiji. Dodatna pogodnost koju je Vlada Srbije omogućila investitorima u OIE su garancija da je EPS obavezan da od povlašćenog proizvođača kupi i viškove struje u visini od 35 odsto podsticajne otkupne cene. Uz to, i pojam „više sile“ je proširen navođenjem novih događaja poput vanrednog stanja, terorizma, revolucije itd. U slučaju da nastupi „viša sila“ povlašćeni proizvođači nisu dužni da izmiruju svoje ugovorne obaveze sve dok takvo stanje ne prestane.

Slobodan Ružić, nekadašnji pomoćnik ministra energetike kaže da su podsticajne mere koje je Vlada Srbije donela prošle godine dobre i korisne i da će omogućiti skoru izgradnju vetroparkova u našoj zemlji.

– Mi u ovom trenutku imamo dve ili tri već izgrađene vetro-turbine međutim njihova snaga je mala i ne prelazi deset megavata. Nakon što je država dala dodatne garancije investitorima, stvorila se realna mogućnost da izgradnja bar jednog velikog vetroparka počne od jeseni i da do kraja sledeće godine imamo u potpunosti izgrađeno i na distributivnu mrežu priključeno jedno takvo postrojenje snage 100 do 150 megavata. To bi bilo višestruko značajno za Srbiju. Pod brojem jedan povećala bi se proizvodnja OIE, a mi smo na tom planu preuzeli neke obaveze prema Energetskoj zajednici, povećala bi se ukupna količina proizvedene struje u zemlji a i zaradila bi domaća građevinska operativa angažovana na poslu izgradnje vetroparka – objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane, Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, smatra da su uslovi koje zahtevaju investitori u vetroparkove nepovoljni za potrošače u Srbiji te da bi država trebalo da se orijentiše na druge OIE, a ako već hoće da gradi vetroparkove trebalo bi to da omogući prvenstveno Elektroprivredi Srbije.

– Nemačka je svojevremeno forsirala izgradnju vetroparkova i elektroenergetska kompanija RWE ima obavezu da otkupljuje daleko skuplju struju iz tih objekata nego što je ona koju sama proizvodi. Šta više u obavezi je da prvo otkupi tu struju pa tek kad nje nestane da na tržište plasira svoju. To je toj kompaniji stvorilo velike gubitke. Ista situacija veoma lako može da se desi i EPS-u, a najveći gubitnici bi bili potrošači u Srbiji koji bi bili prinuđeni da plaćaju veću cenu električne energije – navodi Vuletić.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da se osloni na OIE iz peleti, drva i poljoprivrednog otpada jer ih u našoj zemlji ima u izobilju.

– Vetar kao OIE je prilično diskutabilan. Ako ima vetra ima i struje, a ako ga nema proizvodnja staje. Kompanije iz inostranstva žele da koriste naše resurse i zahtevaju razne povlastice kako bi došle do kapitala. To nije u našem interesu. Ako već Srbija želi da gradi vetroparkove neka to omogući EPS-u. Da bi se to i realizovalo na adekvatan način potrebno je postaviti sposobne ljude i u Ministarstvu energetike i EPS-u i tada bi rezultati bili daleko bolji nego što je sada slučaj – kaže Vuletić.

Inače, Srbija je preuzela obavezu da proizvodnju struje iz OIE sa 21,2 odsto koliko je iznosila 2009. godine podigne na 27 odsto 2020. godine. 

Bez komentara

Kontaktirali smo juče i kompaniju Kontinental vind koja je svojevremeno najavljivala da je spremna da izgradi vetropark u Srbiji. Rečeno nam je da oni više ne posluju u toj oblasti, to jest da se sada bave drugim biznisom a da je u tom sektoru ostala kompanija koja se izdvojila iz njihovih redova a zove se Tesla vind. U toj kompaniji nisu hteli da bilo šta komentarišu za medije ni ne saslušavši kako glasi naše konkretno pitanje.

Molimo da ovo polje ostavite prazno

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Hvala što ste se prijavili na nuzleter.

Povezani tekstovi:

Nasin helikopter Indženuiti se sprema za prvi let na Marsu

18.04.2021.

Tehnologije

Tiodorović: Vakcinacija dece protiv korona virusa možda do kraja godine

17.04.2021.

Društvo

Bendžamin Frenklin: Prvi Amerikanac

17.04.2021.

Život