Racionalizacija se svela na penzionisanje

Sakrivena iza dobrih rezultata u naplati poreza i smanjenja budžetskog deficita, reforma javne uprave i smanjenje broja zaposlenih sveli su se na zabranu novog zapošljavanja i odlaske u penziju. Kao rezultat, drugu godinu za redom deo budžeta namenjen za otpremnine će ostati nepotrošen. Istovremeno obećanja MMF-u o otpuštanjima se prebacuju u naredne godine, mada deluje da predstavnike fonda ne potresa previše to što se ništa ne dešava sa racionalizacijom sve dok mogu da prikažu ukupne pozitivne brojke u izveštajima.

Prvobitno obećanje Vlade MMF-u krajem 2014. godine bilo je da će u naredne tri godine, od 2015. zaključno sa 2017. godinom državnu službu napustiti ukupno 75.000 ljudi, odnosno oko 15 odsto zaposlenih u javnom sektoru.

Nakon skoro dve godine programa, odnosno od kraja 2014. do oktobra 2016. godine javni sektor je napustilo 22.000 ljudi prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, odnosno 18.000 do 19.000 ljudi prema proračunima Fiskalnog saveta. To je brojka koja odgovara odlasku oko tri odsto zaposlenih u penziju svake godine. Obećanje vlasti samo za 2016. godinu koje je ukalkulisano i u budžet bilo je smanjenje od 29.000 zaposlenih. Prema Programu ekonomskih reformi za period od 2016. do 2018. godine koji je donelo Ministarstvo finansija, masa plata u javnom sektoru u 2016. godini je trebalo da bude manja za tri odsto u odnosu na 2015, a u 2017. godini predviđeno je smanjenje broja zaposlenih za još pet odsto, odnosno 25.000 ljudi. Prema računici Fiskalnog saveta ukupni državni rashodi za zaposlene rastu umesto da se smanjuju, pa će na kraju 2016. verovatno biti za oko jedan odsto veći u odnosu na 2015. godinu, što znači da će da će za plate biti isplaćeno tri do četiri milijarde dinara više nego što je planirano. S druge strane, budžet za otpremnine skoro nije ni načet, pa će njegovim netrošenjem biti “ušteđeno” skoro 15 milijardi dinara. Da li će se odustati od planova o otpuštanjima u narednoj godini, što je sasvim izvesno, znaće se kada bude objavljen predlog zakona o budžetu za sledeću godinu.

Kako se navodi u izveštaju Fiskalnog saveta “detaljnija analiza strukture izvršenih javnih rashoda od početka godine otkriva da nema vidljivih pomaka u sprovođenju reformskih mera za smanjenje rashoda u srednjem roku”.

Razlog za skepticizam je i što se racionalizacija sprovodi stihijski bez sistematizacija ili planova za pojedine institucije ili sektore. Prema rečima Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, bitno je da se urade studije po sektorima, za zdravstvo, prosvetu… da se vidi koga treba otpustiti.

– U ovu priču ušlo se bez analiza i sistematizacija. To je obećano da će se uraditi za 2016. godinu, ali evo pri kraju smo godine, ali ih još nema – kaže Vučković dodajući da će plan o smanjenju zaposlenih za 75.000 verovatno biti napušten, što je i dobro jer bi bez sistematskog pristupa mogao biti ugrožen kvalitet javnih usluga.

Mimo javne uprave otpuštanja sleduju i zaposlene u javnim preduzećima. Tu su na udaru pre svega veliki sistemi Elektroprivreda Srbije i tri nova preduzeća nastala iz Železnica Srbije. Prema planovima sistematizacije EPS bi do kraja prvog kvartala sledeće godine trebalo da ima 2.300 zaposlenih manje, od čega najveći deo, oko 2.000 sa otpremninama, a 360 penzionisanjem. Kod železničara ima mnogo više viškova, čak 6.180 ljudi treba da napusti ova tri preduzeća do 2020. godine, a u ovoj godini njih oko 2.700. 

Arsić: Otići će najpotrebniji ljudi

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da će u javnim preduzećima otići deo ljudi, ali pod nepovoljnim uslovima za državu.

– Na primer, izgleda da će u EPS-u uglavnom odlaziti ljudi pred penziju sa velikim otpremninama. Još ako se radi o ljudima koji su potrebni, majstorima, a najpre će otići oni koji mogu da nađu drugi posao, umesto njih će se morati zaposliti drugi ljudi, pa će uz otpremninu to biti dvostruki trošak. Nije lako rešavati problem viška zaposlenih kad ljudi ne mogu da se zaposle lako u privatnom sektoru. To posebno važi za male sredine gde je država najveći ili čak jedini poslodavac – kaže Arsić.