Rast produktivnosti nadomestio pad evra

Srbija je 2006. godinu završila sa izvoznim rezultatom od 5,1 milijardi evra, uvoz je premašio 10,4 milijarde evra, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 5,3 milijarde evra. Iako je moglo da se dogodi da prvi put izvoz dostigne polovinu uvoza, odnosno da se izjednači sa deficitom, to se nažalost nije ostvarilo pre svega zbog nižeg decembarskog izvoza od očekivanog. Glavni krivac za to je podbačaj u izvozu obojenih metala, što je decembarski izvozni rezultat oborilo za dva odsto u odnosu na novembar, pa je uprkos neznatnom porastu uvoza od samo 0,2 odsto, deficit za 100 miliona evra premašio mesečni prosek i time pokvario godišnju spoljnotrgovinsku sliku.

Šest pitanja za neto izvoznike

Analiza efekata kursa na izvoz trebala bi obavezno da sadrži odgovore na sledećih šest pitanja:

1. Da li i u kojoj meri neto izvoznici svesno podnose gubitke u nastojanju da zadrže tržišta računajući sa tim da će im u skorije vreme politika kursa ići na ruku;

2. Koliki je efekat realne apresijacije dinara kompenzovan porastom svetskih cena robe koja se izvozi;

3. Koliko je apresijacija kompenzovana jeftinom energijom i drugim troškovima;

4. Koliko je kompenzovana mogućom zamenom inputa iz domaćih izvora uvoznim imputima kojima kurs obara cenu;

5. Da li je i koliko apresijacija komenzovana većim cenama na domaćem tržištu tamo gde je konkurencija ograničena;

6. Koliki je značaj rasta produktivnosti rada i faktorske produktivnosti te snižavanja svih troškova kao kompenzacija za efekat apresijacije dinara.

Ovakvim rezultatima predstavnici vlasti su veoma zadovoljni i bez izuzetka ponavaljaju da je Srbija još jednom pokazala da je pravo čudo. „Pošlo nam je za rukom da postignemo cenovnu stabilnost i da značajno ojačamo valutu (uz dupliranje deviznih rezervi) da podignemo izvoz, a uvoz da smanjimo. I sve to učinjeno je bez pogoršavanja platnog deficita, ponosno tvrdi guverner NBS Radovan Jelašić.

Nejderizmi

Po(r)uke iz svetskog bestselera „Kako izgubiti prijatelje i razbesneti ljude“

‘Propušteni voz nije baš sinonim za pravac razvoja organizacije.’ n Morate da znate šta tražite da biste mogli da cenite ono što je pred vama.

Ono što ne možemo da rešimo za tri minuta, nećemo rešiti ni za tri sata.

‘Stvarno, sve je drugačije ali se ništa nije promenilo.’ n ‘Najvažnija funkcija opozicije jeste da zbaci vladu kako bi došla na vlast. Ovo je destruktivno!’ n ‘Ako uspe da shvati novi svet, čovek postaje sposoban da izgradi čvrste temelje i fleksibilnu infrastrukturu tako da reaguje smisleno, a ne iznenađenjem.’ n ‘Za mnoge ljude, uspeh je kao sreća – uvek je negde drugde, a nikada ovde.’

I zaista, lane je ostvaren rast GDP od 5,8 odsto, kao i solidan rast proizvodnje od 4,7 odsto, značajno su ojačali domaća valuta, a devizne rezerve su porasle za više od šest milijardi evra, inflacija je sa 17,7 oborena na 6,6 odsto, a učešće deficita tekućih transakcija u GDP je sa 10,8 smanjeno na 10,5 odsto GDP. Uprkos tome, ekonomisti su mnogo oprezniji u ocenama tih rezultata čak i kada procenjuju samo postignute stope rasta izvoza odnosno uvoza. Ne sporeći da je stopa rasta izvoza od 29,3 odsto dosta visoka, posebno ako se zna da je i 2005. godina bila dosta uspešna, oni podsećaju da je, kako se godina približavala kraju, ta stopa bivala sve niža. Tako je samo u četvrtom kvartalu stopa rasta bila 28,5 odsto dok je u prethodnom kvartalu iznosila 36,4 odsto. Većina eksperata to usporavanje tempa vezuje za kretanje deviznog kursa dinara u drugoj polovini godine.
– Visok rast izvoza koji se uzima kao dokaz da kurs nema gotovo nikakvog efekta na njegovo povećanje, dobrim delom posledica je proste činjenice da se prvi put Crna Gora tretira kao strana zemlja. Od 25 odsto rasta izvoza, čak 10 odsto je posledica te papirološke manipulacije. U obzir treba uzeti i efekte revalvacije dinara od 18 odsto u odnosu na dolar i 13 odsto prema evru, jer su naša ključna izvozna tržišta u evro-zoni, pa je i po tom osnovu izvoz prividno porastao. Najvidljivija posledica ovakve politike kursa je najveći spoljnotrgovinski deficit u istoriji od oko sedam milijardi dolara – izjavio je i Božidar Đelić, kandidat DS za budućeg premijera.
Prema računici stručnjaka okupljenih oko časopisa Makroekonomske analize i trendovi, ako se isključi Crna Gora, izvoz je u evrima porastao za 27,9 odsto, uvoz za 22,6 odsto a deficit za 18,6 odsto, dok je pokrivenost uvoza izvozom povećana sa 42,8 na 44,6 odsto. Još jedna analiza zavređuje pažnju. Reč je o poslednjem kvartalu prošle godine kada je, kako tvrde, došlo do rasta uvoza sa 14,3 odsto, koliko je bio u trećem kvartalu, na 18,8 odsto i otuda je deficit povećan za 10,7 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2005. godine. Koliko statistička slika može da bude nerealna najbolje potvrđuje podatak da je u prvom kvartalu prošle godine uvoz bio veći za 43,1 odsto u odnosu na prvi kvartal 2005. godine, a deficit čak za 57,6 odsto. Eksperti podsećaju da je takav rezultat posledica uvođenja PDV (početkom 2005. godine), odnosno činjenice da su se uvoznici u poslednjem kvartalu 2004. godine potrudili da uvezu što mogu više da bi izbegli plaćanje poreza. Za ekonomiste je veoma bitno i pitanje da li je povećan uvoz posledica slabljenja evra tokom poslednjeg kvartala 2006. godine ili pak povećane tražnje izazvane rastom zarada pred kraj 2006. godine. To, kako kažu, nije ni malo beznačajna razlika sa stanovišta daljeg vođenja ekonomske politike. Jer, zvanično se tvrdi da je rast uvoza zadržan u okviru planiranih stopa rasta (analitičari NBS pominju 11 odsto, a analitičari MAT tvrde da je on bio veći 22, 2 odsto u odnosu na 2005.). Međutim, mogu se čuti i mišljenja članova odlazeće Vlade da je „uvoznički lobi“ i lane pobedio i da je „naterao monetarne vlasti da drže veštački kurs dinara“.
Žestok kritičar politike centralne banke kada je kurs u pitanju tokom prošle godine bio i ministar privrede Predrag Bubalo, koji je sada nešto korigovao svoj stav. „Podržavam guvernera u nastojanju da osnovni mehanizam u određivanju kursa zavisi od ponude i potražnje, ali pod uslovom da to na konačnu vrednost kursa ne utiče sa više od 80 odsto“, izjavio je Bubalo. Prema njegovoj oceni, za srpsku privredu bolja je i inflacija od sedam ili devet odsto nego prejak dinar, jer smo, kako tvrdi, „iscrpli sve benfite od rasta produktivosti rada i izmeštanja socijale iz preduzeća i ako se nastavi sa ovakvom apresijacijom dinara izvoznici koji su već sada prilično iscrpljeni teško da će nastaviti da izvoze“. Njegovo mišljenje ne deli Vladimir Čupić, član IO Hipo-Alpe-Adria banke koji kaže da niko ne može da natera jedan Ju es Stil da prestane da izvozi, jer bi da nema izvoza, mogli da zaustave proizvodnju imajući u vidu potrebe našeg tržišta.
– Stabilizacija kursa jeste cilj, samo je pitanje na kom nivou to treba učiniti. Nije sve jedno da li će evro vredeti 45 ili 85 dinara. Ako NBS smanji dovoljno novčanu masu, ona može evro da obori i na 20 dinara. To će svakako na kratak rok delovati na pad inflacije, ali na dug rok kurs zaista moraju da podrže društveni proizvod, konkurentnost i produktivnost ekonomije – objašnjava Čupić.
Analizirajući ostvarene rezultate u 2006. godini Kori Udovički, sada već bivši predsednik Fonda za razvoj ekonomske nauke, nije slučajno istakla da svaka stabilizacija ima svoju cenu, pa i ona ostvarena 2006. godine. To se ogleda kroz usporavanje privrednog rasta i gubitka konkurentnosti. Taj gubitak, iako je veliki, nije bio neizdrživ, ali dalja apresijacija kursa sasvim sigurno bi obeshrabrila poletne izvoznike. „Već u trećem kvartalu lane bilo je evidentno slabljenje performansi širokih izvoznih grupa dok je rast izvoza pre svega bio posledica izuzetnih performansi metalurške industrije u kojoj dominiraju velika preduzeća koja nisu direktno pogođena poskupljivanjem kredita niti apresijacijom dinara“, tvrdi Kori Udovički.
Uz konstataciju da kurs nije podjednako delovao na one koji su neto izvoznici i one koji izvoze prodajući robu proizvedenu uglavnom od domaćeg repromaterijala, Stojan Stamenković se zalaže, a sve je više ekonomista koji imaju sličan stav za što hitniju sveobuhvatnu analizu prošlogodišnjih spoljnotrgovinskih rezultata kako bi se tačno utvrdilo koliko je i na koje izvoznike uticao jak dinar.