Razvoj na krilima zelene ekonomije

Impuls diskusiji, koja je kasnije usledila, dao je Željko Pantić, direktor Danas konferens centra, koji je postavio nekoliko ključnih pitanja u vezi sa ovom temom. On je, između ostalog, zatražio odgovore na pitanja: Može li Srbija, zahvaljujući primeni tehnologije za spaljivanje smeća, da iskoristiti nereciklabilni otpad za daljinsko grejanje? Šta će doneti početak masovne proizvodnje i komercijalne prodaje električnih automobila planiran u 2010. godini? Da li Srbija treba da uvozi energente ili bi bilo bolje da se okrene tehnologijama koje smanjuju potrebu za uvozom energenata? Na ta i druga važna pitanja iz domena energetike i ekologije, osim ministra za zaštitu životne sredine i ambasadora Izraela, odgovarali su eminentni stručnjaci – predstavnici velikih kompanija koje posluju u Srbiji. Glavni panelista Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, istakao je da država razmatra model subvencionisanja termičke izolacije kuća kako bi se smanjio utrošak energije i povećala energetska efikasnost.

– To predstavlja jedan od pokušaja da država odgovori na krizu. Ovaj koncept subvencionisanja, Ministarstvo za zaštitu životne sredine izložilo je premijeru i ministru ekonomije, a kao jedan od argumenata poslužio je podatak da Srbija, po glavi stanovnika, troši 40 odsto više energije za grejanje i hlađenja nego što je evropski prosek. Procenjuje se, takođe, da je između 300.000 i 400.000 kuća energetski neefikasno, jer nemaju izolaciju zidova. Te kuće su građene pre 20 i više godina i, praktično, nikada nisu završene upravo zato što ne poseduju izolaciju, a za njihovo zagrevanje, ili hlađenje, kombinovano se koriste različite vrste energenata čije su cene ispod evropskog proseka – istakao je Dulić.

On je dodao da u Srbiji nije stvorena potreba za izolacijom kuća, pre svega zato što „grejanje i hlađenje nikada nije bilo skupo“. Dulić, međutim, tvrdi da podizanje cene struje, koja je još uvek socijalna kategorija, u ovom trenutku, nije prihvatljivo rešenje, a kao glavni problem za realizaciju subvencionisanja izolacije kuća naveo je način finansiranja, o čemu bi trebalo da se razgovara i sa predstavnicima Elektroprivrede Srbije. Dulić je naglasio da bi ove godine mogla da startuje realizacija nekoliko pilot projekata izolacije kuća, za koje bi iz budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine bila izdvojena određena suma novca. On je podsetio da se za nekoliko sedmica očekuje ukidanje proizvodnje goriva koje sadrži olovo, što će dati značajan doprinos očuvanju životne sredine. „U Srbiji je veoma izražen problem hroničnih bolesti koje su posledica zagađenosti životne sredine, pa je utoliko važnije koristiti najsavremenije ekološke standarde i voditi računa o energetskoj efikasnosti. Kao što je poznato o životnoj sredini se u prethodnom periodu nije vodilo previše računa, što znači da se moramo potruditi da buduće generacije ne trpe zbog naših grešaka. Jedan od koraka u tom pravcu, osim zaustavljanja proizvodnje goriva sa olovom, jeste i investicija u izgradnju rafinerije nafte u Smederevu – zaključio je Dulić.

Artur Kol, ambasador Izraela u Beogradu, konstatovao je da se Srbija nalazi na dobrom putu da uradi značajan posao u primeni moderne tehnologije koja bi podigla nivo energetske efikasnosti. On je naveo primere iz te države ukazujući na to da su izraelske kompanije izradile najveća solarna postrojenja u svetu i time značajno doprinele uštedi energije. Dosta novca ulaže se i u prečišćavanje otpadnih voda i po tome je Izrael lider u svetu. Ukazujući na značaj obnovljivih izvora energije, Kol je podsetio da je prva velika naftna kriza nastupila 1973. godine, a druga kada je barel „crnog zlata“ skočio na rekordnih 150 dolara po barelu, „što je siguran dokaz da je fosilnih goriva sve manje i da nafte jednog dana više neće biti. Zbog toga, ali i zbog svog geopolitičkog položaja, Izrael izdvaja dosta sredstava za razvoj obnovljivih izvora energije“.

– Izrael je, već godinama, lider u proizvodnji obnovljivih izvora energije. Osim solarne energije koriste se i drugi OIE, a energetska efikasnost je unapređena i kad je reč o reciklaži otpada. Izrael je zemlja koja poklanja veliku pažnju zaštiti životne sredine pa je, shodno tome, sklopljen ugovor sa francuskom kompanijom Reno o proizvodnji električnih automobila. Prvi primerci tih vozila u Izrael će stići već početkom sledeće godine – reč je o vozilu „reno fluens“. Izrael će postati i prva zemlja u svetu u kojoj će se razviti mreža stanica na kojima će vozači moći da razmene baterije za svoje automobile – istakao je Kol.

Predstavljajući modele uštede i korišćenja obnovljivih izvora energije, Kol je ocenio da će svaka zemlja koja koristi obnovljive izvore energije biti čistija, zdravija, politički nezavisnija i ekonomski naprednija.

Pavle Banić, direktor divizije Bilding tehnolodžis Simens Srbija, tvrdi da je ta kompanije „veoma energetski svesna“ i kao argument navodi da je u vlasništvu Simensa i fabrika za proizvodnju komponentni za vetrogeneratore Loher elektro Srbija, smeštena u Subotici, koja zapošljava oko 1.000 radnika. On je podsetio da Simens na svetskom nivou proizvodi oko 60 odsto komponenti za sve vetrogeneratore i izrazio nadu da će i u Subotici u budućnosti biti rađene komponente za vetrogeneratore i za one koji budu hteli da koriste energiju dobijenu iz vetra. Banić je, takođe, ukazao na činjenicu da je jedan od preduslova za pristupanje neke zemlje Evropskoj uniji i to što se procenat otpadnih voda koje se recikliraju kreće od 50 do 60 odsto – u Srbiji se sada reciklira tek oko četiri odsto otpadnih voda.

– U vlasništvu Simensa je i kompanija za proizvodnju sijalica OSRAM koja proizvodi štedljive sijalice koje su energetski mnogo efikasnije od običnih i u znatno manjoj meri emituju staklične gasove. Koliko su štedljive sijalice značajne za očuvanje životne sredine najbolje ilustruje podatak da obične sijalice u sebi sadrže od osam do deset miligrama žive, dok je prisustvo žive kod štedljivih sijalica svedeno na pet miligrama. Osim toga, u razvijenim zemljama sijalice ne završavaju u kontejnerima i otpadima već se recikliraju, pa se tako dodatno štiti životna sredina. U septembru prošle godine u EU zabranjeno je korišćenje sijalica od 10 vati, a od jeseni će biti zabranjene i sijalice od 75 vati – naglašava Banić.

Rade Pribićević, predsednik Upravnog odbora Sekopaka, obavestio je prisutne na konferenciji da je ta kompanija postala prvi operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji.

– Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje izdalo je Sekopaku dozvolu na pet godina, što znači da ćemo u tom periodu sakupljati sve vrste ambalažnog otpada (plastika, papir, staklo, metal i drvo). Planirano je, takođe, da se u saradnji sa lokalnim samoupravama i privatnim sakupljačima izgradi sistem za upravljanje ambalažnim otpadom. Sekopak je do sada potpisao ugovore o saradnji na polju upravljanja ambalažnim otpadom sa lokalnim samoupravama i komunalnim preduzećima u Nišu, Leskovcu, Čačku, Gornjem Milanovacu, Subotici i Somboru – potvrdio je Pribićević i dodao da bi u petoj godini trebalo da bude reciklirano oko 30 odsto ambalažnog otpada.

Kao najefikasniji način očuvanja ekologije nameće se, između ostalih, i sve veća upotreba automobila na struju. Eksperti tvrde da električni automobili ne doprinose samo energetskoj efikasnosti, već da su izuzetno efikasni i kao takozvani zeleni energenti. Milan Belin, generalni direktor Reno nisana za Srbiju, ističe da je prednost električnih automobila u odnosu na one koji koriste naftne derivate u tome što je procenat zagađenja životne sredine jednak nuli.

– Polazeći od procena da će u narednih pedesetak godina biti sve manje fosilnih goriva, ali i u nameri da se na adekvatan način odnosi prema ekologiji, Reno se veoma ozbiljno posvetio proizvodnji električnih vozila. Naš cilj je da sa svojim programom što pre izađemo pred kupce, a ne da to bude nekakav dugoročan projekat. Kompanija je razvila proizvodni program električnih automobila i već je primljeno 13.000 narudžbi za automobil „nisan lif“ koji bi na tržištu Japana i Sjedinjenih Američkih Država trebalo da se pojavi do kraja ove godine, a u nekoliko evropskih država početkom 2011. Do kraja godine Reno će proizvesti još tri modela vozila na struju – najavio je Belin.

Milan Vukasović, izvršni direktor Verano motorsa, generalnog zastupnika za uvoz „pežoa“ u Srbiju, istakao je da se u toj kompaniji posebna pažnja poklanja razvoju hibridnih i električnih automobila.

– Pežo će u ovoj i sledećoj godini kupcima ponuditi hibridni automobil čiji motor predstavlja kombinaciju dizel i elektromotora. Prednost tog automobila ogleda se i u tome što smanjuje emitovanje izduvnih gasova za 15 odsto. Planirali smo, takođe, da na proleće 2011. godine potencijalnim kupcima predstavimo i model hibridnog automobila koji smanjuje emitovanje izduvnih gasova za 35 odsto – rekao je Vukasović.

Uz konstataciju da je Srbija bogata biomasom, Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor Javnog preduzeća Srbijašume, podsetio je da je biomasa organska materija životinjskog i biljnog porekla koja se pomoću različitih procesa pretvara u energiju.

– Proizvodna funkcija šume, kao obnovljivog prirodnog resursa sa visokom produkcionom sposobnošću biomase, daje izuzetan značaj šumarstvu u privrednom razvoju Srbije. Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. godine definisana je obaveza organizovanog korišćenja obnovljivih izvora energije u proizvodnji toplotne i električne energije. Cilj je da se korišćenjem šumske biomase smanji stopa uvoza energenata, ali i negativan uticaj fosilnih goriva na okolinu – ukazao je Vasiljević.

Za izolaciju kuće 2.500 evra

– U budžetu Ministarstva za zaštitu životne sredine obezbeđene su dve milijarde dinara za subvencionisano finansiranje stanogradnje i moguće je da ćemo deo sredstava izdvojiti i za program subvencija namenjenih izolaciji kuća. Inače, prema našim procenama, za izolaciju kuće od 100 metara kvadratnih, pri čemu je reč o materijalima koji su isključivo domaće proizvodnje, potrebno je oko 2.500 evra, što nije mnogo ako se ima u vidu ušteda na energentima koja se ostvari već za nekoliko godina. Taj model subvencionisanja, pored uštede energije i povećanja energetske efikasnosti, pokrenuo bi proizvodnju građevinskog materijala i povećao zapošljavanje građevinskih radnika – naglasio je Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje.

Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje

Država razmatra model subvencionisanja termičke izolacije kuća kako bi se smanjio utrošak energije i povećala energetska efikasnost. Ovaj koncept subvencionisanja, Ministarstvo za zaštitu životne sredine izložilo je premijeru i ministru ekonomije, a kao jedan od argumenata poslužio je podatak da Srbija, po glavi stanovnika, troši 40 odsto više energije za grejanje i hlađenja nego što je evropski prosek. Procenjuje se, takođe, da je između 300.000 i 400.000 kuća energetski neefikasno, jer nemaju izolaciju zidova.

Artur Kol, ambasador Izraela u Srbiji

Izrael je, već godinama, lider u proizvodnji obnovljivih izvora energije. Osim solarne, koriste se i drugi izvori energije, a energetska efikasnost je unapređena i kad je reč o reciklaži otpada. Izrael je i zemlja koja poklanja veliku pažnju zaštiti životne sredine pa je, shodno tome, sklopljen ugovor sa francuskom kompanijom Reno o proizvodnji električnih automobila. Prvi primerci tih vozila u Izrael će stići već početkom sledeće godine – reč je o vozilu „reno fluens“ .

Pavle Banić, direktor divizije Bilding tehnolodžis Simens Srbija

Koliko su štedljive sijalice značajne za očuvanje životne sredine najbolje ilustruje podatak da obične sijalice u sebi sadrže od osam do deset miligrama žive, dok je prisustvo žive kod štedljivih sijalica svedeno na pet miligrama. Osim toga, u razvijenim zemljama sijalice ne završavaju u kontejnerima i na otpadima, već se recikliraju, pa se tako dodatno štiti životna sredina. U septembru prošle godine u EU zabranjeno korišćenje sijalica od 10 vati, a od jeseni će biti zabranjene i sijalice od 75 vati.

Rade Pribićević, predsednik Upravnog odbora Sekopaka

Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdalo je Sekopaku dozvolu na pet godina, što znači da ćemo u tom periodu sakupljati sve vrste ambalažnog otpada (plastika, papir, staklo, metal i drvo). Planirano je, takođe, da se u saradnji sa lokalnim samoupravama i privatnim sakupljačima izgradi sistem za upravljanje ambalažnim otpadom. Sekopak je do sada potpisao ugovore o saradnji sa lokalnim samoupravama i komunalnim preduzećima u Nišu, Leskovcu, Čačku, Gornjem Milanovcu, Subotici i Somboru .

Milan Belin, generalni direktor Reno Nisana za Srbiju

Reno se veoma ozbiljno posvetio proizvodnji električnih vozila. Naš cilj je da sa svojim programom što pre izađemo pred kupce, a ne da to bude nekakav dugoročni projekat. Kompanija je razvila proizvodni program električnih automobila i već je primljeno 13.000 narudžbi za automobil „nisan lif“ koji bi na tržištu Japana i Sjedinjenih Američkih Država trebalo da se pojavi do kraja ove godine, a u nekoliko evropskih država početkom 2011. Do kraja godine Reno će proizvesti još tri modela vozila na struju.

Milan Vukasović, izvršni direktor Verano motorsa

Pežo će u ovoj i sledećoj godini kupcima ponuditi hibridni automobil čiji motor predstavlja kombinaciju dizel i elektromotora. Prednost tog automobila ogleda se i u tome što smanjuje emitovanje izduvnih gasova za 15 odsto. Planirali smo, takođe, da na proleće 2011. godine potencijalnim kupcima predstavimo i model hibridnog automobila koji smanjuje emitovanje izduvnih gasova za 35 odsto.

Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor Javnog preduzeća Srbijašume

Proizvodna funkcija šume, kao obnovljivog prirodnog resursa sa visokom produkcionom sposobnošću biomase, daje izuzetan značaj šumarstvu u privrednom razvoju Srbije. Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. godine definisana je obaveza organizovanog korišćenja obnovljivih izvora energije u proizvodnji toplotne i električne energije. Cilj je da se korišćenjem šumske biomase smanji stopa uvoza energenata, ali i negativan uticaj fosilnih goriva na okolinu.