Foto: tes /Freeimages

Rast bruto domaćeg proizvoda od 2,8 odsto na međugodišnjem nivou znatno je nadmašio inicijalne projekcije od oko 1,5 odsto, stopa zaposlenosti (prema Anketi o radnoj snazi) porasla je sa 42,5 odsto na 45,2 odsto, a dobri izvozni rezultati uticali su na smanjenje trgovinskog deficita, koji se procenjuje na oko 10,7 odsto BDP-a. Značajan pomak zabeležen je i u oblasti fiskalne politike – priliv poreskih prihoda koji je premašio očekivanja, različiti neporeski jednokratni prihodi i nešto niže izvršenje budžetskih rashoda od planiranih, doveli su do smanjenja fiskalnog deficita koji se zaustavio na nivou od oko 1,4 odsto BDP-a u odnosu na planiranih četiri odsto BDP-a, odnosno 2,1 odsto BDP-a nakon revidiranja programa MMF-a. Niži deficit rezultirao je stabilizacijom javnog duga na nivou od 74 odsto BDP-a u odnosu na 74,7 odsto BDP-a u 2015.

Ohrabruju procene da će se ovaj pozitivan trend nastaviti i u 2017. godini, pri čemu će rast uglavnom biti podržan povećanjem domaće tražnje, dok bi učinak neto izvoza mogao da bude neutralniji, a krajnji ishod je rast BDP-a od oko tri odsto. „Kad je reč o monetarnoj politici, NBS bi, u drugoj polovini 2017, mogla da poveća referentnu kamatnu stopu na 4,5 odsto, s obzirom na to da se očekuje rast inflacije i pooštravanje monetarne politike Federalnih rezervi. U fiskalnoj sferi očekujemo umerenije aktivnosti na konsolidaciji, ali bi dobri ekonomski pokazatelji trebalo da zadrže odnos deficita, ali i javnog duga, prema BDP-u, u aktuelnim okvirima“, ističu ovi stručnjaci.

Nakon što je Zavod za statistiku revidirao naviše podatke za treći kvartal 2016. godine, sa 2,6 na 2,8 odsto, može se konstatovati, a s tom konstatacijom se slažu i analitičari Erste grupe, da je rast BDP-a nadmašio projekcije. Ističu, takođe, da je rast podržan domaćom potrošnjom i neto izvozom (privatna potrošnja povećana je za 0,9 odsto, a državna za 0,2 odsto, dok su investicije zabeležile skok od 5,1 odsto), kao i neto izvozom, koji je porastao za 11,9 odsto.

– Očekujemo da će se pozitivni trendovi nastaviti i u narednom periodu, pri čemu će ključnu ulogu igrati jačanje domaće potražnje, dok bi kretanje neto izvoza trebalo da bude neutralnije. Kao jedan od efekata rasta potrošnje može se očekivati poboljšanje situacije na tržištu rada, povećanje zarada, dalji rast potrošačkih kredita… Sve ukazuje na to da će i investiciono okruženje biti povoljno, što osim veće potražnje, podrazumeva i odgovorajuću zakonsku regulativu koja pospešuje poslovanje, kao i povoljnije kredite banaka. I najzad, stabilna ekonomska perspektiva glavnih trgovinskih partnera podržaće izvoznu stranu, ali jačanje domaće potražnje i stabilizacija cena nafte ukazuju na intenzivnije pritiske na uvoznu stranu, tako da očekujemo pozitivan, ali skromniji, doprinos neto izvoza, poručuju analitičari.

Prethodnu godinu obeležili su i slabi inflatorni pritisci, pri čemu je stopa inflacije od 1,2 odsto međugodišnje, ispod ciljanog koridora NBS od 4 odsto+/-1,5. Ovako niska inflacija uglavnom je odraz opadajućih cena hrane (-0,1 odsto) i goriva (-4,2 odsto), koje čine oko 40 odsto ukupnog Indeksa potrošačkih cena, dok su se ostale komponente zadržale u pozitivnoj zoni. Predviđamo da će se inflacija povećavati u predstojećim mesecima, pod uticajem niske baze i snažnije domaće tražnje. Ovi faktori bi trebalo da uvedu inflaciju u novi ciljni koridor od 3 odsto+/-1,5bp, dok bi se ukupna inflacija kretala u rasponu od dva do 2,5 odsto.

U analizi trendova monetarne politike, stručnjaci Erste grupe podsećaju da je posle smanjenja referentne stope na četiri odsto (u julu 2016), centralna banka zadržala tu stopu na istom nivou sedam uzastopnih meseci, procenjujući da se time obezbeđuje adekvatna ravnoteža između podrške inflaciji i očuvanja kamatnog diferencijala na prihvatljivoj osnovi. „Očekujemo da će NBS postepeno korigovati svoj relaksirani stav, što će biti praćeno postepenim ubrzanjem inflacije, nižim ciljanim koridorom inflacije i rastom kamatnih stopa Federalnih rezervi (očekuje se tri povećanja u 2017). Po svemu sudeći NBS neće podizati kamatnu stopu pre jula, jer će sačekati rezultate predsedničkih izbora u aprilu i zvaničnu odluku Federalnih rezervi u junu“, tvrde analitičari.

Prema njihovoj oceni privlačni kamatni spred i stabilizacija političkog, fiskalnog i ekonomskog ambijenta i te kako su uticali na apresijaciju dinara. S druge strane, povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi u decembru 2016, zatim neizvesnost u vezi sa izborom Trampa, kao i i sezonski faktori (uvoz energenata i prilagođavanja bilansa banaka) preokrenuli su prošlogodišnji trend na deviznom tržištu, uz jači pritisak ka depresijaciji što je vrednost dinara, u odnosu na evro, oborilo na rekordno nizak nivo (kurs je premašio 124 dinara za evro). Pritom je NBS često intervenisala na strani prodaje (prodato je 330 miliona evra), što je uticalo na smanjenje deviznih rezervi centralne banke. Prethodnih nekoliko nedelja, međutim, uočeno je smanjenje pritisaka na kurs zahvaljujući, pre svega, ublažavanju uticaja sezonskih faktora.

Stabilan kurs dinara

Analitičari Erste grupe procenjuju da će ekonomski i fiskalni rezultati, ali i mere monetarne politike NBS, pre svega očekivano povećanje referentne kamatne stope, najviše uticati na devizno tržište. Važnu ulogu će odigrati i stabilizovana eksterna pozicija, odnosno smanjena devizna izloženost pravnih lica i države i stabilizacija bilansa tekućih transakcija. Imajući sve to u vidu procene su da će kurs domaće, u odnosu na evropsku valutu, ostati stabilan – kretaće se u rasponu od 124 do 124,5 dinara za evro i biće usmeravan povremenim intervencijama NBS, dok bi eventualna nervoza na svetskim tržištima mogla da bude jedan od glavnih rizika.