Razvojna banka po meri članica BRIKS

– Postojeće međunarodne finansijske institucije, poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, nemaju dovoljno novca da podmire potrebe zemalja u razvoju kojima su ta sredstva potrebna za infrastrukturu, kao i za projekte prilagođavanja klimatskim promenama. Te zemlje imaju legitimne ekonomske interese, ali su MMF i Svetska banka pod dominacijom SAD, i nisu se menjale od svog osnivanja, uprkos tome što se svet, u međuvremenu, veoma promenio. Ove finansijske institucije imaju dubok „demokratski deficit“, jer njima u dominira jedna zemlja – tvrdi Štiglic i ukazuje na to da zemlje u razvoju mogu bolje da sarađuju nego razvijene države.

Ali, uprkos činjenici da se međunarodni finansijski sistem duboko menja, analitičari Fajnenšel tajmsa zaključuju da će Svetska banka i MMF još godinama igrati najvažniju ulogu na svetskoj finansijskoj sceni. Analitičari se, međutim, slažu u oceni da će formiranje banke BRIKS pozitivno uticati na međunarodne odnose, jer će naterati druge važne igrače da postanu efikasniji. Razvojna banka BRIKS trebalo bi da bude pandan Svetskoj banci i MMF-u, institucijama koje su oličenje svetskog ekonomskog poretka pod američkim vođstvom, stvorenog 1944. u Breton Vudsu. Zemlje BRIKS čine oko četvrtinu svetske ekonomije a sve ukazuje na to da će Kina veoma brzo smeniti SAD sa pozicije najveće privrede sveta. Osnivanjem sopstvene banke BRIKS zapravo želi da stvori instituciju koja bi odslikavala realni status zemalja članica te grupacije na svetskoj privrednoj mapi. Utoliko pre što se na čelu Svetske banke od njenog osnivanja nalazi Amerikanac, a na čelu MMF-a Evropljanin, a takav poredak ne uvažava međunarodnu ekonomsku stvarnost. To praktično znači da države te grupacije predstavljaju 24,5 odsto svetske ekonomije, a imaju samo 10,3 odsto glasačkih prava u MMF-u. Kako je najavljeno, samo osnivači banke (zemlje BRIKS) imaće posebna prava, na koja ne mogu da računaju druge članice banke, dok će predsednik banke biti biran isključivo iz jedne od zemalja-osnivača, a zatim će se rotirati. Osnivački kapital razvojne banke i rezervnog fonda iznosi 100 milijardi dolara, pri čemu najveći udeo od 41 milijardu dolara ima Kina. Brazil, Indija i Rusija su izdvojile po 18 milijardi, dok je Južnoafrička Republika uložila pet milijardi dolara. Kako su naveli lideri pet država, glavni motiv za osnivanje nove globalne razvojne banke i rezervnog fonda je odliv kapitala iz zemalja u razvoju i objektivna nemogućnost država da se nose sa međunarodnim finansijskim poretkom u kojem je američki dolar jedina svetska rezervna valuta. Banka bi trebalo da počne da radi do kraja ove godine, a prvi zajmovi biće odobreni 2016. Banka i fond su otvoreni za nove članice, ali udeo pet osnivača ne sme da padne ispod 55 odsto. Sedište banke biće u Šangaju, koji će obezbediti kancelarije i svu potrebnu opremu za rad. Zemlja sa najvećim osnivačkim ulogom neće u prve dve decenije poslovanja Nove razvojne banke delegirati predstavnika u upravljački vrh te finansijske institucije, koju mnogi već smatraju prvim takmacem Svetske banke i MMF-a.

Od početka veka vrednost trgovinske razmene među članicama BRIKS porasla je sa 27 milijardi dolara (2002. godine) na 282 milijarde, koliko je registrovano 2014, uz očekivanja da 2015. dostigne 500 milijardi dolara. Strani investitori istovremeno sve više veruju da ulaganja u te države donose siguran profit. Ilustracije radi, samo prošle godine petina svih direktnih stranih investicija u svetu realizovana je u jednoj od pet članica ove grupacije. Dogovorom o osnivanju Nove razvojne banke BRIKS iskazuje otvorenost za novi tip finansijske i ekonomske saradnje sa mnogim zemljama širom sveta, poručuju sa berze u Johanesburgu, gde će, za sada, biti sedište jedine regionalne (afričke) filijale potencijalnog rivala MMF-a i Svetske banke. Procenjuje se da će najveću korist od nove banke imati Brazil, Indija i JAR, budući da očekuju velike kredite za svoja infrastrukturna ulaganja. Zanimljivo je da BRIKS nema pravog lidera, mada bi, u ekonomskom kontekstu posmatrano, tu titulu mogla da ponese Kina, dok je na vojnom planu to bez sumnje Rusija. Do 2030. godine BRIKS će činiti 47 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, za razliku od 17 odsto u 2010.

Eksperti ukazuju da nova bankarska struktura predstavlja alternativu MMF-u i Svetskoj banci, koje kontrolišu SAD. Akcenat u delatnosti banke BRIKS biće stavljen na one projekte, koji do sada nisu dobijali pomoć međunarodnih fondova. Kad je reč o upravljačkoj strukturi, predviđeno je da se ključne odluke donose većinom glasova država osnivača, i samo one mogu da delegiraju svoje predstavnike u rukovodeće organe banke. Sistem korporativnog upravljanja biće trostepen i činiće ga upravni odbor, savet direktora i predsednik, koji će biti izabiran na pet godina, po principu rotacije. U Sporazumu, takođe, stoji da će sva lica zaposlena u Novoj razvojnoj banci posedovati imunitet od sudskog gonjenja. Takođe, na zaposlene ove banke neće se primenjivati lokalno zakonodavstvo koje reguliše imigracione tokove radne snage. Plate im neće biti oporezovane. Osim toga, imovina i arhiv banke ne mogu biti predmet pretresa. Očekuje se da će prvo zasedanje saveta direktora Razvojne banke biti održano u julu ove godine u okviru redovnog samita BRIKS. Prvi predsednik Razvojne banke biće iz Indije, prvi predsednik odbora direktora iz Brazila, dok će ruski predstavnik biti prvi predsednik odbora guvernera banke. Nova banka će finansirati infrastrukturne i projekte održivog razvoja u zemljama BRIKS i u zemljama u razvoju, a biće otvorena i za članstvo drugih zemalja članica UN.

Autor je naučni savetnik i redovni član NDES