Rasipništvo bez pokrića

Ni u čemu domaći i stani eksperti nisu tako jedinstveni kao kada je reč o javnoj potrošnji u Srbiji. Nema tog ekonomskog stučnjaka koji neće reći da je javna potrošnja prevelika i da zemlja koja troši gotovo polovinu svog bruto nacionalnog dohodka ne može da računa na brz završetak strukturnih promena što i je, inače, suština procesa tranzicije. Različite su istina računice o tome koliko je javne izdatke države moguće realno smanjiti s obzirom na to da su uspostvaljne neke zakonske obaveze koje preko noći nije lako prekinuti. No, svi se slažu da fiskalna politika mora biti hitno promenjena. Štaviše, kada se govori o hitnosti konstituisanja nove vlade, upravo se ova oblast ocenjuje najurgentnijom i tvrdi kako svaki dan odugovlačenja direktno šteti za državi. Stručnjaci kažu da to ne znači da će i pored već objavljenjih i najavljenih poskupljenja i velikodušnih povećanja plata inflacija odmah eksplodirati, ali svi bez ograde upozoravaju da se posledice takvih kretanja moraju osetiti. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić tvrdi da će sledećih nekoliko nedelja biti od ključnog značaja ulogu za ekonomsku politiku.

Računice

U predlogu budžeta za 2007. godinu predviđeni su tekući rashodi od 528,3 milijarde dinara. To je za 18,3 odsto više u odnosu na tekuće rashode predviđene rebalansiranim budžetom za 2006. godinu (446,5 milijardi dinara). Evidentirani realizovani rashodi su manji od predviđenih za 10,8 milijardi dinara. Ako 2007. rast cena od 6,6 0dsto na godišnjem nivou bude ravnomerno raspoređen, to znači da će prosečne cene biti za 5,5 odsto više nego u 2006. Ako se to upotrebi kao deflator budžetskih rashoda, onda su ti rashodi u 2007. realno veći za 12 odsto nego u 2006, odnosno, to znači da rastu po dvostruko višoj stopi nego BDP. Ako bi se za reper uzeli realizovani rashodi, nominalna stopa njihovog rasta je 21,3 odsto, a realna skoro 15 odsto, objašnjava Stojan Stamenković, urednik MAT.

– U zavisnosti od odgovora na sasvim konkretno pitanje – da li će se razmotriti svi najvažniji postulati trenutne ekonomske politike, uključujući i potrebno sadejstvo fiskalne i monetarne politike u održavanju makroekonomske stabilnosti, ili će se automatski nastaviti tamo gde je prethodna vlada stala, zavisiće na jednoj stani buduća ekonomska politika a na drugoj to će odrediti način delovanja NBS kako bi se održala postignuta cenovna stabilnost. Centralna banka neće dozvoliti da cene suviše porastu, a da bi to sprečila na raspolaganju su joj samo dva mehanizma. Ili će povećanjem obavezne rezerve «poterati» kamate naviše i kredite i građanima i privredi učiniti skupljim ili će preko operacija na otvorenom tržištu sterilisati viške likvidnosti i za to platiti prilično visoku cenu – upozorio je Jelašić.
Slična upozorenja upućuje i ekonomista Pavla Petrović, urednika časopisa Kvartalni monitor koji ističe da je inflaciju moguće držati pod kontrolom, tačnije u okviru postavljenog koridora od četiri do osam odsto, ali je pitanje koliko će to koštati državu. Prema njegovim rečima inflacija od oktobra do kraja februara «dramatično stagnira» tako da na godišnjem nivou iznosi oko 2,5 odsto što odgovara veoma razvijenom zemljama. Postizanje takve stope inflacije je prošle godine je centralnu banku koštalo oko 150 miliona evra.
-Ako se nastavi sa ovakvim trošenjem novca kakav je zabeležen u poslednjem kvartalu prošle i u prva dva meeca ove godine, Srbija će imati deficit od tri odsto BDP, što će predstavljati udar na tražnju, izvoz i deficit platnog bilansa ali pritisak na inflaciju. Dakle, ukoliko ne dođe do uravnoteženja budžeta, da bi se držala inflacija na planiranom nivu, dinar će i dalje morati da jača što će se loše odraziti na konkurentnost domaće privrede i stvoriće deficit platnog i trgovinskog bilansa – procenjuje Petrović.
Deficit tekućeg bilansa koji je lane dostigao 11 odsto BDP zabrinuo je i stručnjake Međunarodnog monetarnog fonda koji su protekle nedelje razgovarali sa zvaničnicima NBS i Vlade Srbije ali i sa ekspertima stranaka koje bi trebalo da formiraju novu vladu. Njihov izveštaj o ekonomskim kretanjima u Srbiji u 2007. godinim po svemu sudećim neće biti preterano povoljan, imajući u vidu da se samo u poslednjem kvartalu 2006. godine došlo do značajnog pogoršanja deficta koji se popeo čak na 16,2 odsto BDP a ista tendecija prisutna je i u prvom kvartalu ove godine. Paralelno sa tim išlo je i povećanje trgovinskog deficita koji je za razliku od trećeg kvartala prošle godine kada je njegov međugodišnji rast smanjen na samo 3,5 odsto BDP počeo naglo da raste pred kraj godine i dostigao je 10,4 odsto BDP, što je siguran indikator rasta domaće tražnje. Uz rast javne potrošnje i plata koje su samo u poslednjem kvartalu lane povećane realno za 16 odsto, rastu tražnje, kumovala je i apresijacijacija dinara čija je vrednost samo u drugoj polovini godine povećana nominalno za 9,2 odsto. Kako se tendencija rasta plata nastavlja i u ovom kvartalu, to, po oceni eksperata u kombinaciji sa ekspanzivnom fiskalnom politikom značajno uvećava deficit platnog bilans i utiče na povećanje inflacije. U u kojoj meri, to se pokazuje primer poslednjeg kvartala 2006. godine kada je samo fiskalna politika, prema računicama Pavla Petrovića, napravila deficit od 5,4 odsto BDP na kvartalnom, odnosno od 1,5 odsto na godišnjem nivou. Povećane plate, planirani rashodi za NIP, uz smanjenje poreskih prihoda zbog smanjenja poreza na zarde vode ka deficitu od tri do četiri odsto BDP, smatra Petrović. On međutim kaže da i tako veliki deficit ne mora da bude problem ukoliko ga je moguće isfinansirati direktnim stranim investicijama a ne zaduživanjem. Samo, pitanje je primećuju stručnjaci da li Srbija koja tri meseca od završenih izbora ne može da sastavi vladu, može da privuče dve do tri milijarde dolara svežeg kapitala iz inostranstva.
Eksperti Ekonomskog instituta okupljeni oko časopisa Makroekonomske analize i trendovi analizirajući posledice odlaganja formiranja nove vlade i nastavljanja sadašnje fisklane politike izračunali su da bez značajnog smanjenja budžeta nije moguće zaustaviti inflaciju.
-Budžet koji je predložila vlada u odlasku je nedorživ.U koliko se želi održanje inflacije na prošlogodišnjem nivou, budžet bi trebalo „skresati“ za 28 do 30 milijardi dinara. U suprotnom ćemo imati «peglanje» tih prekoračenja kroz inflaciju ili kroz povećanje spoljnotrgovinskog deficita, ili što je najverovatnije, kombinaciju i jednog i drugog – izričit je Stojan Stamenković, urednik MAT.
Prema njegovoj oceni najbolja opcija za zadržavanje prošlogodišnjeg udela tekućih rashoda budžeta u BDP jeste svođenje njihovog rasta na nivo rasta BDP, odnosno, smanjivanje predloženih tekućih rashoda za 28 milijardi dinara. „Ako to nije moguće zbog prenetog nivoa plata i drugih obaveza, dva navedena granična scenarija bi značila ili inflaciju od oko 18 odsto (prosečan rast cena 2007/2006: 11,5odsto), ili povećanje deficita robe i usluga za oko 425 miliona dolara, odnosno povećanje (umesto smanjenja) udela tog deficita u BDP na 20,1odsto sa podizanjem udela salda tekućeg platnog bilansa u BDP na 12,5odsto“, procenjuje Stamenković. On dodaje da ovo nisu alternativne prognoze. U stvarnosti, u slučaju da se smanjivanje budžetskih rashoda ne pokaže ostvarljivim, rezultat bi realno mogao da bude kombinacija navedenih posledica – verovatno podizanje inflacije na granicu dvocifrene i, najmanje, zadržavanje udela trgovinskog deficita na nivou iz 2006. Sekundarna posledica bile bi intervencije NBS radi pogađanja inflacionog cilja – podizanje referentne kamatne stope, sa realnom aprecijacijom dinara i rastom deficita kao posledicom.