Pšenica lošeg kvaliteta, izvoz pao pet puta 1Foto: EPA-EFE/ TANNEN MAURY

„Bolje bi bilo da je bilo snega, ali nije ga bilo i zato je najveći problem sa manjkom vlage jer ništa ne može da nadoknadi nedostatak snežnog pokrivača“, kaže za Danas agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

S druge strane za jesenje useve je dobro, kako kaže, to što nije bilo izmrzavanja jer nije bilo jakih mrazeva, što je bitno naročito za pšenicu. Problem sa nedostatkom vlage mogao bi da zadesi i prolećne useve, koji se mahom seju tokom aprila poput kukuruza, soje, suncokreta, ali za njih, smatra naš sagovornik, ima još vremena.

Do početka setve prolećnih useva ima još nekih mesec do mesec i po i do tada, ističe, dosta toga može da se desi.

„Da bismo imali dobru godinu neophodan je bar prosečan nivo padavina, a najvažnije bi bilo da to bude u maju. Ono što se već sada zna jeste da je setveni gubitnik ove sezone suncokret jer će prinos pasti na ispod 200.000 tona“, napominje Galetin. On kaže da su se već sada, pre nego što je i posejan, pojavili kupci koji nude 300 evra po toni suncokreta što je veća cena od prošlogodišnje.

Iako je sve trenutno na nivou pretpostavke, kako kaže Galetin, tržišne procene su da će cene gotovo svih ratarskih kultura biti bolje, odnosno više u odnosu na prošlu godinu, izuzev pšenice.

Za to, međutim, nije kriva vremenska prognoza, već niz drugih problema koji u Srbiji godinama imamo sa pšenicom.

„Kod pšenice je problem što se ne koristi kvalitetno seme niti se primenjuje pravilna agrotehnika. Zbog toga dolazimo do ozbiljnog problema i podataka da je od jula prošle do februara ove godine za izvoz otišlo pet puta manje nego u istom periodu prethodne godine“, napominje Galetin. On kaže da je sada za izvoz i to najviše u zemlje CEFTA otišlo 170.000 tona, a da je od jula 2018. do februara 2019. izvoz iznosio nekih 750.000 tona.

Prinos pšenice je svake godine na očekivanom nivou, kaže Galetin, ali napominje da je prošlo vreme kada se merilo na tone i kilograme već da sada svako ko želi da bude konkurentan mora da vodi računa o kvalitetu.

Da je pšenica lošeg kvaliteta potvrđuje i analitičar Branislav Gulan.

„Samo 40 odsto pšenice koje se poseje je dobrog kvaliteta, 60 odsto nije, to je tzv. „tavanka“, onu koju proizvođači čuvaju na tavanu do naredne sezone. Svake godine imamo prinos od oko 2,5 miliona tona sa 570.000 hektara, ali je kvalitet loš“, ističe Gulan.

On napominje da je država dozvolila uvoz i da sada imamo situaciju da Mađari kupuju od nas kvalitetno seme i posle nam prodaju kvalitetnu pšenicu od našeg semena.

„To je do našeg mentaliteta i navika. Setva treba da se završi najkasnije do 25. oktobra, a kod nas se pšenica sejala do decembra. Sve to utiče. Nama je na mesečnom nivou potrebno 120.000 tona ili na godišnjem nekih 1,5 miliona tona da podmirimo sve potrebe, što znači da imamo dosta viška, ali uvozimo jer je problem u kvalitetu“, naglašava Branislav Gulan.

Blaga zima, ističe on, neće mnogo uticati na rod ove godine ukoliko ne bude mraza tokom proleća. Veće posledice ne očekuje ni u slučaju voća i povrća. Prošle godine, kako kaže, voća je rodilo nekih 1,250 tona, a očekivanja su da će i ove sezone biti na tom nivou.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.