Putarina prema aršinima koncesionara

Za domaće autobuse putarina bi koštala 9,2 dinara, a za strane 16 dinara po kilometru, dok bi domaći teški kamioni plaćali 18,4 dinara po kilometru i inostrani 30,79 dinara. Dalje se pojašnjava da će iznosi putarine biti s vremena na vreme povećavani u skladu sa porastom inflacije, koja će biti merena indeksom potrošačkih cena. Putarina će biti povećavana svake godine za iznos inflacije ili u trenutku kada se indeks potrošačkih cena poveća za tri odsto. Iako je ta formula prihvaćena i od strane države, ipak bi za povećanje putarine bilo potrebno formalno odobrenje Vlade. U aneksu se ostavlja mogućnost i za povremeno vanredno (izuzetno) povećanje putarine. U obzir je uzeta pretpostavka da će iznosi putarine za domaća vozila biti postepeno povećavani sa približavanjem države članstvu u Evropskoj uniji, kako bi dostigli cenu putarine za inostrana vozila. Osim ovog slučaja, u aneksu se navodi da bi moglo biti još posebnih okolnosti za povećanje putarine. Prva takva okolnost bio bi rast bruto domaćeg proizvoda po stanovniku. U tekstu se navodi da bi se sa promenom BDP javila mogućnost plaćanja većih putarina.

Kako je Srbija do sada svake godine beležila značajne stope rasta BDP po glavi stanovnika, to bi verovatno značilo i mnogo veće poskupljenje putarine nego da se samo usklađuje s inflacijom. U ovom slučaju data je i precizna formula za računanje putarine koja bi bila dobijena množenjem tarife po kilometru za određenu vrstu vozila, dužine deonice, rasta inflacije i rasta BDP. Kao drugi mogući razlog za vanredno povećanje putarine navedena je i jedna široka formulacija kao što su ekonomske i političke promene u regionu i kretanja prema pristupanju EU. Postavlja se pitanje da li bi stupanje na snagu SSP, dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU i ulazak na belu šengen listu bili opravdanje koncesionaru da zatraži novo povećanje putarine.

Iako se očekivalo da bi se u skrivenom aneksu V mogli naći podaci iz saobraćajnih studija koji bi pokazali koliko je isplativa izgradnja ovog autoputa, pokazalo se da je u tom delu ugovora samo predviđen način na koji će biti izrađene saobraćajne studije ukoliko za to bude bilo potrebe s obzirom na to da su koncesionaru dati podaci o protoku saobraćaja iz 2006. godine. Ipak, ovaj aneks važan je i zbog iznosa putarina jer bi nova studija omogućila utvrđivanje optimalnih cena. Osim podataka o protoku vozila, vrsti vozila, nacionalnosti, popunjenosti, polazištu i odredištu, robi koju prevoze, svrsi putovanja, bila bi praćena i veza između rasta BDP u Srbiji i povećanja saobraćaja i na osnovu toga mogle bi da se naprave pretpostavke o daljem ekonomskom rastu, rastu saobraćaja, kao i tarifama putarine. U aneksu XI našao se ugovor između kompanija FCC i Alpine o formiranju zajedničkog preduzeća, a aneks IV sadrži objašnjenja o finansijskom planu. U tom delu navodi se da se koristi tradicionalna, namenska (tzv. ring fens) finansijska struktura projekta koja se zasniva na uspostavljanju preduzeća za posebne namene. U svetu ova struktura najčešće se primenjuje da bi se prenela imovina sa matične firme na posebno preduzeće kako bi se zaštitila od neočekivanih restrikcija, poreskih nameta ili specifičnih zakona matične zemlje investitora. U aneksu IV navodi se da će koncesiono preduzeće zaključiti ugovore o zajmovima sa bankama, a ostavljena je mogućnost i da država zaključuje takve ugovore.

Na kraju, u aneksu III naveden je plan izgradnje autoputa. Podaci pokazuju da je koncesija trebalo da traje 300,2 meseca (od 31. marta 2008. do 31. marta 2033. godine). Koncesionaru je dat rok od godinu dana da izradi glavni projekat (od 2. aprila 2007. do 31. marta 2008). Planom je bilo predviđeno da deo od Horgoša do Novog Sada u dužini od 106,88 kilometara bude izgrađen od aprila 2008. do kraja avgusta 2010. Potom bi do 1. novembra 2011. bio završen deo od Ostružnice do Ljiga, pa od Ljiga do Preljine (do 29. juna 2012). Poslednji bi bio izgrađen deo od Preljine do Požege (do 31. decembra 2012). Nakon toga koncesionar bi upravljao i održavao 322 kilometra puta, a naplatu bi vršio na četiri glavna mesta (Horgoš, Novi Banovci, Ostružnica i Požega) i na 24 bočna ulaza na autoput po sistemu zatvorenog puta.

Dulić: Vlada finansira autoput Horgoš – Novi Sad

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić izjavio je juče da će Vlada Srbije finansirati izgradnju dela autoputa od Horgoša do Novog Sada i da su u budžetu za 2009. predviđena sredstva za to. Dulić je novinarima u Privrednoj komori kazao da će sredstva za druga dva kraka Koridora 10 od Niša do bugarske granice i od Leskovca do granice sa Makedonijom biti obezbeđenja iz kreditnih linija koje su dogovorene sa međunarodnim finansijskim institucijama. Prema ranije objavljenim procenama, izgradnja dela autoputa kroz Vojvodinu, od Hogroša do Novog Sada, koštala bi oko 250 miliona evra, a radovi bi trebalo da traju od 15 do 18 meseci. Beta

Prekršene ugovorne obaveze

„Ugovor o koncesiji raskinut zato što je Vlada Srbije kršila ugovorne obaveze“, saopštio je juče koncesionar. I mada u saopštenju preduzeća Sever-Jug autoput, koje su osnovale kompanije Alpina i Por, nije precizirano o kojim obavezama je reč, negira se tvrdnja predstavnika Vlade da ugovor o koncesiji ne može da bude raskinut jer nije ni stupio na snagu. „Znatni delovi ugovora o koncesiji između Vlade i koncesionara stupili su na snagu odmah nakon potpisivanja ugovora“, navodi se u saopštenju i podseća da je koncesionar izvršio određeni broj obaveza poput dostavljanja garancije i naknade troškova za eksproprijaciju zemljišta uz autoput, a da je ispunjavanje ostalih zavisilo od uslova koji do sada nisu ispunjeni.