Putevi kapitala izgubljeni u lavirintu povezanih firmi

MPC propertis je, međutim, izbrisan iz registra krajem decembra prošle godine, iako se na sajtu Agencije za privredne registre još uvek vodi kao članica MPC grupe. Ali, da li je ta firma bila investitor teško je zaključiti, jer je rečo preduzeću registrovanom za računovodstvene, knjigovodstvene i savetodavne poslove. Postoji još jedan MPC propertis, koji uz taj naziv ima i dodatak internešnel, koji je „živa“ kompanija a vodi se kao predstavništvo stranog pravnog lica, što znači da nema pravo da sklapa poslove. Taj MPC je osnivač(sa stopostotnim ulogom) firme Siti ril estejt, koja je registrovana za promet nekretninama i za građevinske radove, i čiji je osnivački kapital 4.880 evra. Ta firma je prošle godine, ostvarila profit od 70 miliona dinara.

U sastavu MPC grupe, čiji je predsednik Petar Matić, posluje ukupno 11 preduzeća, ali je sa nekoliko izuzetaka, rečo firmama koje su ili u likvidaciji (npr. Kozmolino, Ris komerc internešnel) ili su brisane iz registra (Imobajl i MPC propertis). Neke od njih posluju sa gubitkom, odnosno imaju simboličan dobitak. Izuzetak su, uz većpomenuti Siti ril estejt, MPC holding iksel, koji se bavi trgovinom tekstilom, zatim MPC holding enteriks, koji trguje odećom i obućom, kao i MPC holding merkata, koja posluje od 1991. godine. U sistemu su još i MPC holding, Kozmolina i MPC holding di lajn. Svima njima stopostotni ili većinski osnivačje ili MPC holding (koji je 90 odsto u vlasništvu Petra Matića) ili MPC propertis internešnel. To, međutim, nije konačan spisak firmi kojima upravlja Matić, jer ima i onih koje nisu u sastavu MPC grupe.

– U Srbiji nije usklađen sistem registrovanja i definisanje pravnog statusa inostranih firmi koje posluju na našem tržištu, zbog čega i poreznici ne mogu da evidentiraju sve obaveze koje proističu iz poslovanja tih firmi na domaćem tržištu. Srpski biznismeni zbog toga najčešće osnivaju firme u inostranstvu i najznačajniji poslovi na ovom tržištu obaljaju se upravo po tom modelu. Drugi razlog za registrovanje firmi u inostranstvu može da bude nedostatak poverenja u poslovni ambijent u Srbiji. Ipak, poreklo kapitala koje nije lako dokazati, najčešći je motiv domaćih tajkuna da posluju preko inostranih kompanija – kaže za Danas konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević.

Prisustvo stranih firmi koje osnivaju naši građani u inostranstvu najčešće je u građevinskoj industriji i poslovima sa nekretninama. One se obično udružuju u sisteme sa nizom raznorodnih domaćih preduzeća istog vlasnika ili povezanih lica, i tako dobijajući status multinacionalnih kompanija, grade mogućnost da planiraju poreske obaveze i da ih prijavljuju u onim državama gde je to po njih najpovoljnije. To se maksimalno koristi, ali takvi sistemi ćesto se grade i da bi se prikrili novčani tokovi i trasferi koji bi mogli, eventualno, da privuku poažnju poreznika. To se obično čini preko of šor kompanija, koje postoje u svetu ali se njihovo prisustvo u ekonomiji jedne zemlje meri promilima. U razvijenim zemljama, of šor kompanije obično služe za poslovanje sa zemljama Bliskog istoka ili sličnih ekonomskih destinacija, jer njihovi vlasnici koriste pogodnosti što one ne vode knjigovodstvo a poreze plaćaju paušalno. To je dobar način da se prikriju neki sumnjivi novčani transferi. Možda bi tu trebalo potražiti odgovor na pitanje zbog čega je u procesu privatizacije učestvovalo više od 80 odsto firmi koje su osnovane u inostranstvu.

Anketni odbor za „Ušće“ nepotreban

Šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija istakla je juče da bi na osnovu dokumentacije predate MUP-u trebalo proceniti da li postoje osnove da tužilaštvo preduzme dalje korake. Prema njenim rečima, anketni odbor je poslednja instanca koja bi trebalo da se bavi pitanjem za koje nadležne institucije nisu bile sposobne, a utoliko pre što iskustvo pokazuje da dosadašnji anektni odbori nisu bili efikasni u razrešenju pitanja zbog kojih su bili formirani.